 Mađarski premijer Viktor Orban, koji je donedavno uživao podršku ubedljive većine građana, sada se našao pod pritiskom sa svih strana. Evropska komisija i Evropski parlament najavljuju da će zatražiti kažnjavanje Mađarske zbog reformi kojima se smanjuje nezavisnost centralne banke i pravosuđa, a Međunarodni monetarni fond zbog toga dovodi u pitanje pregovore o zajmu koji je zemlji neophodan da bi izbegla bankrot. Podrška građana Orbanu je, prema novim istraživanjima, prepolovljena u prethodnih godinu i po. Pored toga, ime predsednika države, bliskog Orbanu, u medijima se pojavilo u kontekstu plagiranja doktorata.
Iako je Orban pre Nove godine izjavio da neće povlačiti zakon o centralnoj banci, tvrdeći da kredit MMF-a nije neophodan Mađarskoj, sada je donekle ublažio stav. "Povodom pravnih argumenata EU po pitanju novog mađarskog zakona o centralnoj banci, mađarska vlada prihvata deo njih i ne vidim prepreke za usvajanja tih izmena", izjavio je Orban 13. januara za državni radio MR1. Dodao je, međutim, da su o nekim aspektima tog zakona mišljenja Mađarske i EU i daje udaljena.
Glavna zamerka EU i MMF-a bila je da se reformom smanjuje nezavisnost Centralne banke Mađarske. Predviđeno je, konkretno, da se ovlašćenja za biranje dva zamenika guvernera prebaci na parlament, što znači na vladajuću većinu budući da vladajuća stranka Fides ima ubedljivu većinu u parlamentu.
Neposredno pre Orbanove najave, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard (Christine Lagarde) rekla je da da je njena institucija spremna da podrži Holandiju, ali uz uslov "opipljivih dokaza" dobre volje Budimpešte.
Mađarskoj je potreban kredit između 15 i 20 milijardi evra za državnu kasu pošto su stope za zaduživanje zemlje toliko visoke da je zaduživanje na duži rok nemoguće. MMF i EU su sredinom decembra prekinuli posetu Budimpešti u znak protesta zbog usvajanja reforme o centralnoj banci. Povodom ove reforme zabrinutost je izrazio i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi).
Mađarska možda pred Evropskim sudom pravde
Evropska komisija je "podigla glas" u odnosima sa Mađarskom sredinom ove sedmice. Komisija je 11. januara predložila zemljama članicama da kazne Mađarsku jer nije učinila dovoljno da smanji deficit, a ukoliko bi zemlje članice poslušale predlog, Mađarska bi mogla da ostane bez više od milijardu evra iz kohezionih fondova, namenjenih za razvoj i ujednačavanje situacije u članicama.
Pored toga, najavljeno je da će Mađarskoj biti upućen zvaničan zahtev da izmeni i neke aspekte novih zakona. Pored reforme centralne banke, u centru pažnje Brisela su i izmene koje dovode u pitanje nezavisnost sudova.
"Evropska komisija, čiji zadatak je da nadzire poštovanje sporazuma, i dalje je zabrinuta" zbog više aspekata reformi, saopštila je 11. januara portparolka Pia Ahrenkilde-Hansen. Ona je istakla da Komisija ima u vidu pravo da pokrene procedure za kršenje propisa na sledećem sastanku evropskih komesara 17. januara.
Prema najavi Komisije, naredne sedmice bi mađarskoj vladi trebalo da budu poslata tri upozorenja da treba da se uskladi sa evropskim pravom, a u suprotnom bi bio pokrenut postupak pred Evropskim sudom pravde.
"Nadamo se da će Mađarska sama preduzeti korake za rešavanje problema da ne bismo morali da primenimo procedure za slučaj kršenja, koje su duge i komplikovane", istakla je ona.
Nedisciplinovana javna potrošnja
Background Orban je na vlast došao na izborima 2010. godine posle 11 godine vlasti socijalista. U parlamentu je dobio dvotrećinsku većinu, što se teško postiže, i što mu je omogućilo da pokrene značajne reforme i ustavne promene koje su u EU, ali i u mađarskoj javnosti, protumačene kao antievropske, antidemokratske i put ka totalitarizmu.
U aprilu je usvojen novi ustav, napisan u nacionalističkom, konzervativnom i tradicionalističkom tonu, a stupio je na snagu 1. januara 2012. godine. Pod Orbanovom vladom u državnim medijima su napredovali ljudi lojalni režimu, dok su "neposlušni" uklanjani, između ostalog otkazima i penzionisanjem, a jedini opozicioni radio Klubradio izgubio je licencu. Nove reforme, pored ugrožavanja nezavisnosti narodne banke i pravosuđa, podrazumevaju i smanjenje broja verskih zajednica koje će imati pomoć.
