Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Orban žestoko kritikovan u Evropskom parlamentu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.01.2011. |
|
|
|
|
|
|
Mađarski premijer Viktor Orban naišao je u sredu (19. januara) na vrlo hladan prijem i žestoke napade u Evropskom parlamentu u Strazburu, u koji je došao da bi tradicionalno predstavio program mađarskog predsedavanja EU. Poslanici socijalista, liberala i zelenih su kritikovali Orbana, optuživši njegovu vladu da vodi nacionalističku, populističku politiku, toleriše krajnju desnicu i da novim zakonom o medijima zavodi nedemokratski nadzor nad medijima. Mađarski premijer je rekao da su takve kritike uvreda za mađarski narod.
Kontroverzni mađarski zakon o medijima izazvao je kritike širom Evrope, a mađarskog premijera su u parlamentu dočekali poslanici grupe Zelenih sa trakama preko usta i primercima mađarskih novina na kojim je bila odštampana reč "cenzurisano".
Poslanici Evropskog parlamenta su upozorili Budimpeštu da će se dovesti u situaciju da bude u sukobu sa svojim evropskim partnerima ako ne uskladi zakon o medijima sa vrednostima EU.
Izložen dvočasovnim primedbama i pitanjima poslanika, mađarski premijer je povremeno odgovarao u oštrijem tonu. Orban je na početku pokušao da predupredi napade. "Ne mešajte kritike mađarske unutrašnje politike sa mađarskim predsedavanjem EU", rekao je on i ali je dodao da je "spreman na borbu".
Predstavljajući prioritete mađarskog predsedavanja EU, Orban je istakao da Budempešta želi da se usredstedi na prevazilaženje ekonomske krize, pristupanje Hrvatske EU i razvijanje evropske strategije o Romima.
Lideri vodećih političkih grupa u Evropskom parlamentu su se oglušili o Orbanov zahtev da se ne upuštaju u kritiku mađarskih unutrašnjih pitanja. Mađarskom premijeru su priskočili u pomoć jedino konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) čija je članica i Orbanova stranka, Fides.
Kopredsedavajući grupe Zeleni/Evropska slobodna alijansa (EFA) Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit) uporedio je Orbana sa predsednikom Venecuele Ugom Čavesom (Hugo Chavez). Kon-Bendit je rekao da je Orban zaboravio na svoju demokratsku i antikomunističku prošlost i postao populista koji ne razume suštinu i strukturu demokratije.
Rasprava je iznela na videlo ključni spor oko toga da li članica koja je potpisala sporazum s EU može sprovoditi politiku koju neki partneri u Uniji smatraju kršenjem obavezujućih evropskih vrednosti i pravila.
"Evropa mora prestati da primenjuje duple standardne u odbrani osnovnih prava. Neprihvatljivo je da se od zemalja pre članstva u EU očekuje da garantuju demokratski pluralizam i slobodu medija, a da, kad pristupe, mogu da ignorišu ove suštinske vrednosti EU", rekla je kopredsedavajuća grupe Zeleni/EFA Rebeka Harms (Rebecca).
Background U Mađarskoj je 1. januara stupio na snagu novi zakon o medijima koji predviđa kazne do 730.000 evra za radio-televizijske stanice u slučaju "ugrožavanja javnog interesa, reda i morala", kao i za "pristrasne informacije". Ti termini, međutim, nisu jasno definisani. Zakon takođe omogućava novom telu za medije da primora novinare da otkriju izvor za informacije koje se tiču nacionalne bezbednosti. Mađarska se našla na meti kritika i zbog posebnih poreza koji su uvedeni u drugoj polovini 2010, a koji se odnose uglavnom na inostrana preduzeća. Prvi "specijalni porezi" nametnuti su letos sektoru bankarstva i osiguranja, a u oktobru su uvedeni "krizni porezi" u sektorima maloprodaje, telekomunikacija i distribucije energije. Porezi su retroaktivni i plaćaju se za celu 2010. iako su uvedeni tek u oktobru.
Mađarska koja predsedava EU u prvoj polovini 2011. godine, članica je Višegradske grupe ili četvorke (V4) koju čine još Poljska, Slovačka i Češka. Te zemlje su se osnovale tu grupu 1991. godine u mađarskom gradu Višegradu kako bi sarađivale u pridruživanju EU. Članice Višegradske četvorke su pristupile Uniji 1. maja 2004. godine.
Vođa liberal-demokrata u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) pozvao je Orbana da izmeni tekst zakona o medijima.
Mađarska vladajuća partija desnog centra, Fides, već je zahvaljujući ubedljivoj većini u parlamentu, izmenila ustav deset puta i usvojila kontroverzne zakone u nekoliko oblasti, uključujući uvođenje posebnih taksi za strane kompanije i nacionalizaciju dela penzionih fondova.
