Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 OECD: Porezi u Mađarskoj pogodili najsiromašnije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarsku u ovoj godini očekuje recesija od 0,6% kao i inflacija od 4,9%, ocenjuje se u najnovijem istraživanju o ekonomskim prilikama u Mađarskoj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Vladi premijera Viktora Orbana preporučuje se da poboljša naplatu poreza, ukine "krizne poreze", poveća ekološke takse i u slučaju krajnje nužde poveća porez na imovinu. Prioritet mađarske vlade mora da bude i promena valutne strukture javnog duga u korist domaće forinte. Orbanovoj vladi se predlaže da Fiskalnom savetu ukine pravo veta na budžet i smanji broj zaposlenih u javnom sektoru na lokalu, ali i da poveća plate u zdravstvu čime bi se smanjila korupcija i odlazak mađarskih lekara u inostranstvo.
Negativne stope privrednog rasta će biti do polovine godine, da bi blagi oporavak započeo u drugoj polovini godine sa obnavljanjem poverenja na globalnom finansijskom tržištu, navodi se u "Ekonomskom istraživanju Mađarska 2012" OECD-a.
Predviđa se da će spor oporavak uticati na rast stope nezaposlenosti sa 11% u 2011. na 11,9% u ovoj godini. Međutim, i stopa zaposlenosti bi mogla da poraste ako bi se smanjila socijalna davanja u slučaju nezaposlenosti.
Usporavanje svetske privrede i potresi na finansijskom tržištu su dodatno uzdrmali ionako poljuljanu i duboku zaduženu mađarsku ekonomiju. Međutim, i "kontroverzna domaća politika" je takođe doprinela nesigurnosti i tako oštetitila potrošače, poslovnu zajednicu i poverenje na tržištu.
Aranžman Mađarske sa Međunarodnim monetarnim fondom i EU bi doprineo obnavljanju poverenja investitora i konsolidaciji fiskalne politike ove zemlje.
OECD ne propušta da ukaže na sporne reforme zbog kojih je Evropska komisija započela proceduru za utvrđivanje prekršaja prilikom usklađivanja mađarskih i evropskih propisa. Zato OECD traži od Orbanove vlade da vrati nezavisnost Centralnoj banci.
Iako su fiskalni pokazatelji za 2012. prilično pozitivni, održiva fiskalna politika mora da bude zasnovana na dugoročnom smanjenju potrošnje tako što bi se primenile trajne mere i strukturne reforme koje bi pogurale rast.
Program stabilizacije će dobiti kredibilitet ako Fiskalni savet dobije adekvatna ovlašćenja za nadgledanje fiskalne politike. Sa druge strane, pravo veta na budžet treba mu oduzeti budući da bi korišćenjem tog prava savet potencijalno mogao da obori vladu.
Kao poslednja mera, u slučaju da je baš neophodno, preporučuje se povećanje poreza koji unose najmanje poremećaja, kao što su porezi na imovinu.
Background Evropska komisija dala je 7. marta Mađarskoj rok od mesec dana da pruži konkretne garancije da će povući deo spornih reformi koje nisu u skladu sa evropskim standardima. Od Mađarske se konkretno traže novi nacrti spornih zakona o zaštiti podataka i penzionisanju sudija.
Ceo spor Komisije i Mađarske je neformalno započeo prvog dana 2012. kada su na snagu stupili novi Ustav Mađarske i nekoliko važnih zakona o sudijama, zaštiti podataka i centralnoj banci. Evropska komisija je odmah utvrdila da su zakoni protivni osnivačkim ugovorima EU i odlučila da pokrene tri procedure za utvrđivanje prekršaja.
Mađarska, prema mišljenju Komisije, nije pružila objektivne razloge sa smanjivanje starosne granice za penzionisanje sudija i javnih tužilaca sa 70 na 62 godine.
Evropske direktive zabranjuju diskriminaciju na poslu na osnovu godina, koja pokriva i smanjenje starosne granice za penzionisanje u jednoj profesiji bez objektivnih razloga.
Komisija nije zadovoljna ni odlukom Mađarske da 1. januara počne sa radom Nacionalna agencija za zaštitu podataka koja bi zamenila prethodnu Kancelariju komesara za zaštitu podataka. Time je taj zakon prevremeno prekinuo redovni šestogodišnji mandat Kancelarije koji je počeo 2008.
Od Mađarske se traži da prestane sa praksom sistematskog izdavanja saopštenja koja kritikuju monetarne odluke Mađarske centralne banke.
Mađarskoj takođe preti i da ostane bez novca iz evropskih fodnova. Naime, Evropska komisija predložila je 22. februara da se zamrzne skoro pola milijarde evra iz fondova EU predviđenih za Mađarsku zbog nedovoljnih mera za smanjenje budžetskog deficita. To je prvi put da Komisija predlaže ovakvu meru. Za ostvarivanje ovog predloga potrebna je i podrška svih ostalih zemalja članica, a vlasti u Budimpešti imaće priliku do 2013. godine da sprovedu odgovarajuće mere i izbegnu ovu kaznu.
OECD podseća da je mađarska vlada prošle godine donela ambiciozan plan strukturnih reformi. Međutim, mere za smanjenje potrošnje nisu dobro definisane, kao što je na primer revizija javnih obaveza, ili su ciljevi koji se žele postići teško ostvarljivi, poput zamrzavanja zarada u javnom sektoru ili indeksacija porodičnih dodataka.
