Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi potresi u zoni evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poslednji radni dan ove sedmice doneo je novu dinamiku u pokušajima EU da se izbori za ekonomskom krizom. Situacija u Grčkoj se, bar za sada, zaoštrava. Dogovor o formiranju vlade i dalje nije ni na pomolu, pre svega zbog toga što stranke koje prihvataju stroge mere štednje ne mogu da oforme većinu. Nemačka je počela da gubi strpljenje, pa su najviši vladini zvaničnici uputili Grčkoj jasnu poruku da ili poštuje obaveze koje je preuzela ili napusti evro zonu. Nove ekonomske prognoze objavljene u Briselu 11. maja pokazale su da će Španija i Francuska imati nešto veće probleme sa smanjivanjem deficita nego što se mislilo. U prognozama je potvrđeno da je evro zona krenula ka privrednom oporavku, ali da je situacija i dalje nestabilna. U takvim okolnostima svakako nije dobrodošla vest da je gornji dom parlamenta Nemačke, najveće evropske privrede, odbacio jednu od retkih mera koje je konzervativna vlada donela u cilju podsticanja rasta.
"Privredni opravak je navidiku, ali je ekonomska situacija i dalje nestabilna, uz velike razlike između zemalja članica", rekao je evropski komesar za privredu Oli Ren predstavljajući prolećna ekonomska predviđanja.
Prema novim prognozama Komisije, u evro zoni bi naredne godine, nakon ovogodišnjeg pada od 0,3%, trebalo da bude ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 1%. Predviđa se da će rast početi sredinom godine. Kada je reč o EU kao celini, računa se na privredni rast od 1,3% za narednu godinu nakon ovogodišnje stagnacije.
Ren je ovu priliku iskoristio i da ukaže na to da je uvođenje reda u javne finansije preduslov za održivi rast i da u tom smislu treba iskoristiti nove mogućnosti u okviru EU kako bi se uanpredili stabilnost i rast.
Upravo su javne finansije u centru medijske pažnje nakon objavljivanja izveštaja. Prema proceni Komisije, naime, ni Španija ni Francuska neće ostvariti predvdiđene ciljeve za smanjenje deficita.
Za Španiju jasna poruka: još štednje
Procena Komisije je da će deficit ove godine biti 6,4% BDP, umesto planiranih 5,3%, dok će privredni rast biti u padu za 0,3%. Predviđanja španskih vlasti su, međutim, dosta optimističnija, pa on računaju na rast od 0,2% i deficit u planiranom nivou. Prognoze Komisije su, kako se navodi, zasnovane na pretpostavci da se politika neće promeniti, a Brisel, kako je rekao Ren, ima puno poverenje u nameru Španije da svede deficit.
Komisija je takođe upozorila da bi produbljivanje dužničke krize u Španije moglo da poveća premiju rizika za Španiju, odnosno troškove zaduživanja, dok bi na javne finansije moglo negativno da utiče i pogoršanje situacije bankarskog sektora.
Španija je ionako pod lupom, kao jedno od žarišta krize, sa nezaposlenošću oko 24% i recesijom u 2012. Španija je, takođe, već dobila odobrenje da postavi manje ambiciozne ciljeve za smanjenje deficita za ovu godinu pošto je revidirala prošlogodišnji deficit na 8,51%. Zbog toga je premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) zatražio od EU reviziju ciljeva, pa je dogovoreno da umesto 4,4% deficit bude snižen na 5,3%. Sa druge strane, međutim, Španija će morati da svede deficit već naredne godine na propisanih 3% BDP.
"Poruka je jasna", ocenio je ekonomista holandske banke ING Van Vliet. "ŠPanija će morati da nametne još štednje posebno 2013. godine, da bi pokušala da ispuni ciljeve po pitanju deficita. Čini se, međutim, da će to biti teško u kontekstu reakcija stanovništva i neprihvatljivog nivoa nezaposlenosti", ocenio je Van Vliet.
Drugo rešenje bilo bi da Brisel ponovo ublaži zahteve od Španije, a već su stigli i prvi nagoveštaji toga. Komesar Ren je nedavno rekao da se pakt stabilnosti nehe primenjivati na "glup" način, što je aluzija na reči kojima je 2002. godine tadašnji predsednik Komisije Romano Prodi okarakterisao pakt "glupim" jer je isuviše rigidan.
Francuska: Socijalisti planiraju da se drže cilja
U Briselu je procenjeno da će deficit i u Francuskoj naredne godine izmaći kontroli i biti 4,2%, umesto 3% na šta se Francuska obavezala, a procena je isto bazirana na pretpostavci da neće biti novih mera. Ren je istovremeno ukazao da očekuje od francuskih vlasti da iznesu plan kako planiraju da održe obećanje.