U raspravi su se ozbiljne i argumentima potkrepljivane kritike politike Orbana i njegove stranke Fides svodile na to da svoje partijske članove postavlja na čelo svih institucija vlasti i zavodi "nacionalistički pristup" i u kulturi, kako je to napisao francuski list Mond.
Orban je odbacio optužbe, dodavši da ne vidi kako bilo koji legitimni učesnik u evropskoj politici može da dovodi u pitanje demokratiju u Mađarskoj. On je rekao da slične optužbe smatra uvredom za mađarski narod.
Mađarski premijer je, međutim, rekao da se zakon o medijima može izmeniti ako se pokaže da nije u skladu sa zakonima EU. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) rekao je da će Evropska komisija ove nedelje poslati mađarskoj vladi pismo sa primedbama.
Lider grupe Socijalista i demokrata (S&D) u EP Martin Šulc (Schulz) rekao je da kritike zakona nisu usmerene protiv mađarskog naroda. On je rekao da su u demokratiji mediji ti koji kontrolišu rad vlade. "Ono što vi radite je kontrola medija i to nije ispravno", rekao Šulc.
"Mi vidimo da je osnovno demokratsko pravo evropskog društva ugorženo. Ne želimo da ova rasprava dominira mađarskim predsedavanjem. Molim vas, uradite nešto s tim: povucite zakon i vratite se sa boljim, uravnoteženim zakonom o medijima u Mađarskoj", rekao je Šulc, nemački parlamentarac.
Lider konzervativne Evropske narodne partije, najveće grupe u EP, Žozef Dol (Joseph Daul) priskočio je u pomoć Orbanu podsetivši da je Fides zasnovan na vrednosti slobode. On je pozdravio spremnost nove mađarske vlade da reformama ispravi greške prethodne socijalističke vlade.
"Danas, jedna od ovih reformi koja se odnosi na medije je predmet pravnog razmatranja u Evropskoj komisiji. Ja verujem u ulogu Evropske komisije kao čuvara sporazuma (o EU) i verujem u mađarskog premijera koji je obećao da će promeniti zakon ako Komisija oceni da su neke odredbe u suprotnosti sa zakonima Zajednice", rekao je Dol.
Evropski parlament nije glasao o rezoluciji kojom bi se osudio mađarski zakon o medijima, pošto su se konzervativci i socijalisti dogovorili da sačekaju zaključke Evropske komisije.
Podrška Višegradske četvorke mađarskom predsedavanju EU
Slovački predsednik Ivan Gašparovič potvrdio je u četvrtak (20. januara) u Bratislavi predsedniku Mađarske Palu Šmitu (Schmitt) da Slovačka i cela Višegradska četvorka podržavaju mađarsko predsedavanje Evropskom unijom i njegove prioritete.
Uoči posete Bratislavi, Šmit je istakao da će se Mađarska tokom predsedavanja EU maksimalno angažovati i u Dunavskoj strategiji i na proširenju EU, pre svega na završetku pristupnih razgovora Hrvatske.
"Dogovorili smo se da moramo da učinimo sve u Višegradskoj grupi i u Evropi da podržimo mađarsko predsedavanje, zato što bi neuspeh tog predsedavanja bio i neuspeh Slovačke, a uspeh će biti uspeh svih nas", kazao je Gašparovič novinarima posle razgovora sa Šmitom.
Osim prioriteta u mađarskom predsedavanju oko kojih postoji potpuna saglasnost, Gašparovič i Šmit razgovarali su i o pitanjima koja izazivaju tenzije u odnosima dva suseda, poput mađarskog zakona o dvojnom državljanstvu. Slovačka je na taj zakon reagovala izmenama svog zakona po kojima svako ko dobrovoljno primi tuđe državljanstvo, a ne na osnovu braka ili rođenjem, automatski gubi slovačko. U Slovačkoj ne samo u prethodnoj, već i u sadašnjoj vladi ima bojazni da Mađarska dvojnim državljanstvom podstiče separatizam mađarske manjine koja naseljava uglavnom jug Slovačke.
"Naše susedstvo koje traje hiljadu godina, međutim, verovatno niko neće ukinuti, tako da nam ne preostaje ništa drugo do da tražimo sve moguće forme dobre saradnje u korist građana obe zemlje", rekao je Gašparovič.
Šmit je naglasio da je 90% pitanja i tema o kojima je razgovarao sa svojim slovačkim domaćinom pozitivno i da obe zemlje u njima uspešno sarađuju. "Naša uloga je da lično ukažemo na uzajamnu podršku i saradnju", rekao je on.
Izvor: Beta, EurActiv.com i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|