Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oland uneo optimizam kod levičara u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na predsedničkim izborima u Francuskoj je prvi put posle dve decenije pobedio kandidat Socijalističke partije - Fransoa Oland (Francois Hollande). To je značajna prekretnica za levicu u Evropi, koja je trenutno u vlasti u 10-ak od 27 članica i nedavno je doživela niz poraza - u Velikoj Britaniji, Španiji, Portugaliji, kao i u Grčkoj. Olandova pobeda trebalo bi da unese novu dinamiku u dogovore o rešavanju krize u EU, budući da je on najavio da će tražiti da mere štednje budu propraćene podsticajima privrednog rasta. Pored toga, Oland je nagovestio da će poštovati ulogu evropskih institucija u rešavanju pitanja u EU, barem više od svog prethodnika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), koji je imao običaj da se dogovara direktno sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel.
Sarkozi je bio pouzdan partner nemačke kancelarke u promovisanju budžetske discipline. Oland je sa druge strene, najavio čak i mogućnost revizije nekih dosadašnjih evropskih sporazuma. On je međutim isto tako ukazao da će Nemačka, najveća evropska privreda i veliki finansijer EU, i dalje ostati ključni partner Francuske - Berlin je odredište njegove prve zvanične posete inostranstvu.
Socijalistički zvaničnici u Evropi su odmah nakon objavljivanja rezultata pozvali na promenu pravca ekonomske politike starog kontinenta. Tako je premijer Belgije Elio di Rupo zatražio "ambicioznu strategiju podsticanja privrednog rasta".
Novi francuski predsednik može da se pohvali svojom prvom pobedom - pitanje rasta, koje je do sada bilo u senci programima štednje u jeku budžetske krize, dospelo je u centar pažnje. Već se priprema i jedna evropska inicijativa u tom pravcu, za evropski samit krajem juna.
U Olandovoj kampanji su otvorena i druga pitanja o kojima se nije diskutovala. Da li će biti moguće da se postigne takav dogovor da bi Oland prihvatio da ratifikuje s mukom postignuti evropski pakt o budzetskoj disciplini, na kojem Merkelova insistira, ili će zahtevati otvaranje drugih tema koje Berlin ne prihvata, poput statusa Evropske centralne banke i izdavanju evro-obveznica, kojima se Merkelova protivi? To je za sada neizvesno.
Italijanski premijer Mario Monti već se ponudio kao pomoć u nastojanjima Francuske i Nemačke da pronađu dogovor i novu ravnotežu. Merkelova iznosi hvale na račun Montija zbog teških reformi koje sprovodi u zemlji. Sa druge strane, Monti se zalaže i za nešto fleksibilnije tumačenje evropskih propisa o budžetskoj disciplini, što je po Olandovom ukusu.
Pored rešavanja krize, očekuje se Olandovo mišljenje o drugoj značajnoj temi u EU - iznosu i strukturi narednog višegodišnjeg budžetskog okvira EU, koji će biti okvir za budžete od 2014. do 2020. godine. Načelni dogovor trebalo bi da bude postignut ove godine, a prve ozbiljne rasprave očekuju se krajem juna. O ovoj temi, međutim, Oland se do sada nije izjašnjavao, tako da je neizvesno da li će zadržati čvrst stav svog prethodnika Sarkozija, koji je zahtevao zamrzavanje budžeta i francuskog doprinosa, pritom se protiveći smanjenju poljoprivrednih subvencija, ili će zauzeti mekši stav.
Background Novi predsendik Francuuske Fransoa Oland pobedio je odlazećeg predsednika Nikolu Sarkozija sa 51,62% prema 43,38%. Oland, kandidat socijalista, dobio je više od 18 miliona glasova, Sarkozi 16,9 miliona, a bilo je 2,1 miliona belih i nevažećih listića. Od 46 miliona prijavljenih glasalo je 37 miliona glasača.
Oland je prvi predsednik iz redova socijalista od 1995. godine, kada je Fransoa Miteran (Francois Mitterand) otišao sa te pozicije.