Visok nivo javne potrošnje, skoro 50% BDP-a, sugeriše da dodatne mere konsolidacije treba da budu usmerene na rashodnu stranu budžeta, a ne na prihode. Mala efikasnost javnog sektora se može poboljšati a da se javne usluge ne smanjuju preterano.
Nivo zaposlenosti u državnom sektoru koji čini 20% ukupne zaposlenosti mogao bi da se smanji, naročito na lokalnom nivou. Ako bi se ukupna masa zarada smanjivala tako što bi se otpustio deo ljudi, a ne tako što bi se smanjile zarade, povećala bi se efikanost u javnom sektoru.
Mađarska bi značajne uštede mogla da ostvari i u sektoru javnih nabavki. U 2008. javne nabavke državnih institucija dostigle su 20% BDP-a, što je tri procentna poena više od proseka za najrazvijenije zemlje OECD-a.
Vlada je prošle godine omogućila značajnije učešće malih i srednjih preduzeća u sistemu javnih nabavki. Ipak, otvaranjem sistema stranim ponuđačima i snažnijim oslanjanjem na savremene tehnologije, smanjili bi se troškovi.
Efikasnost se može poboljšati i u sistemu javnog prevoza. Iako je država smanjila subvencije, restrukturiranje nije zasad dalo rezultata. Čak suprotno, država je morala da pruži dodatnu pomoć.
Porezi pogađaju najsiromašnije
U izveštaju se ocenjuje da su dosadašnje poreske mere bile regresivne odnosno da su više pogađale siromašne nego bogate Mađare.
Uvođenje jedinstvene poreske stope u 2011. doprinelo je povećanju prosečne neto zarade, ali druge direktne poreske mere kao i povećanje PDV-a su smanjile prihode domaćinstava čiji članovi imaju niže zarade, a u isto vreme najveći deo zarada troše za hranu.
Uprkos smanjenju korporativnih poreza za mala i srednja preduzeća i za neke projekte u autoindustriji koji su privukli ulaganja u proizvodnju, ukupne investicije su ostale na niskom nivou. Na to su uticale i slaba građevinska aktivnosti kao i "krizni porezi" koji su uvedeni za nekoliko industrija kao što su bankarstvo i telekomunikacije.
Ove poreze bi trebalo ukinuti do kraja 2012. ili u 2013. kako je planirano u slučaju banaka. Ekološke takse treba povećati jer su među najnižima u Evropi. Prema oceni OECD, i porezi na imovinu, naročito na nasleđe i legalne transakcije, vrlo su niski.
Prema podacima iz 2008. godine, prihodi od ovih poreza čine samo 1% BDP, dok je prosek za OECD 2% BDP.
Prihodi od poreza bi mogli da se povećaju i boljom naplatom poreza. Poreske insitucije su se ujedinile i od ove godine bi trebalo da stvore uslove za efikakasniju borbu protiv široko rasprostranjenog izbegavanja poreza.
Uz ove mere, kontrolu treba pojačati za građane koji primaju najviše i najniže zarade, a naplata se može postići strožim finansijskim kaznama.
Mere na srednji rok
U politici zapošljavanja, fokus treba da bude na aktivnim merama zapošljavanja, uključujući kvalitetne obuke. Mađarskoj se preporučuje da subvencije za nezaposlenost bolje raspodeli i vremenom uspori predviđenu dinamiku rasta minimalnih zarada.
Poverenje investitora u Mađarsku je na klackalici zbog visokog duga zemlje u stranoj valuti. Valutnu strukturu javnog duga, naročito u segmentu zaduživanja domaćinstava, treba promeniti u korist forinte. Dogovor sa bankama iz decembra 2011. je dobar, ali i ne dovoljan da se olakša poresko opterećenje zajmoprimaca. Ako je neophodno, treba dokapitalizovati banke ali da se ne smanji kreditna aktivnost.
Privredni rast mogu da poguraju i povećanje stope aktivnosti radne snage, odnosno ljudi koji rade ili aktivno traže posao u ukupnoj populaciji, i poboljšanje zdravstvenog sistema. Strukturne mere za povećanje ponude radne snage treba da budu usmerene na grupe koje su dosad slabo učestvovale na tržištu rada. Učešće žena na tržištu rada bi se povećalo sa fleksibilnim ugovorima o radu koji "mire" posao i porodicu.
Prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama tržišta rada olakšalo bi zapošljavanje mladih i Roma. Ako bi vlasti povećale starosnu granicu za penzionisanje i omogućile doživotno učenje, stimulisalo bi se zapošljavanje starijih radnika.
Slaba efikasnost zdravstvenog sistema otvara prostor za unapređenja i to bez dodatnog pritiska na javne finansije. OECD predlaže da se težište stavi na programe prevencije bolesti i dugoročnu negu, kao i na jačanje menadžerskih kapaciteta u zdravstvenim ustanovama.
Usluge bi se poboljšale ako bi se smanjila korupcija ili, kako to u izveštaju opisno nazivanju. "ako bi se obeshrabrila neformalna plaćanja". Na korupciju se može uticati ako se povećaju zarade zdravstvenih radnika koji zbog malih primanja masovno odlaze iz zemlje.
Iako je u poslednje vreme bilo nekih povećanja, prosečna plata na svim nivoima u zdravstvu je vrlo niska, znatno ispod međunarodnih standarda ali i proseka u nacionalnoj ekonomiji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
