Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Belgija konačno dobija vladu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Belgija će konačno dobiti vladu nakon 535 dana bez vlade, što je bio svetski rekord. Lideru frankofonih socijalista Eliju Di Rupu, kome su povereni pregovori o vladi, pošlo je za rukom da pod pritiskom dužničke krize koja preti Belgiji učini nešto što se činilo nemogućim - da postigne dogovor između frankofonih i flamanskih stranaka. Formiranje vlade posle godinu i po dana krize neće, međutim, moći da izbriše nagomilane tenzije između Flamanaca i stanovništva koje govori francuski oko budućnosti zemlje, smatraju analitičari.
Belgija, koja je, kako se činilo, gotovo bila na ivici raspada jer dve zajednice nisu uspele da se slože oko zajedničke budućnosti, trebalo bi da konačno narednih dana dobije vladu na čijem čelu će biti Di Rupo. Šest flamanskih i frankofovnih stranaka, koje od avgusta pregovaraju o formiranju vlade, postigle su 30. novembra dogovor o programu buduće vlade. Dogovor još treba da tokom vikenda odobre stranački kongresi i da se podele resori, kao i da parlament podrži vladu.
Di Rupo, kome je belgijski kralj Albert Drugi poverio formiranje vlade, uspeo je da učini nemoguće, a presudnu uklogu je imala dužnička kriza koja je zakucala na vrata Belgije.
U pregovorima je prvo u oktobru većina flamanskih i frankofonih stranaka prihvatila prenos dodatnih nadležnosti na tri reigona u zemlji - Flandriju, Valoniju i Brisel. Time je bar delimično odgovoreno na zahtev za veću autonomiju flamanske zajednice koja je sve više bila nezadovoljna time šot je morala da daje sredstva siromašnijem, frankofonom jugu. Ta šesta po redu institucionalna reforma u proteklih 40 godina odgovarala je i frankofonom stanovništvu, pošto je bar za narednih nekoliko godina obezbeđeno dovoljno sredstava za funkcionisanje federalne države.
Di Rupu je, takođe, pošlo za rukom da pod pritiskom finansijskih tržišta i Evropske komisije izdejstvuje uravnoteženi budžet za 2012. kako bi se sprečilo da zemlja zapadne u dužničku krizu.
Agencija za kreditni rejting Standard i Purs (Standard & Poor's) snizila je rejting Belgije 25. novembra, primoravši stranke, koje su se svađale oko budžetskih pitanja, da postignu kompromis. Stranke su se 28. novembra dogovorile o nacrtu bdužeta koji predviđa smanjenje deficita na 2,8% BDP u 2012. i ostvarivanje budžetske ravnoteže u 2015. u skladu sa zahtevima Evropske komisija.
Ali, Di Rupov uspeh se "ne zasniva na novoj ravnoteži i ne garantuje da će odnosi biti harmonični" između frankofone i flamanske zajednice, smatra profesor političkih nauka na Univerzitetu u Briselu Paskal Delvit (Pascal Delwit). Svi ti dogovori su "vrlo krhki" a "kulturne podele u unutrašnjosti Belgije su sve dublje", tvrdi on.
"Ovo ipak budi nadu, pošto smo postizanjem tih dogovora uspeli da pređemo etapu za koju se mislilo u jednom trenutku da je nepremostiva", ocenio je Delvit.
Background Belgija je federalna parlamentarna monarhija sa tri federalne jedinice, Flandrijom, Valonijom i regionom Brisela. Federalne jedinice Flandrija (holandski) i Valonija (francuski) su formirane na osnovu jezika koji govori lokalno stanovništvo dok je region Brisela dvojezičan.
Belgija od 2007. godine pokušava da se izbori sa političkim previranjima koja izazivaju neslaganja flamanskih i frankofonih stranaka oko uređenja zemlje i nekih finansijskih pitanja.
Vanredni parlamentarni izbori su održani 13. juna 2010. godine i na njima je u Flandriji najviše glasova osvojila Nova flamanska alijansa (N-VA), dok su socijalisti odneli pobedu u Valoniji. Od tada su u više navrata vođeni pregovori koji su obustavljani.
Lideru valonskih socijalista Eliju Di Rupu je poveren mandat 16. maja, a u dva navrata je ponudio ostavku zbog zastoja u pregovorima.
