Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španija sve bliža tome da zatraži pomoć EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon nacionalizacije Bankije (Bankia), četvrte po veličini španske banke, prinos na desetogodišnje obveznice Španije je dostigao zabrinjavajućih 7% što je nivo na kome su prezadužene Irska i Portugalija zatražile pomoć EU. Zvanični Madrid je dobio uveravanje da će dobiti međunarodnu finansijsku podršku ako to bude potrebno. Na 4,5 milijardi evra, koliko je vlada izdvojila za delimično podržavljenje ove banke, Bankija je zatražila dodatnu dokapitalizaciju od 19 milijardi evra. Izvori u vladi naveli su da bi država mogla da prikupi potrebni novac emitovanjem državnih obveznica. Španski premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) je dosad odbacivao mogućnost da međunarodni kreditori pomognu Španiji kako bi stabilizovala bankarski sistem.
Bankija je osnovana 2010. kao konglomerat sedam regionalnih banaka u Španiji. Ova banka drži 10% nacionalnih depozita, a najavljena dokapitalizacija bila bi najveća u istoriji finansijskog sistema Španije.
Prošle godine Španija je ostvarila privredni rast od 0,7% BDP, ali za ovu godinu MMF očekuje rast od minus 1,7%. Stopa nezaposlenosti je u 2011. iznosila 21,6%, a za ovu godinu se očekuje da bude znatno viša, čak 24,2%.
Uz nezaposlenost, veliki problem Španije je ogroman deficit budžeta regionalnih vlasti. Centralna vlada Španije kao i regionalne vlasti do kraja godine treba da refinansiraju 117,5 milijardi evra duga, a treba i pokriti deficit od 52 milijarde evra.
Marek Belka, guverner poljske narodne banke, rekao je 28. maja da Španija može da računa na podršku iz međuanrodnih izvora ako njenim bankama bude potrebna dodatna dokapitalizacija.
Investitori su sve zabrinutiji da bi i Španija mogla da zatraži pomoć za spasavanje od bankrota iako je španski premijer rekao da Evropa neće spasavati španske banke.
"Očigledno u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF) i MMF-u postoji takozvani branik koji je garancija da Španija može da računa na finansijsku pomoć“, kazao je Belka na konferenciji u Limi.
Belka je odbio da kaže da li će Španiji i biti potrebna takva pomoć. "Španija se bori sa tipičnim slabostima zemalja na jugu evro zone, ali nivo tih problema je znatno manji nego u Grčkoj ili nekim drugim zemljama", rekao je on.
Spasavanje Bankije
Investitori koji nemaju poverenje u napore zvaničnog Madrida, podigli su 28. maja prinos na desetogodišnje obveznice Španije na skoro 7%, što je nivo na kome su Irska i Portugalija morale da zatraže međunarodnu pomoć.
Premija rizika ili razlika između prinosa na desetogodišnju obveznicu Španije i najkvalitetnije nemačke hartije dostigla je 5,16 procentnih poena, što je najviše od uvođenja evra 1999.
Premijer Rahoj prebacio je krivicu za narasle troškove zaduživanja Španije na sumnje u budućnost zajedničke valute evro. "Postoje ozbiljne sumnje da će evro zona opstati i to jako povećava premiju rizika za neke zemlje. Zato bi bilo dobro poslati jasnu poruku da kad je reč o evru nema nazad", rekao je Rahoj 28. maja.
"Neće biti nikakvog evropskog spasavanja španskog bankarskog sistema", kazao je španski premijer.
Premijer nije objavio nikakav plan o dokapitalizaciji banke, ali je po prvi put ipak podržao apele onih da bi trebalo omogućiti da banke direktno pozajmljuju iz novog evropskog mehanizma za spasavanje, koji će biti operativan od jula. Kada su ga na konferenciji direktno upitali da li podržava promene u strukturi fondova za spasavanje, Rahoj je odgovorio: "Mnogo ljudi to podržava, a i ja takođe".
Španija neprestano odbija spoljnu pomoć njenom finansijskom sektoru. Rahoj nije rekao koliko bi novca bilo potrebno da se spase bankarski sistem koji je u poteškoćama nakon što je nacionalizovana Bankija. On je precizirao da će taj podatak biti poznat nakon što se završi revizija bankarskog sistema.
Izvor: EurActiv.com, EurActiv.rs
Foto: AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
