Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Penzioneri će plaćati lekove u Španiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španska vlada konzervativaca 20. aprila usvaja plan za smanjenje javne potrošnje, koji će pre svega pogoditi osetljive sektore - zdravstvo i osiguranje. Plan je da se za godinu dana postigne ušteda od 10 milijardi evra. Među najznačajnijim merama su uvođenje učešća za kupovinu lekova za penzionere i odobrenje da se naknada za upis na univerzitete poveća, kao i broj studenata po grupi.
Nejveće uštede od sedam milijardi evra trebalo bi da se postignu uvođenjem učešća za lekove za penzionere. To je suprotno predizbornim obećanjima šefa vlade Marijana Rahoja (Rajoy), koji je jesenas obećavao da će, uprkos krizi, očuvati kupovnu moć penzionera. Promenu plana Rahoj je obrazložio time da se od građana mora tražiti da daju svoj doprinos jer nema novca za finansiranje javnih usluga.
Pored toga, ministarka zdravstva Ana Mato rekla je da je Španija drugi svetski potrošač lekova. Prošle godine je uništeno 3.700 lekova kojima je istekao rok ili više nisu potrebni.
Španci ne plaćaju odlazak kod lekara. Kada je reč o lekovima, penzioneri do sada nisu ništa plaćali i na njih je odlazilo 75% izdvajanja za lekove, koje iznosi 11 milijardi evra, odnosno 1,1% bruto domaće proizvoda. Od sada će morati da pokriju 10% računa u apotekama, do najviše između osam i 18 evra mesečno, u zavisnosti od prihoda.
Radno aktivno stanovništvo do sada je plaćalo 40% cene, dok će sada pokrivati do 60% u zavisnosti od finansijske situacije.
Preostale tri milijarde evra ušteda očekuju se od obrazovanja. Vlada će dati dozvolu regionima da povećaju troškove upisa na univerzitet za 50%, što znači da će se troškovi povećati u proseku sa 1.000 na 1.500 evra.
Pored toga, biće dozvoljeno da u grupi bude dodatnih 20% studenata.
Plan štednje najviše će pogoditi 17 autonomnih provincija u Španiji, na koje odlazi 50% javne potrošnje. Oni troše oko 75% budžeta na zdravstvo, obrazovanje i pomoć osobama koje ne mogu da brinu same o sebi. Veliki deo tih autonomnih pokrajina je tokom prethodnih meseci imao teškoće da namiri troškove, zbog čega su se dobavljači lekova žalili, a bilo je i isključenja grejanja i struje u školama.
Gnev zbog povećanja školarina
Vlada je na sebe navukla gnev i kritike reformama u društveno osetljivim sektorima. Posebno su oštro reagovali socijalisti, koji su rekli da kategorički odbijaju ovakav plan.
Promene u zdravstvu predstavljaju "promenu državnog modela da bi se on progresivno urušio i na kraju javni zdravstveni sistem rasformirao", ocenila je Trinidad Himenez koja je u socijalističkoj stranci PSOE zadužena za zdravstvo.
"Vlada sprema teren dvostrukog zdravstva -jednog za bogate , a drugog za siromašne", smatra udruženje potrošačca Fakua.
Kada je reč o merama u obrazovanju, generalni sekretar socijalista Alfredo Perez Rubalkaba ocenio je da nijedna zemlja nije prevazišla ekonomsku krizu smanjivanjem jednakih šansi za mlade u toj oblasti.
Dve reforme trbalo bi da omoguće uštede od 10 miljardi evra godišnje od 2013. godine. Prema izvoru iz španske vlade, to bi trebalo da omogući da se podele politički troškovi između države i regiona. Regioni su prethodnih meseci već pokrenuli mere štednje i suočeni su sa protestima. One, pod nafzorom vlade, moraju do maja da predstave planove za sređivanje budžeta, kako bi se deficit smanjio sa 2,94% bruto domaćeg proizvoda u 2011. na 1,5% ove godine.
Taj zahtev moraju da ispune pod pretnjom - ukoliko ne poštuju predviđene korake, njihov budžet će preuzeti centralna vlada.
Cela zemlja ima 12 meseci da smanji deficit sa 8,5% na 5,3% bruto domaćeg prooizvoda. Već je usvojen najštedljiviji budžet u istoriji zemlje, koji bi trebalo da omogući uštede od 27,3 milijardi evra.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
