Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Kineski mašinci sve ozbiljnija konkurencija kompanijama u EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2012. |
|
|
|
|
|
|
Udeo EU u svetskoj trgovinskoj razmeni proizvoda mašinske industrije koja je 2010. iznosila 539 milijardi evra dostigao je 37,2% što je 3% više nego dest godina ranije. Udeo glavne konkurencije SAD i Japana pao je u istom periodu sa 25,6% na 17,4% i sa 21,3% na 15,6%. Međutim, učešće Kine je značajno poraslo sa 3% na 13%. Evropski analitičari navode da su kineski proizvođači po nivou produktivnosti dostigli poljske, češke i slovačke fabrike koje nakon nemačkih, italijanskih i francuskih spadaju u vrh evropskog mašinstva. Kineski mašinac zarađuje 11% prosečne zarade evropskog kolege, ali je kineska proizvodnja po nivou dodate vrednosti, odnosno razlike između osnovnih troškova i cene proizvoda, dostigla rezultate evropskih mašinskih kompanija.
Ovo su samo neki od rezultata nove Studije o konkurentnosti mašinske industrije Eu koja je predstavljena 22. marta u Briselu. Potpredsednik Evropske komisije zadužen za industriju i preduzetništvo Antonio Tajani ocenio je da je dobar učinak EU na međunarodnom tržištu dokaz da je moguće napraviti uspešan industrijski proizvod u EU.
Mašinska industrija u EU zapošljava više od 30 miliona ljudi širom EU, a i značajno doprinosi ravnoteži tekućeg računa EU. Na primer, u 2010. deficit EU u trgovinskoj razmeni obrađenih proizvoda iznosio je 156,7 milijardi evra, dok je u razmeni proizvoda mašinske industije ostvarila suficit od 119,2 milijarde evra. EU je izvezla mašine u vrednosti 200,4 milijarde, dok je uvezeno mašina vrednosti 81,2 milijarde.
Mašinstvo je jedna od glavnih industrijskih grana koja stvara 9% ukupne proizvodnje EU. Mašinska industrija dominira u severnoj Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Prosečan broj radnika po firmi je 34,9 što se u izveštaju ocenjuje kao posledica velikog broja malih firmi u kojima radi manje od 10 radnika.
Najveći konkurenti evropskim mašincima su proizvođači iz Japana, Kine i SAD. Japan i SAD su po nivou dodate vrednosti ovog sektora dostigli 42% i 65% dodate vrednosti koju je ovaj sektor ostvario u EU. Međutim, Kina poslednjih godina beleži vrtoglavi rast tako da je mašinska industrija ove zemlje po nivou dodate vrednosti dostigla evropsku konkurenciju.
Iako sve članice Eu imaju potencijal za rast, Kina će dominirati svetskom mašinskom industrijom do 2025. U isto vreme, procenjuje se da je pred evropskim mašinstvom svetla budućnost, ocenjuje se u studiji.
Japan je lider u produktivnosti na radu u mašinskoj industriji, a malo zaostaje SAD. Na trećem mestu je EU. Zarade su najveće u SAD tako da su primanja američkog mašinca 20% iznad proseka EU. Kina je ubedljivo na dnu po nivou zarada koje su na nivou 11% proseka EU.
Trenutni nivo produktivnosti kineskih radnika u mašinskoj industriji je uporediv sa poljskim, češkim i slovačkim, mada su troškovi rada u ovom članicama daleko veći nego u Kini. To znači da ovim zemljama koje su više fokusirane na proizvodnju nego na istraživanja, dizajn i marketing, preti konkurencija iz Kine.
Kina sa EU ostaruje deficit u razmeni mašina koji je porastao sa dve milijarde u 2000. na 9 milijardi u 2010. Međutim, sa zemljama van EU, Kina ostvaruje suficit u prodaji mašina. Zato je Kina nakon deficita od 9 milijardi u razmeni sa drugim regionima u 2000. došla do suficita od 3,9 milijardi dest godina kasnije.
Glavni kupci evropskih mašina su pored Kine, Rusija, Turska, zemlje srednjeg istoka i Severne Afrike i Indija koja kupuje tek šestinu proizvoda koje traži Kina.
Podaci takođe pokazuju da je mašinstvo EU otpornije na krizu kad je reč o otpuštanjima. U periodu 2000-2010 ukupna globalna zaposlenost u sektoru je pala 2,6%, pritom u SAD i Japanu je pala 3,3%, a u EU samo 1,5%.
Kad je reč o preporukama za unapređenje sektora, studija navodi da treba snažnije razvijati klastere za mala i srednja preduzeća. Zatim, treba unaprediti nadzor tržišta i poboljšati mobilnost radne snage, a poželjno je i da se poveća ulaganje u tehnologije koje emituju manje štetnih gasova.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|