Novi predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) stavio je do znanja da je i očekivao raskorak između prognoza Pariza i Brisela, a razliku je pripisao između ostalog tome što odlazeća vlada nije u punoj meri prikazala pogoršanje budžetske situacije u zemlji.
Za razliku od tih optužbi, Komisija je za Sarkozijevo vođenje zemlje imala reči hvale, a posebno je istaknuto da je deficit prošle godine bio 5,2%, što je za pola procentnih poena manje od predviđenog, kao i da je privreda u Francuskoj "tokom krize bila na višem nivou od evropskog proseka" zahvaljujući dobroj unutrašnjoj tražnji.
Mišel Sapen (Michel Sapin) iz Olandovog tima, koji se smatra potencijalnim ministraom finansija, odmah je istakao da će nova vlada držati do toga da ostvari cilj za deficit od 3% BDP sledeće godine.
To će svakako biti težak zadatak za novu vladu, mada Ren nije želeo da izgovori reč "štednja". Istakao je, međutim, da je deficit usko povezan sa privrednim rastom, koji bi prema proceni Komisije u 2013. mogao da iznosi 1,3%, dok je Oland izneo procenu od 1,7%. Komisija je u izveštaju za Francusku ukazala i na još jedan veliki problem - činjenicu da ovogodišnji rast BDP od 0,5% neće biti dovoljan "da zaustavi pogoršanje situacije na tržištu rada". Nezaposlenost je prošle godine bila 9,7%, za ovu je prognozirano 10,2, a za narednu godinu 10,3%. To može negativno da se odrazi i na privredni rast i na unutrašnju tražnju.
Evro zona može i bez Grčke?
Najteža situacija i dalje je u Grčkoj, koja u jeku dužničke krize ne može da formira vladu. Lider najveće grčke stranke Nove Demokratije Antonis Samaras priznao je da vlada neće moći da se formira bez pristanka radikalne levica Siriza. Problem je, međutim, što se ta partija, koja je na izborima 6. maja postala treća po značaju u Grčkoj, protivi merama štednje.
Nova demokratija i socijalistički PASOK, koje su dominirale političkim sistemom Grčke više od tri decenije, na izborima nisu dobile dovoljnu podršku da same oforme vladu, a sve druge stranke se protive merama štednje.
Siriza, na primer, želi da napusti program štednje, ali i da ostane u zoni evra, dok je lider socijalista Evangelos Venizelos izneo moguć kompromisni predlog - da zemlja ostane u zoni evra, ali da se obezbedi da program privrednog oporavka pod vođstvom EU i MMF-a bude ispod okvira tri godine. To je sročio namerno neprecizno, budući da je baš ugovor sa poveriocima predmet sporenja stranaka.
Međutim, po tom pitanju iz Nemačke su stigli oštri tonovi. Ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Sćeuble) rekao je uostalom da "zona evra može da podnese izlazak Grčke". "Želimo da Grčka ostane u zoni evra. Ali ona mora takođe da bude spremna da ispunjava obaveze. Nikoga ne možemo da teramo", dodao je on u razgovoru za regionalni dnevnik Rajniše post (Rheinisće Post).
On je istakao da niko nikome "ne preti" i da je Evropa već dosta učinila za Grčku. "Opasno je mazati oči građanima, pričama da postoji jednostavniji put za oporavak Grčke uz izbegavanje svih prepreka. To je apsurdno", dodao je on.
Ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) je takođe uslovio isplatu nove pomoći Grčkoj ispunjavanjem obaveza.
Istraživanja pokazuju da bi, ukoliko bi bili raspisani novi izbori, Siriza dobila najviše glasova - 27%, što znači da bi imala ključnu ulogu za formiranje vlade.
Nemačka: blokirane poreske olakšice
Još jedna vest bitna za evro zonu je da je gornj dom nemačke skupštine Bundesrat blokirao program smanjenja poreza u ukupno iznosu od šest milijardi evra godišnje.
To je jedna od retkih mera koje je usvojila konzervativna vlada Angele Merkel, inače posvećena štednji i snižavanju zaduženja.
Vlada je ovim želela da smanji porez na dodatni iznos koji će zaposleni dobiti na račun usklađivanja plata sa inflacijom, tako da ta razlika ne bi otišla u budžet već građanima.
Opozicija - Socijaldemokratska partija, Zeleni i radikalna levica - ocenili su da poreska reforma nije socijalno uravnotežena. Oni traže da se poveća poreska stopa na najviša primanja.
Ova reforma sada će ići komisiji za medijaciju između gornjeg i donjeg doma parlamenta.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