Mađarska je u velikom sukobu sa EU bila i početkom 2011. kada je preuzimala predsedavanje EU. Spor je izbio oko novog mađarskog medijskog zakona koji je tada stupio na snagu i kojim su propisane visoke kazne za novinare, uslovi za kažnjavanje nisu jasno definisani, a dovedeno je u pitanje pravo novinara da sakriju izvor.
Kada je reč o teškoj finansijskoj situaciji Mađarske, ovo nije prvi put da se nađe u poziciji da mora da traži međunarodnu pomoć. Mađarskoj je, kako se procenjuje, sada potreban kredit od između 15 i 20 milijardi evra. Mađarska je i pre tri godine bila u teškim finansijskim problemima i 2008-2009. godine je dobila zajam veći od 20 milijardi evra od MMF-a, EU i Svetske banke.
Kada je reč o deficitu, Mađarska nije ostvarila dodatni napredak da bi na održiv i trajan način smanjila prekomerni deficit, procenila je Komisija. Ona je preporučila evropskim vladama da konstatuju da nisu preduzete efikasne mere da bi se deficit smanjio ispod 3% bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko zemlje članice to i učine, Komisija će "predložiti nove preporuke protiv Mađarske, sa ciljem da se stane na put prekomernom deficitu", navela je Komisija.
Mađarska u 2011. tehnički nije imala deficit iznad ograničenja od 3% bruto domaćeg proizvoda. Međutim, prema proceni Komisije to je ostvareno zahvaljujući vanrednom prihodu koji je sakrio pogoršanje stanje finansija te zemlje.
Zahtevom za kažnjavanje Mađarske, Komisija će prvi put iskoristiti nova ovlašćenja u pogledu budžetske discipline, koja je dobila na jesen 2011. godine.
Kada je reč o članicama zone evra, Komisija može da zatraži kaznu u vidu prebacivanja novca na blokirani račun, a taj novac se može pretvoriti u novčanu kaznu.
Ta novčana kazna ne može se nametnuti Mađarskoj, koja nije članica evro zone. Međutim, ona može da predloži potpunu ili delimičnu suspenziju kohezionih fondova, što je prema rečima jednog evropskog diplomate iznos veći od jedne milijarde evra.
Zabraniti Mađarskoj da glasa u EU
Evropski poslanici, ali i neki komesari, spremni su da zatraže i rigoroznije kazne za Mađarsku zbog reforme narodne banke i sudstva. Naime, šef liberalno- demokratske grupe u Evropskom parlamentu Gi Ferhofštat (Guy Verhofstadt), ali i neki drugi poslanici, zatražili su da se Mađarskoj suspenduju prava glasanja u EU. To omogućava klauzula iz člana 7 osnivačkog sporazuma EU u slučaju "teškog" i trajnog kršenja osnovnih vrednosti Unije.
To će biti jedna od tema rasprave na zasedanju Evropskog parlamenta naredne sedmice u Strazburu.
Na sastanku Evropske komisije nekoliko komesara liberalne orijentacije založilo se da se ta mogućnost ne isključi.
Međutim, Evropska komisija, nadležna za sprovođenje sporazuma EU, za sada isključuje mogućnost da predloži tako strogu kaznu. "Nije sazrela situacija za proceduru u skladu sa članom 7 sporazuma", ocenio je jedan izvor iz Brisela. Prema njegovoj oceni, zahtev evropskih poslanika je politički.
Da bi se takva kazna nametnula, potrebna je saglasnost svih 26 ostalih šefova vlada i država EU, odnosno jednoglasnost. Za sada se, međutim, tek mali broj zemalja izjasnio o situaciji u Madkarskoj.
"Voleli bismo da čujemo stav Nemačke, Italije, Velike Britanije, Španije i Poljske", naveo je on. Francuska je jedna od retkih zemalja koja izrazila zabrinutost za pravac reformi u Mađarskoj. "Danas u Mađarskoj postoji problem", izjvio je ministar inostranih poslova Alen Žipe (Alain Juppe).
Prepolovljena podrška Orbanu
Oštar sukob sa Briselom i MMF-om, kao i ocene medija da je zastranio u pravcu autoritarizma, međutim, nisu jedini problem za Orbana.
Iako i dalje vodi po popularnosti u istraživanjima javnog mnjenja, lider "Orbanistana" i "Viktator" kako ga podrugljivo nazivaju protivnici za godinu i po dana je izgubio svakog drugog pristalicu.
Orbana sada podržava 31% ispitanika, dok je nakon ubedljive pobede na izborima 2010. podrška bila 68%. Kada je reč o njegovoj stranci Fides, koja je na izborima dobila 52%, danas bi mogla da računa na 26%, pokazalo je decembarsko istraživanje javnog mnjenja.
