Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španiji i Kipru potrebna pomoć za banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španija je priznala da se zbog teške situacije u bankarskom sektoru sve teže zadužuje na tržištu i da će joj po svoj prilici biti potrebna pomoć EU. Prema pisanju španskog dnevnika Sinko dijas (Cinco Dias) od 6. juna, Evropska komisija je spremna da pruži pomoć španskim bankama isključivo pod određenim uslovima - da španske banke uvedu dodatne rezervacije na kredite. Uz tešku situaciju u Španiji, koja je veliki pritisak za celu evro zonu, probleme ima i Kipar, čiji bankarski sektor je povezan sa grčkim bankama. Pojavile su se i špekulacije da Nemačka "pritiska" Španiju da prihvati međunarodnu liniju pomoći, koja bi podrazumevala i nametnute mere za poboljšanje finansija, ali je to demantovano i u Berlinu i u Briselu.
Iz Madrida je 5. juna poslata dramatična poruka - da se zemlja sve teže zadužuje na tržištu i da je potrebna pomoć evropskih partnera. Problem su visoki troškovi zaduživanja zbog krize u bankarskom sektoru, koja vodi poreklo od sloma na tržištu nekretnina.
Pogoršanje krize u Španiji svakako je signal koji će povećati pritisak na Evropu da brže odlučuje kako bi priskočila u pomoć Španiji. Španija je bila jedna od tema na sastanku Grupe sedam najvećih privreda, na kojem se razgovaralo o evro zoni, ali bez konkretnih zaključaka i rezultata.
"Premija na rizik nam govori da vrada tržišta nisu otvorena za Španiju", naveo je ministar trezora Španije Kristobal Montoro, dodavši da drzava ima problem za refinansiranje duga na tržištu.
Španija je poslednja u nizu zemalja evro zone koja je pod pritiskom da prihvati međunarodnu finansijsku pomoć, što su u prethodne dve godine učinile Grčka, Irska i Portugalija. Uzrok krize u Španiji je slom precenjenog tržišta nakretnina, što je dovelo do krize banaka. Dodatni problem je isuviše velika potrošnja u autonomnim regionima.
Background Španske banke su zapale u probleme 2008. godine, kada je izbila kriza na tržištu nekretnina. Do kraja 2011. godine u bilansu su nakupile 184 milijardi evra problematične aktive, što je 60% njihovog portfelja. Vlada Spanije je banke ove godine već primorala da izdvoje dodatnih 84 milijarde evra rezervacija.
Kiparske banke, snažno prisutne u Grčkoj gde recesija izaziva povećanje kašnjenja dužnika, masivno su ulagale u obveznice grčke države, a vrednost im se prepolovila posle restrukturiranja grčkog duga.
Privreda Kipra već je u recesiji bila 2011. godine (-0,7%), a u prvom kvartalu 2012. je nastavila da opada (-1,4%) u poređenju sa istim periodom prošle godine, kažu zvanični podaci. Po prognozama kiparskog Ministarstva finansija, očekuje se pad BDP od 0,5% ove godine. Međutim, Evropska komisija predviđa pad od 0,8%.
Evropski zvaničnik iz Grupe sedam, koji je želeo da bude anoniman, rekao je da Nemačka pritiska Španiju da prihvati paket međunarodne pomoći kako bi dokapitalizovala banke, ali da španska vlada to ne želi jer je "isuviše ponosna".
Nemačka i Evropska centralna banka do sada nisu želeli da prihvate da se Španiji odobri pomoć za banke, bez podvrgavanja te zemlje uslovima međunarodnih paketa pomoći.
Montoro je rekao da španske banke treba da se dokapitalizuju kroz evropske mehanizme, čime je odstupio od prethodnog stava da će Španija sama pronaći novac.
EU postavlja uslove
Prema navodima dnevnika Sinko dijas, Evropska komisija bi mogla da prihvati da pruži pomoć evropskim bankama, ali samo uz novi napor po pitanju rezervacija za kredite, kako bi se smanjio rizik.
Za stambene kredite za pojedince, koji se smatraju najsigurnijim, rezervacije bi bile u proseku 3%, naveo je taj dnevnik, pozivajući se na "različite izvore iz finansijskh krugova". Međutim, ovim trećim paketom zahteva bili bi obuhvaćeni i korporativni krediti sa rezervacijama od oko 12% i potrošački sa 20%.
Dekret kojim će se zatražiti ove mere će, prema pisanju Sinko dijas, biti spreman do kraja juna ili početka jula, a zasnivaće se na nalazima konsultantskih kuća Roland Berger i Oliver Vajman (Wyman), koje je Narodna banka ŠPanije zadužila za "opštu procenu" bilansa banaka.
Prethodno je dodatno obezbeđenje morala da uvede Bankija, treća po veličini banka u Španiji, koja je nedavno nacionalizovana.
I Kipar u krizi
Vlada Kipra koji 1. jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom (EU), potvrdila je 5. juna da postoji "ozbiljna mogućnost" da je kiparskim bankama, tesno povezanim s Grčkom, potrebna finansijska podrška EU.
"Uspostavljanje mehanizma finansijske stabilnosti za pomoć bankarskom sistemu, zbog problema povezanih sa prekomernom izloženošću (kiparskih) banaka Grčkoj, ozbiljna je mogućnost", rekao je zamenika predstavnika Vlade za štampu, Hristos Hristofidis. On je naglasio da se tu jedino radi o "podršci bankarskom sistemu" - ali ne o zahetvu za pomoć u užem smislu.
Hristofidis je rekao da Vlada proučava načine za podršku bankama, uključujući i kredite "drugih". Moskva je već spremna da sa 2,5 milijardi evra pomogne Kipru da otplaćuje dugove.
Guverner Centralne banke Kipra, Panikos Dimitrijadis je poslednjih dana potvrdio da Kipar koji je u recesiji, nije daleko od toga da za svoj bankarski sistem zatraži evropski plan pomoći.
Kipar je "u važnom, presudnom trenutku", rekao je on za "Fajnenšal tajms" (Financial Times), priznajući da je potrebno da se za kraj juna obezbedi najmanje 1,8 milijardi evra za dokapitalizaciju banke "Marfin Popular", druge po veličini na Kipru i najizloženije državnom dugu Grčke čije je obveznice ta banka kupovala. Guverner je procenio da je najverovatnije da će se zatražiti pomoć EU.
Privremeno rešenje bi bilo da se produži rok otplate za nekoliko meseci. Nikozija razgovara sa vlastima EU o odlaganju do kraja avgusta, rekao je Dimitrijadis.
Evropska komisija je 4. juna odbacila ideju o pomoći Kipru koji za manje od mesec dana, 1. jula, počinje predsedavanje Evropskom unijom. "Uvereni smo da će Kipar prevazići izazove sa kojima se suočava", rekao je Olivije Baji, predstavnik Evropske komisije na pitanje o mogućoj potrebi da se pomogne toj zemlji.
Izvor: EurActiv.com, AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
