Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Štednja nije rešenje za Španiju
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.04.2012. |
|
|
|
|
|
|
Španija se suočila sa snižavanjem kreditnog rejtinga i činjenicom da ponovo ulazi u recesiju, samo dve godine nakon što je iz nje izašla. Uz zaposlenost koja je blizu 25%, na rekordnom nivou od 1996. godine od kada se statistika vodi po sadašnjoj metodologiji, ekonomska slika je dosta sumorna. Stroge mere štednje koje je preduzela nova desničarska vlada donekle ulivaju poverenje rejting agencijama da će budžetske prilike ostati stabilne. Međutim, ekonomisti upozoravaju da, ukoliko nema drugih mera kojima se podstiče rast, štednja može da gurne Španiju u začarani krug recesije i štednje. Za dobro rešenje potrebna je pomoć na nivou EU, smatra deo stručnjaka.
"Od Londona do Njujorka, preko Pariza, Berlina, Brisela i Rima, u svim ekonomskim centrima zapadnog sveta, analitičari se u jednom slažu: Španija zadaje mnogo briga i malo nade", opisao je situaciju španski list Ekspanzion (Expansion) u dramatičnom tonu.
Državni statistički zavod Ine 27. aprila je objavio podatke koji ne ulivaju mnogo nade - na kraju marta Španija je imala 5,64 miliona nezaposlenih, što znači stopu od 24,44% stanovnika u radnom dobu. To je rekordni nivou u industrijalizovanim zemljama.
Statistički zavod će 30. aprila i zvanično portvrditi da je Španija ušla u recesiju. Prve procene već su objavljene - Centralna banka Španije procenila je da je bruto domaći proizvod u prvom tromesečju opao za 0,4% u odnosu na poslednji kvartal 2011, kada je takođe zabeležen pad, od 0,3%.
Ministar za budžet Kristobal Montoro (Cristobal) smatra da je ovo veoma osetljiv trenutak za Španiju i da će bruto domaći proizvod ove godine opasti za 1,7%, pri čemu će BDP opadati u dva prva tromesečja.
Španska Fondacija štedionica (Funcas) ima pesimističniju prognozu i očekuje smanjenje privrednih aktivnosti tokom sedam tromesečja, počev od poslednjeg tromesečja 2011, što znači da se izlazak iz recesije može očekivati u drugom tromesečju 2013. godine.
Nemački Komercbank (Commerzbank) smatra da će Španija biti jedina zemlja evro zone koja će i sledeće godine zabeležiti smanjenje bruto domaćeg proizvoda, sa padom od 0,3%.
S&P doliva ulje na vatru
Sliku dodatno pogoršava činjenica da je agencija za kreditni rejting Standard end purz (S&P) 26. aprila snizila ocenu kreditnog rejtinga Španije za dva stepena, sa A na BBB+. To je ocena koja znači da je Španija kao emiter obveznica srednjeg kvaliteta i da može na odgovarajući način da izmiri obaveze. S&P je Španiji ove godine već snizio kreditni rejdint u januaru, a i ovaj put joj je dao negativnu perpektivu, što znači da je moguće dalje smanjenje u skorijem periodu.
Glavni razlog za snižavanje rejtinga, ali i negativnu perspektivu, leži u činjenici da Španija ponovo ulazi u recesiju, što, po oceni analitičara S&P-a, može da utiče na javne finansije i plan za snižavanje deficita i duge.
Španija sprovodi mere štednje kojima bi trebalo deficit sa snizi sa 8,51% u 2011. na 5,3% ove godine i 3% u 2012. godini. Rejting agencija S&P, međutim, predviđa deficit od 6,2% ove godine i 4,8% u 2013. godini.
Pored toga, "smatramo da je sve verovatnije da će vlada Španije morati da pruži budžetsku podršku bankarskom sektoru", dodaje se u saopštenju. Na tržištu vlada zabrinutost zbog španskog bankarskog sektora, koji je oslabljen još 2008. godine kada je počela kriza na tržištu nekretnina. Međunarodni monetarni fond je ove sedmice pozvao Španiju da dodatno uvede red u bankarski sektor, kako bi se otklonili propusti koji i dalje postoje.
"Zato mislimo da postoji rizik da se neto dug španske vlade poveća", naveo je Standard end Purz.
Javni dug Španije je daleko ispod proseka u zoni evra, ali se prema vladinim procenama u 2012. može očekivati rast za 11 procentnih poena na 79,8%. Pored toga, od 2008. godine, kada je iznosio 35,8%, je dug je vrtoglavo porastao.
Agencija S&P je donekle ohrabrena novom desničarskom vladom, koja je na vlast došla krajem prošle godine i pokrenula opsežne strukturne reforme koje bi prema oceni S&P-a, mogle dugoročno gledano da podrže privredni rast. Reforme su pokernute u sektorima tržišta rada i bankarstvu.
I štednja je opasnost
Deo ekonomista, međutim ima malo drugačiji pogled na stvari i smatra da mere štednje, ukoliko nisu praćene podsticajima rasta, mogu da imaju negativne efekte.
Analitičar brokerske kuće Inverseguros Alberto Roldan tako upozorava da će u 2012. godini potrošnja i zapošljavanje biti slabi. On, pre svega, upozorava na opasnost ulaska u "začarani krug". "Svaki evro koji uštedite je evro koji ne ide na privredni rast", ukazuje on.
To mišljenje deli i glavni ekonomista banke HSBC Stiven King (Stephen King). "Situacija u Španiji polako počinje da liči na grčku - recesija je toliko duboka da, kada načinite korak ka štednji, to vas vraća dva koraka unazad".
Specijalista za južnu Evropu u investicionoj banci Natiksis (Natixis) Hezus Kastiljo (Jesus Castillo) smatra da postoji veliki rizik od zapadanja u "spiralu recesije". "Dosegli smo limite politike štednje koja se odi širom Evrope - štednja bez mere kakva se nameće Španiji, Italiji, Grčkoj i Portugaliji na kraju dovodi do smanjenja potrošnje, što znači i manje poreza na dodatu vrednost, do povećanja nezaposlenosti, što znači manje poreza na prihod", istakao je on. Prema proceni ovog stručnjaka, nezaposlenost će u 2013. dodatno porasti i dostići 24,8%.
"Svakako je potrebno sniziti ciljeve za smanjenje deficita", smatra Kastiljo, uz napomenu da to iziskuje evropku politiku podrške i pomoći za države koje su zapale u krizu i imaju teškoće u finansiranju na tržištu.
Profesor madridske poslovne škole IESE Huan Hoze Toribio (Juan Jose) naveo je da su potrebne prateće mere koje na izvestan način podržavaju privredni rast ili u najmanju ruku ublažavaju recesiju. Međutim, one "moraju da se donesu van Španije, na primer u Evropskoj centralnoj banci, sa ekspanzivnom monetarnom politikom, naveo je Toribio. Prema njegovom mišljenju, primer takve mere može biti novi povoljan zajam bankama ili snižavanje referentne kamatne stope.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|