Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP protiv povećanja taksi za dizel
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament se izjasnio protiv predloga Evropske komisije koji predviđa da članice EU postepeno ukinu praksu nižeg oporezivanja dizela u odnosu na benzin, što bi dovelo do poskupljenja dizela, posebno u Francuskoj i Nemačkoj. To je deo izmena u oporezivanju energenata u EU koje je Evropska komisija predložila u okviru borbe protiv klimatskih promena kako bi smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iako mišljenje Evropskog parlamenta o tom predlogu nije obavezujuće, ono ima političku težinu, a poslednju reč će imati članice, među kojima mnoge nisu naklonjene tom predlogu.
Parlament je mišljenje o predlogu Komisije usvojio prošle nedelje na plenarnoj sednici u Strazburu, a protiv njega su se izjasnili poslanici iz redova desnice, ali i deo socijalista i socijaldemokrata. Protiv predloga je glasalo 374 poslanika, za predlog je glasalo 217, dok je 73 poslanika bilo uzdržano.
Evropski parlament se izjasnio o predlogu zakona koji je pre godinu dana predstavila Evropska komisija, a koji predviđa da se izmeni sistem oporezivanja fosilnih goriva i električne energije u EU tako što će se sistem zasnivati na nivou emisije CO2 i realnoj energetskoj vrednosti energenta kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U okviru tog "proporcionalnog" sistema, koji bi trebalo da stupi na snagu 2023, porez na dizel bi trebalo da obavezno bude viši za oko 9% od bezolovnog benina, što znači da bi, prema nekim projekcijama, dizel u Francuskoj i Nemačkoj poskupeo za 22 do 23 evro centi po litru.
Negativno mišljenje Evropskog parlamenta tumači se kao pobeda za potrošače i poslanike desnog centar koji su predvodili borbu, a kao hladan tuš za Evropsku komisiju. Komisija je izrazila žaljenje zbog mišljenja Parlamenta, posebno u pogledu usaglašavanja taksi za dizel i benzin, i podsetila da je cilj predloga da se ostvare obaveze EU o smanjenju emisija CO2.
Background Prema podacima portala o energetici u EU (www.energy.eu), prosečna maloprodajna cena za litar bezolovnog benzina u EU je 1,596 evra, a dizela 1,481 evra.
Bezolovni benzin je najjeftiniji u Rumuniji (1,336 evra) i Bugarskoj (1,365 evra), a najskuplji u Italiji (1,896) i Grčkoj (1,841). Dizel je najjeftiniji u Estoniji (1,317 evra) i Rumuniji (1,341), a najskuplji u Velikoj Britaniji sa cenom od 1,805 evra i Italiji (1,770).
Glasanje je "velika politička pobeda za grupu Evropske narodne stranke (EPP) koja je ostala čvrsto pri svom stavu. Ali ovo je pre svega pobeda za naše građane", rekla je poslanica iz Luksemburga i članica grupe EPP Astrid Luling (Lulling), autorka izveštaja koji je usvojio Evropski parlament. U izveštaju Lulingove, u kome se preporučuje 50 amandmana na predlog direktive, navodi se da bi direktiva imala "direktan negativan socijalni efekat" zbog viših cena uglja, prirodnog gasa, dizel ulja i mazuta.
Te tvrdnje je odlučno odbacio evropski komesar za poreska pitanja Algirdas Šemeta koji je naglasio da cilj predloga Komisije nije da poveća namete na dizel već da se gorivo oporezuje na neutralan način. "Goriva bi se nadmetala na osnovu toga koliko su korisna a ne na osnovu poreskih olakšica", rekao je on.
Šemeta je naveo i da su precenjene posledice eventualnog povećanja cene dizela i da danas većina članica ima stope taksi za dizel koje su više od minimuma koji predlaže Komisija. On je dodao da će vlade članica i dalje moći da oblikuju takse za energente, kao i da postoji mogućnost da se spreči povećanje cene dizela.
Lider grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Hanse Svoboda (Hannes Swoboda) je takođe izneo rezerve u pogledu viših cena dizela. On je rekao da je potebno višim stopama oporezovati zagađivače, ali da pritom ne treba ići na povećanje cene dizela. "Automobili na dizel manje zagađuju i imaju manju ulogu u smanjenju CO2 u odnosu na naš transportni sistem", rekao je on.
Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju takve argumente praznim. Iako motori na dizel emituju manje gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na motore na benzin, oni ispuštaju veće količine azotnog oksida koji uzrokuje smog, kao i fine čestice koje izazivaju respiratorne probleme.
Evropski aktivisti za zaštitu životne sredine su, takođe, optužili poslanike da su popustili pod pritiscima lobija naftne i automobilske industrije i odbacili sistem koji bi omogućio da se prekine praksa davanja prednosti gorivima koja najviše zagađaju, poput dizela.
Mišljenje Parlamenta nije obavezujuće, ali dolazi u trenutku kada je većina članica nezadovoljna predlogom, a visoke cene energenata umanjuju političke apetite za povećanje poreza. U oblasti poreske politike predlozi Evropske komisije moraju da dobiju jednoglasnu podršku 27 članica EU.
Nekoliko članica, uključujući Nemačku, već su odbacile taj predlog. Nemački ministar ekonomije Filip Resler (Philipp) je rekao da potrošaci i preduzeća moraju biti u stanju da mogu da plaćaju energiju i dodao da predlog Komisije nije prihvatljiv.
Izvor: AFP i Euractiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