Do sada je bez vlade u svetu najduže bio Irak - 289 dana prošle godine, a u Evropi Holandija - 208. dana 1977. godine.
Politikolog Žan Fanijel (Jean Faniel) rekao je da novu vladu, koja bi trebalo da bude formirana sledeće nedelje, ne očekuje dug i miran mandat. Prema njegovim rečima, novi "kompromis na belgijski način" može biti tek "pauza" u istoriji napetih odnosa flamanske i frankofone zajednice.
Ako se ekonomska situacija bude pogoršala razlike bi ubrzo mogle da se pojave u vladajućoj kolaciji između flamanskih partija koje uglavnom pripadaju desnici, i frankofonih koje su više okrenute levici.
Fanijel očekuje i da će opozicija koju predvodi najuticajnija flamanska partija N-VA koja se zalaže za nezavisnost Flandrije, biti "žestoka". On je ocenio da bi N-VA mogla da tvrdi da je zahvaljujući njenim pritiscima, otkako je pobedila na izborima u junu 2010, Flandrija dobila dodatne nadležnosti, iako ih ta stranka smatra nedovoljnim.
Lider N-VA Bart De Vever (Wever) koji je vrlo popularan u Flandriji već je krenuo u napad osporivši legitimitet Di Rupa čiji program, prema De Veverovoj oceni, suviše naginje levici.
I odlazeći premijer, Flamanac Iv Leterm (Yves Leterme) upozorio je da bi delimično ograničavanje flamanskog uticaja u vladi budućeg premijera, prvog predsednika vlade iz redova frankofone zajednice od 70-tih godina prošlog veka, moglo biti nedostatak u pogledu uticaja vlada u Flandriji.
Elio Di Rupo biće na čelu vlade širokog političkog spektra - čini će je socijalisti, demhkrišćani i liberali. U vladi neće učestvovati ni Zeleni ni N-VA. "To će iz flamanskog ugla biti vlada manjine koja će nametati ekonomsku politiku koju će većina Flamanaca morati da plaća", rekao je De Vever.
Problemi budućeg premijera sa holandskim jezikom
Di Rupo (60), sin italijanskih doseljenika, loše govori holandski, koji je maternji jezik 60% stanovništva, pa se postavlja i pitanje u javnosti da li Belgiju može da vodi premijer koji loše govori taj jezik.
"Spreman je za mesto premijera, osim njegovog holandskog", piše vodeći dnevnik u Flandriji Latste njuz (Het Laatste Nieuws). Kao i ostala štampa, taj dnevnik je izneo rezerve zbog jezičkih grešaka koje je Di Rupo napravio 28. novembra na konferenciji za novinare predstavljajući dogovor o budžetu.
On se nasmešio kada je, govoreći o tome da zemlja mora što pre da stegne kaiš, izgovorio reč "dringen" (hitno) kao "drinken" (piti).
Njegovo nedovoljno znanje holandskog može predstavljati problem, iako se njegova dobra volja ne dovodi u pitanje, smatra Leterm koji dobro govori i holandski i francuski.
"Radiću na tome", kaže Di Rupo. "Posvetiću vreme usavršavanju. U parlamentu ću odgovarati na holandskom sa greškama. Ali ću to učiniti", rekao je on. Budući premijer je rekao da i tokom pregovora nije koristio "slušalice za prevod" i da je razumeo sve. Međutim, kada govori, teško ga je razumeti jer, osim izgovora, ima problema sa strukturom rečenice, koja je različita u odnosu na francuski, piše Latste njuz.
De Vever je bez milosti napao Di Rupa tvrdeći da njegova kuća pomoćnica iz Nigerije koja dve godine živi u Belgiji, bolje govori holandski od njega.
Di Rupovi problemi s holandskim odslikavaju lingvističke probleme u Belgiji u kojoj su zvanični jezici francuski, nemački i holandski. Nemački govori 0,7% stanovništva. Francuski, koji je do kraja 70-tih godina prošog veka bio jezik političke elite, polako gubi uticaj. U parlamentu ili vladi svako govori svojim maternjim jezikom, uz prevod.
U Valoniji se sve više uči holandski pošto ekonomski naprednija Flandrija privlači radnike iz frankofonog dela zemlja. Mladi Flamanci, međutim, ne hrle da uče francuski jer smatraju da je korisnije naučiti engleski.
Izvor: AFP
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
