Za većinu Evropljana rodne razlike su glavni problem u njihovoj zemlji i najradije bi da se rešenja traže na nivou cele EU. Najizraženiji vid diskriminacije su nasilje nad ženama i nejednake zarade, ocenili su ispitanici obuhvaćeni istraživanjem Evropske komisija o rodnoj nejednakosti u EU. Kao moguća rešenja oni predlažu lakše zapošljavanje i žena i muškaraca, ali i novčane kazne za kompanije koje diskriminišu žene. Građani EU su generalno protiv ideje da roditelj treba da napusti posao i čuva decu ako njegova plata ne pokriva rashode za decu. Međutim, sama činjenica da više njih, naročito u centralnoj i istočnoj Evropi, podržava da majka koja ima malu platu ostane kod kuće sa decom, govori da rodne nejednakosti još uvek utiču na stavove građana. Predlogu da otac sa malom platom ubuduće čuva decu naročito su se usprotivili Slovenci, Grci i Italijani.

Istraživanje Eurobarometar "Rodna nejednakost u EU", sprovedeno je telefonom od 19. do 21. januara 2012. na više od 25.000 ispitanika u EU starijih od 15 godina.

Iako dve trećina ispitanika smatra da se rodne nejednakosti smanjuju u poslednjih deset godina, 52% veruje da su rodne nejednakosti glavni problem u njihovoj zemlji. Međutim, nešto više žena, kao i obrazovaniji ispitanici, veruje da je diskriminacija porasla u prethodnoj deceniji. Nezaposleni su takođe ubeđeni da je nejednakost porasla.

Kao najvažnije nejednakosti građani su naveli nasilje usmereno na žene (48% ispitanika), a zatim nejednake zarade (43%). Na trećem mestu je trgovina ženama, a zatim slede mala zastupljenost žena na ključnim mestima u kompanijama, mala zastupljenost žena u politici i nejednaka podela poslova u porodici.

Iako je hijerarhija nejednakosti skoro ista u očima muškaraca i žena ispitanika, u istraživanju se navodi da žene malo više naglašavaju nejednaku podelu poslova u porodici (25% žena u poređenju sa 20% muškaraca ispitanika).

Skoro 70% ispitanika smatra da su nejednake zarade generalno problem u njihovoj zemlji, s tim da 23% smatra da je to "ozbiljan problem". U Francuskoj je najviše ispitanika, 85%, koji su ocenili da je problem ozbiljan, dok je 34% reklo da je "vrlo ozbiljan".

Većina ispitanika, 47%, smatra da bi akcija na evropskom nivou bila najadekvatnija za pronalaženje rešenja za nejednake zarade, dok je 38% ispitanika radije za akcije na nacionalnom nivou. Za traženje rešenja na evropskom nivou naročito se zalažu Španci, Portugalci, Belgijanci i Luksemburžani, svi sa podrškom preko 60%.

Građani šest članica bi radije rešenja tražili na nivou nacionalnih vlada, i to u Estoniji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Finskoj.

Evropski nivo, takođe, favoroziju mladi ispitanici od 15 do 24 godine i studenti.

Na pitanje kako pomiriti porodični život i karijeru, Evropljani se ne slažu (55%) da roditelj koji manje zarađuje treba da napusti posao i brine za decu. Najveće protivljenje je zabeleženo u Sloveniji, Finskoj i Holandiji. Međutim, ideju podržava većina ispitanika i to preko 50% u devet članica: Španiji, Luksemburgu, Letoniji, Češkoj, Mađarskoj, Irskoj, Malti, Velikoj Britaniji i Estoniji.

Evropljani se generalno ne slažu da roditelj treba da napusti posao kako bi čuvao decu ako njegova plata ne pokriva troškove brige za decu. Autori istraživanja ukazuju na detalj da je protivljenje ovoj ideji veće ako se predlaže da bi otac zbog dece trebalo na napusti posao (60% protiv), dok se u slučaju majke ne slaže 55% građana.

Ideju da mama napusti posao ako njena plata ne pokriva rashode za decu, više podržavaju građani u članicama koje su se pridružile 2004. i 2007. godine.

Međutim, predlogu da otac napusti posao ako ne zarađuje više od rashoda za decu najviše su se protivili Slovenci (82%), ali i Bugari, Grci i Italijani, sa više od 70% ispitanika.

Anketirane žene su nešto više protiv ideje da majka napusti posao ako njena plata nije dovoljna za dečije rashode - 56% u poređenju sa 53% muškaraca. Međutim, znatno više žena protivi se ideji da otac napusti radno mesto da bi brinuo o deci - 63% žena u poređenju sa 57% muškaraca.

Na pitanje da vrednuju efekte mogućih mera koje bi smanjile razlike u zaradama, Evropljani su jednako spominjali olakšice i primenu novih mera: 27% ispitanika je navelo da treba olakšati pristup i muškarcima i ženama za bilo koji posao. Ova mera je dobila najveću podršku u 13 članica, a najveću u Češkoj, Danskoj i Poljskoj preko 30%.

Za novčane kazne kompanija koje ne poštuju rodnu ravnopravnost zalaže se 26% ispitanika, dok 24% njih predlaže da se kompanije nateraju da javno objavljuju platne skale.

Novčane kazne su najbolje rešenje za građane devet članica, a predlog najviše podržavaju Francuzi, Grci i Britanci. Transpatentnost platnih skala najčešće su spominjali građani u Holandiji, Estoniji, Danskoj, Austriji i Finskoj, preko 30%.

Žene i stariji građani više su za lakši pristup poslu i žena i muškaraca, dok su muškarci i mlađi ispitanici više podržali novčane kazne.

U cilju promovisanja jednake zastupljenosti žena u profesijama u kojima dominiraju muškarci, ispitanici su predlagali da treba unaprediti radne uslove (45%), zatim povećati plate (28%), dok se za poreske olakšice firmama koje zapošljavaju žene na ključnim pozicijama zalaže 22%, a za vođenje javne kampanje 21%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

EU

Eurobarometar: Gender inequalities in the European Union

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Samo 13,7% žena u upravnim odborima u EU
  
• 

  Vesti

  : Žene u EU zarađuju 16,4% manje nego muškarci
  
• 

  Vesti

  : Žene opreznije u pokretanju biznisa
  
• 

  Vesti

  : Prinudna udaja i među devojkama iz Srbije
  
• 

  Vesti

  : Za sada bez kvota za žene u upravljačkim telima u EU