Korisnicima stambenih kredita treba omogućiti prevremenu otplatu kredita bez plaćanja penala banci, kao i promenu valute u kojoj su se zadužili uz "razumnu" proviziju. Banke kredite treba da odobravaju samo klijentima koji mogu da ih otplate, predložili su 7. juna poslanici Evropskog parlamenta. Oni takođe traže da se uvede jednostavniji način za naplatu nenaplaćenog duga kao što je jednostavno "vraćanje ključa" banci. Parlamentarci su zatražili da se na nivou EU predvidi jedinstven sistem informisanja korisnika stambenih kredita i bolja kontrola banaka jer se do izbijanja krize polovina kredita obrađivala bez bilo kakve provere prihoda kupca stana na kredit.

Odbor za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta usvojio je 7. juna izveštaj o boljem regulisanju tržišta hipotekarnih kredita, koji je predložio španski socijaldemokrata Antolin Sančez Presedo (Antolín Sánchez Presedo). Izveštaj insistira na boljem informisanju klijenata banke pre nego što uzmu hipotekarni kredit.

"U predlog smo uneli novo poglavlje o finansijskoj edukaciji i zahtev za preciznijm informacijama za klijente. Predvideli smo period odustajanja od kredita, kao i mogućnost da klijenti dobiju dobar savet i fer rešenje u kriznoj situaciji“, dodao je on.

On je istakao da je regulisanje hipotekarnog tržišta prvi korak u borbi protiv prezaduženosti. „U izveštaju želim da utvrdim rizične proizvode i da dam moć nadzornim telima da nametnu dodatne mere kao što su upozorenja korisnicima kredita i strože mere nadzora nad bankama tako da one banke koje preuzimaju veći rizik moraju da se suoče i sa većim troškovima tog rizika“.

U 2009. tržište stambenih kredita vredelo je preko 6.000 milijardi evra što je 52% BDP EU.  Oko 70% stanova u EU je u vlasništvu stanara. Koncentracija na tržištu stambenih kredita je velika i raste poslednjih godina. Podaci pokazuju da pet najvećih zajmodavaca drži u proseku 75% tržišta stambenih kredita u svakoj članici.

Potreba da se odgovornije pozajmljuje novac ali i uzimaju pozajmice javila se u krizi. Podaci iz 2010. pokazuju da se oko 50% prijava za stambeni kredit iz 2007. i 2008. godine obrađivalo bez provere prihoda.

U predlogu se navodi da samo klijenti sa dobrom kreditnom istorijom, odnosno oni koji mogu da ga otplate, treba i da ga dobiju. Time bi se smanjili potencijalni gubici banaka dok su rizični dužnici pošteđeni bankrota.

Predlaže se i da bilo koji finansijski savet koji zajmoprimac dobije treba da bude celovit, i da mu omogući da razume dugoročne posledice uzimanja kredita. Svi kreditni uslovi koji se ponude klijentu moraju biti u skladu sa njegovom trenutnom ekonomskom situacijom i mogućnostima.

Budući korisnici stambenog kredita trebalo bi da dobiju prelazni period od 14 dana nakon odobravanja kredita ukoliko žele da se predomisle u vezi sa uzimanjem pozajmice.

Troškove prevremene otplate kredita i valutni rizik kredita odobrenog u stranoj valuti trebalo bi da snose banke, iako bi za banke trebalo obezbediti „pravednu i objektivnu“ nadoknadu. Takođe, parlamentarci traže da se ukine plaćanje penala za prevremenu otplatu kredita.

Predložena pravila predviđaju da dužnik koji ima kredit u stranoj valuti, pod određenim uslovima može da promeni valutu zajma, a banka ima pravo da dobije određenu nadoknadu za ovu zamenu.

Predlogom mera se po prvi put reguliše pitanje „vezanih usluga“. Predlog naime zabranjuje bankama da prodaju kredita uslovljavaju kupovinom osiguranja ili nekog drugog finansijskog proizvoda kod određene kompanije. Zajmodavac, međutim, može da traži od klijenta da ima polisu osiguranja sa određenim karakteristikama, i ako klijent to ne uradi, banka može da ga odbije za kredit. Poenta zabrane povezanih proizvoda je da se klijentima omogući da biraju kod koga će kupiti polisu osiguranja ili neki drugi proizvod, a ne da ih banka uslovljava.

Ako dužnik ima problema u otplati kredita, poslanici žele da osiguraju da će banka učiniti sve da najpre reši problem pre nego što inicira aktiviranje hipoteke.

Ako se nekretnina ipak proda da bi se namirio nenaplaćeni dug, trebalo bi uvažiti porodičnu situaciju dužnika, odnosno da opterećenje plate ili penzije bude toliko da dužniku ostanu minimalni prihodi za domaćinstvo.

Ako se banka i dužnik dogovore, mogao bi se predvideti jednostavniji način za rešavanje neplaćenih rata. Dužnik bi samo poslao banci ključ, i to bi bio kraj potraživanja banke.

Neki od predloga bi se prilagodili razlikama koje postoje među nacionalnim tržištima hipotekarnih kredita u EU, ali bi se osnovna pravila primenjivala širom EU i informacije za kupce kredita bi se bile predstavljene na jedinstven način širom EU.

Nakon usvajanja ovog predloga, poslanici Evropskog parlamenta mogu da započnu pregovore sa članicama kako bi postigli dogovor u vezi sa novim merama za regulisanje tržišta stambenih kredita.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komisija: Spasavanje banaka "preko džepa" vlasnika
  
• 

  Vesti

  : Španiji i Kipru potrebna pomoć za banke
  
• 

  Vesti

  : Problematični krediti sve veći problem za Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Svaki građanin Srbije dužan 818 evra
  
• 

  Vesti

  : Nepotpune informacije o kreditima na sajtovima