Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uspeh socijalista na izborima u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) može da odahne nakon prvog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, jer su socijalisti i njihovi partneri osvojili najviše glasova. On bi mogao da dospe u praktično idealan položaj jer bi socijalisti mogli obezbede parlamentarnu većinu i bez podrške radikalne levice. U prvom krugu izbora podršku u biračkom telu je potvrdila i stranka ekstremne desnice Nacionalni front, koja bi nakon više od dve decenije mogla ponovo da dobije predstavnike u Nacionalnoj skupštini. Iako ta stranka ne može da računa na više od tri poslanička mesta, socijalisti nastoje da pre drugog kruga mobilišu umerenu desnicu kako bi umanjila šanse ekstremne desnice na izborima.
Oland, socijalista umerenih stavova i pobornik reformi, koji je izabran za predsednika na izborima 6. maja, trebalo bi da, ako ne bude većih iznenađenja, obezbedi "ubedljivu, čvrstu i koherentnu" podršku u Nacionalnoj skupštini, kako je to formulisao uoči prvog kruga izbora, održanog 10. juna.
Vođa socijalista Martin Obri (Martine Aubry) rekla je da je ključno da predsednik Republike uživa snažnu podršku i pozvala birače levice da ne odustaju i da potvrde pobedu u drugom krugu 17. juna. Socijalisti su se, takođe, apelovali i na desnicu, koja bi u nekim delovim Francuske, mogla da bude u iskušenju da stupi u savez sa ekstremnom desnicom koja je u prvom krugu potvrdila svoj uticaj u biračkom telu.
Prema projekcijama, socijalisti će u drugom krugu izbora osvojiti između 283 i 329 mesta od 577 poslaničkih mesta u donjem domu francuskog parlamenta. Oni bi time sami obezbedili apsolutnu većinu, koja bi mogla da se uveća glasovima Zelenih (između 10 i 15 mesta), i posebno glasovima ekstremne levice.
Desnica se, sa svoje strane, dobro držala, ali je zbog popularnosti ekstremne desnice izgubila šansu da bude pobendik izbora. Unija za narodni pokret (UMP) je sa svojim partnerima osvojila 34% glasova, socijalisti 40%, a Zeleni 5%. Desnica može da računa na između 210 i 263 poslaničkih mesta u donjem domu parlamenta.
UMP ponovo mora da se odredi u odnosu na ekstremnu desenicu kojoj raste podrška. Nacionalni front je osvojio 13.6% glasova u prvom krugu izbora i mogao bi da se sa 61 kandidatom u drugom krugu suprtostavi bilo levici ili desnici ili istovremeno obema opcijama.
"Nećemo ulaziti u savez sa Nacionalnim frontom. Ali da li treba podržati kandidata levice, to nije izvesno", rekao je 11. juna šeg UMP Žan-Fransoa Kope (Jean-Francois Cope). Stranka bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), čini se, ne namerava da sistematski povlači svoje kandidata tamo gde bi takva odluka omogućila pobedu kandidata druge stranke nad Nacionanim frontom.
"Pozivam UMP da se opredeli.. Smatram da se treba izjasniti kada se brane neke vrednosti i kada želimo da budemo ponosni na svoju zemlju", rekla je Martin Obri.
Socijalisti planiraju da povuku svog kandidata koji je treći po rezultatima u mestu Karpantra, u Vokluzu na jugu, kako bi olakšali pobedu kandidata desnice nad Marion Marešal-Le Pen (Marechal-Le Pen), najnovijeg političkog izdanka klana Le Pen. To je 22-ogodišnja unuka osnivača Nacionalog fronta Žan-Marija Le Pena (Jean-Marie) i nećaka sadašnje predsednice stranke Marin Le Pen (Marine).
Marin Le Pen je osvojila najviše glasova, 42%, u svom uporištu u Enen Bomonu, na severu, ali je očekuje neizvestan duel sa socijalističkim kandidatom u toj izbornoj jedinici. Nacionalni front bi tako mogao da se vrati u Nacionalnu skupštinu, u kojoj nije bio zastupljen od 1988. godine. Međutim, zbog političke izolacije koju sancioniše izborni sistem, ekstremna desnica može da računa u najboljem slučaju na tri poslanika.
Marin Le Pen je ipak zadala bolan udarc Žan-Liku Melanšonu (Jean-Luc Melenchon), harizmatičnom lideru radikalne levice. On je želeo da joj se suprotstavi na njenom terenu, u nadmetanju koje je imalo nacionalnu dimenziju, ali je završio tek na trećem mestu zbog čega neće učestvovati u drugom krugu.
Bez Melanšona u donjem domu parlamenta, radikalna levica u kojoj dominiraju komunisti, a koja je osvojila 6,9% glasova, teško će moći da nametne svoje stavove predsedniku koji će i bez nje imati većinu. Nije još izvesno ni da li će Melanšonov Front levice imati 15 poslanika da bi mogoa da formira poslaničku grupu.
Zahvaljujući dobrim izbornim reuzltatima Oland bi trebalo da ima odrešene ruke za sprovođenje reformi u trenutku kada tržišta budno prate prilike u Francuskoj i zoni evra.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