Francuska ima predsednički sistem, sa jakom ulogom parlmenta. Predsednik mora imati većinu u Narodnoj skupštini da bi vladao. U suprotnom je premijer ključna osoba u vladi.
Oland je bio 11 godina na čelu Socijalističke partije i više puta je bio poslanik. Nikada nije zauzimao ministarsko mesto. Među osnovnim elementima njegovog programa su, osim promene evropskog ugovora o budžetskoj stabilnosti, postizanje budžetske ravnoteže do 2017. godine, dodatno oporezivanje najbogatijih građana i borba protiv nezaposlenosti, pre svega stvaranjem radnih mesta za mlade.
Evropske partnere Francuske zanima i da li će Oland promeniti način odlučivanja o evropskim pitanjima. Sarkozi je, naime, odlučio da se o tim pitanjima dogovara najviše sa Nemačkom, pre svega sa kancelarkom Angelom Merkel, zbog čega su dobili naziv "par Merkozi" (Merkozy). U evropskim krugovima izražavano je i nezadovoljstvo zbog "preskakanja" institucija u odlučivanju. Oland je nagovestio da će se sa više poštovanja odnositi prema ulozi evropskih institucija.
Oland je takođe preuzeo i mnoge predloge Evropske komisije o privrednom rastu, poput potrebe za odobravanjem velikih pozajmica za značajne projekte. "Fransoa Oland je naslednik (velikog pobornika bližih integracija) Žaka Delora (Jacques Delors) i pristalica ciljeva Komisije. Zato se može očekivati da Komisija pokuša da ne ude u neposredan sukob s njim, pa ni o budžetskim pitanjima", smatra jedan visoki diplomata.
Evropska komisija je ovog vikenda poslala pomirljive tonove Olandu. Obećala je da se pakt stabilnsoti neće primenjivati "na glup način", a najavila je i da će sa budućim predsendikom raditi na privrednom rastu.
Početak mandata bez predaha
Prvog dana nakon objavljivanja rezultata, Oland je već počeo da radi na formiranju vlade i uspostavljanju kontakata na nivou EU da bi promovisao ideju pakta za privredni rast.
Čeka ga zgusnuta agenda, kao i opasnost da se situacija u zoni evra pogorša. U Grčkoj, naime, stranke koje su prihvatile mere štednje nisu dobile dovoljno glasova da same formiraju vladu.
Oland planira da prvo ode u Berlin da se sastane sa Merkelovom, a nakon toga ga čekaju i sastanci Grupe 8 i NATO-a, gde bi, prema rečima svog portparola Manuela Valsa (Valls) trebalo da objavi povlačenje francuskih trupa iz Avganistana do kraja godine. Pre samita Grupe 8 i Natoa u Vašngtonu, za oko dve sedmice, Oland bi trebalo da se sastane i sa američkim predsednikom Barakom Obamom (Barack).
Prema rečima njegovog bliskog prijatelja i nekadašnjeg ministra finansija Mišela Sapena (Michel Sapin), Oland zna da "neće biti milosti". Među prioritetima je ponovno pregovaranje o paktu o budžetskoj disciplini, u koji po njegovom mišljenju treba uneti odredbe o podsticanju rasta.
Olandov specijalni savetnik Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayralult), koji se u javnosti smatra potencijalnim kandidatom za premijera, ocenio je 7. maja da Nemačka i Francuska treba bez odlaganja da se angažuju na podsticanju rasta u Evropi. "Kada imamo tačke sporenja - a u ovom trenutku ih između Francuske i Nemačke ima dosta, u najmanju ruku između Fransoa Olanda i politike gospođe Merkel - potrebno je da se svako priđe onom drugom za po neki korak", izjavio je on za radio RMC.
Kada je reč o odnosima sa drugim evropskim liderima, Olanda su tokom kampanje neki konzervativni lideri bojkotovali. To se pre svega odnosilo na Merkelovu, koja je podržala Sarkozija i odbacila je njegov zahtev za politikom privrednog rasta na nivou EU. Međutim, odmah nakon pobede, Oland je dobio čestitke i od Merkelove i od britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron).
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
