Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zapadne banke povlače kapital iz Poljske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska Komisija za finansijski nadzor uznemirena je signalima da neke banke iz Zapadne Evrope svoj kapital povećavaju na uštrb svojih "ćerki" u Istočnoj Evropi. Iz poljskog bankarskog sektora u kojem je 66% u rukama stranih vlasnika, povučeno je u poslednja tri kvartala 3,57 milijardi evra, što je 8,6% stranog kapitala u poljskom bankarskom sektoru, objavljeno je 7. juna u privrednom listu "Puls biznesu".
Iako odliv nije masivan, niti ograničava likvidnost banaka u Poljskoj, Komisija za finansijski nadzor ipak je zabrinuta.
Background U Srbiji, prema izveštaju Narodne banke Srbije za poslednje tromesečje 2011. godine, rade 33 banke, od kojih je 21 u stranom vlasništvu.Strane bankei maju 75% udela u ukupnom kapitalu banaka, 74% u aktivi i 70% u broju zaposlenih. Kapital banaka u Srbiji povećan je prošle godine na 546 milijardi dinara sa 498 milijardi dinara, pri čemu je dinar u odnosu na evro bio jači na kraju 2011. nego 2010. godine. Kapital domaćih banaka je 135 milijardi dinara, a stranih 411, od čega najviše imaju Italija - 123 milijarde i Austrija - 118 milijardi. Na trećem mestu sa 85 milijardi dinara nalazi se Grčka, koja je teško pogođena finansijskom krizom. Prema navodima medija, austrijska Hipo Alpe Adrija (Hypo Alpe Adria) grupa planira da proda banke u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Grčka ATE banka je u maju raspisala konkurs za prodaju svog udela od 20% u AIK banci.
Odliv kapitala eksperti dodove u vezu sa rokom do kraja juna koji je postavila Evropska komisija bankama da na 9 odsto poboljšaju odnos rizičnih kredita i kapitala.
U poljskim bankama krajem marta vrednost depozita građana, preduzeća, institucija dostigla je 163,4 milijardi evra, dok je vrednost odobrenih kredita i pozajmica dostigla 189 milijardi evra.
U okviru Višegradske grupa udeo stranog kapitala u domaćim bankama je u Poljskoj najmanji - 66%, u Češkoj je 97%, u Slovačkoj 89%, dok je u Mađarskoj 90%.
Banke u Srednjoj Evropi prošle su dobro kroz obe krize - i svetsku ekonomsku, i sada krizu zone evra, pre svega zahvaljujući konzervativnijoj politici u odobravanju kredita i manjoj spremnosti na rizik sa novim "produktima" na finansijskom tržištu.
Autor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