Pored lošeg stanja javnih finansija i reformi narodne banke i pravosuđa, Orbanu se "na teret" stavlja i gušenje medijskih sloboda, ali i smanjenje finansijske podrške studentima, zbog čega su i mladi od njega okrenuli glavu.
"Šta se to dešava sa ovom zemljom? Mislio sam da će pokrenuti zemlju, ali ovo je katastrofa! Ekonomska politika je toliko nepredvidiva da nije moguće izraditi strategiju za moje preduzeće", rekao je za AFP Ištvan Kovač, građevinski inženjer. "Kada je reč o politici, mi smo klovn Evrope, ovo je sramota", dodao je on.
Prema proceni politikologa Kornelije Mađar (Magyar) "Fides sada može da računa samo na tvrdo jezgro oko 1,2 miliona osoba", dok je u 2010. imao 2,7 miliona glasača.
Međutim, kako smatra, ni oni ga više neće podržavati ukoliko forinta nastavi da pada, budući da je od jeseni već oslabila za 20%. Tom tvrdom jezgru pripada Eleonora Pajs, 30 godina, majka dvoje dece, koja smatra da treba da prođe još vremena pre osude Orbanove vlade. "Nisam slepa i svesna sam problema, ali vlada nije došla ni do sredine mandata. Treba joj ostaviti vremena da bi odluke dale rezultat", rekla je ona.
O promeni stava mladih prema Orbanu za AFP je govorio 17-godišnji gimnazijalac Valentin Miler (Miller). On je naveo da je 2010. praktično ceo njegov razred bio za Orbana. "Danas je ogorčenje toliko da će na sledeće demonstracije protiv vlade ići ceo razred". naveo je on.
Kao posebne promašaje vlade naveo je mere koje se odnose na upis studenata. "Moj najbolji prjatelj se dve godine spremao za upis na pravni fakultet, ali je prošle sedmice saznao da će biti samo 250 mesta na budžetu, dok ih je nekada bilo više hiljada", rekao je Valentin. Dodao je takođe da će nakon unizerziteta oni koji nisu plaćali školarine morati da rade četiri godine u Mađarskoj, ili da otplaćuju milione državi. "Kakva zemlja", rekao je on.
Orban je protiv sebe okrenuo i vlasnike pasa, kojima je nametnuo porez između 20 i 66 evra. To je i reforma kojoj se u Mađarskoj najviše ismevaju, tim pre što je njome uspostavljena originalna "državna naklonost određenim rasama pasa". Porez se, naime, ne plaća na pse mađarske rase!
"Čekamo još porez na vazduh koji udišemo", šali se vlasnik škotskog terijera Vilmos Fesl (Feszl).
Orbanov saradnik optužen za plagijat
Popularnost Fidesa svakako neće povećati ni optužbe na račun mađarskog predsednika Pala Šmita (Schmitt) da je većinu doktorske teze iz 1992. godine "prepisao" od jednog bugarskog diplomate, inače stručnjaka za sport.
Prema navodima ekonomskog nedeljnika HVG najveći deo teze je prepisan iz rada iz 80-ih godina bugarskog stručnjaka Nikolaja Georgijeva, koji je preminuo 2005. gdoine.
Nedeljnik HVG je na internet sajtu objavio odlomke koji izgledaju kao prevod teksta Georgijeva. Prema navodima lista, od 215 strana Šmitove teze 180 je preuzeto od rada Georgijeva, napisanog na francuskom.
Prema navodima predsednikove kancelarije, međutim, te optužbe nisu tačne. "Šmit je od 1983. godine član Međunarodnog olimpijskog komiteta. Lično poznaje Nikolaja Georgijeva i sarađivali su tokom istrazivanja na zajedničkim oblastima, a zapisnici sa zasedanja Komiteta i njegovog izvršnog odbora su njihovi zajednički izvori".
"Kancelarija predsednika time zvanično negira optužbe za plagijat".
Šmit je tezu odbranio 1992. godine na Univerzitetu fizičkih nauka u Budimpešti koji ne postoji od 1999. godine. Pravni naslednik tog univerziteta, Univerzitet Semelvajs, nije želeo da komentariše navode.
Direktor državnog nadzornog organa za visiko obrazovanje Djerđ Basa rekao je da je potrebna istraga da bi se videlo da li je bilo zloupotreba.
Opoziciona stranka zelene levice zatražila je od predsednika da pruži uverljiva objašnjenja jer inače neće biti "dostojan" da predstavlja zemlju i građane.
Nova partija centralne levice Demokratska koalicija nekadašnjeg premijera Ferenca Djurčanja zatražila je ostavku Šmita.
Slična afera dogodila se prošle godine. Zbog optužbi za plagijat ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg, u tom trenutku figura u usponu u demokratsko-hrišćanskoj koaliciji, morao je da da ostavku.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
