Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija: Spasavanje banaka "preko džepa" vlasnika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija predložila je 6. juna smernice za oporavak i rešavanje budućih kriza u bankarskom sektoru u EU. Za razliku od dosadašnjeg spasavanja banaka koje je išlo na račun javnih finansija i novca poreskih obveznika, nove mere predviđaju da teret teškoća u poslovanju snose vlasnici i kreditori. Komisija se odlučila na ovaj korak jer je bankarsko tržište u EU isprepletano, a zakoni članica su neadekvatno i nedovoljno rešenje mogućih kriza.
Nove mere trebalo bi da se primenjuju od 2015. godine. Od početka finansijske krize u oktobru 2008. do oktobra 2011. Evropska komisija je odobrila finansijskim institucijama 4.500 milijardi evra državne pomoći, što jei 37% BDP EU. Time je sprečena masovna propast banaka, ali su opterećeni poreski obveznici i budžeti zemalja.
Svrha novog predloga je da zemlje dobiju alate i moć da intervenišu na bankarskom tržištu pre nego što se problem dogodi ili da se suzbije u najranijoj fazi. Predlog Komisije garantuje da troškovi restrukturiranja i pokrivanja gubitaka neće pasti na leđa poreskih obveznika, već kreditora i vlasnika banaka.
U planu se precizira da banka može da dobija državnu pomoć ali samo ako se sprovodi plan restrukturiranja. Predlog Komisije predviđa i jaču saradnju nacionalnih vlasti u spasavanju banaka koje posluju u grupaciji.
Predlog Komisije ima tri ključna dela: prevencija, rana intervencija i rešenja za propale banke.
U delu koji se odnosi na prevenciju, sve velike banke biće u obavezi da donesu plan oporavka u slučaju da zapadnu u probleme. Nadležne institucije u državama biće u obavezi da pripreme planove za spasavanje banka u krizi, čak i planove restrukturiranja. Planove oporavka takođe treba napraviti za celu grupu ili pojedinačnu banku ćerku u okviru bankarske grupe.
Rana intervencija planirana je u slučaju da kapital banaka padne ispod željenog nivoa. Banka će u tom slučaju morati da donese plan za izlazak iz krize, usvoji važne reforme ili započne restrukturiranje duga sa kreditorima. Supervizor banke će moći da postavi prinudnog upravnika čiji je zadatak da ponovo obezbedi finansijsku stabilnost banke.
U slučaju da ništa od prethodnih aktivnosti ne pomogne, države će imati mehanizme za preuzimanje propalih banaka. Reč je o sledećim opcijama – prodaja banke u celini ili u delovima, preuzimanje kritičnih pozicija u banci ili loše aktive, kao i konvertovanje duga kreditorima u akcije.
Ovim merama se takođe predviđa da se "zdrav" deo banke izdvoji u novu banku koja bi bila prodata, a da se deo banke koji više ne može da posluje likvidira.
Komisija dozvoljava bankama u grupi da pomognu drugoj članici grupe koja ima poteškoće. Predviđeno je da centrala banke može da pomogne ćerci ili obrnuto. Takvu pomoć prethodno treba da odobri nadzorno telo svake banke ćerke ili centrale, kao i vlasnici banke.
U toku finansijske krize nekoliko banaka je propalo (Fortis, Liman Braders, Ajslendik benks, Alglo Ajriš banka, Deksia). Članice nisu imale drugog izbora nego da spasavaju svoje bankarske sisteme. Kriza je takođe pokazala da je spasavanje „banaka koje su suviše velike da bi propale“ vršilo ogroman pritisak na javne finansije što je postalo neodrživo.
Sve do krize, mnogi su verovali da se kriza najbolje rešava na nacionalnom nivou. Međutim, kriza je pokazala da rešavanje problema u nacionalnim okvirima nije dovoljno i da su potrebne smernice na nivou EU. Uz to, mere koje su preduzimale članice značajno su varirale od zemlje do zemlje.
Kriza je takođe pokazala da ne postoje mehanizmi koji bi se bavili bankama koje posluju u više država EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Foto: s
Povezani sadržaj
xc.hu |
|
|
EurActiv Srbija
