Evropska komisija je u redovnom izveštaju o Rumuniji objavljenom 18. jula izuzetno oštro kritikovala vladu Rumunije da "sistematski" krši načela pravne države i od nje zatražila brze mere za poboljšanje stanja. Prema pisanju briselskog EurAktiva, ukoliko se oceni da se u Rumuniji ne poštuje ustavni poredak, toj zemlji bi se čak mogla zamrznuti glasačka prava u okviru Saveta ministara EU, ključnog tela u odlučivanju. Bugarska je bolje ocenjena, uprkos konstataciji da je problem organizovanog kriminala u toj zemlji neuporedivo veći nego u drugim članicama Unije. Ovi dosta kritički izveštaji znače da će Bugarska i Rumunija i dalje biti pod mehanizmom nadzora koji im je uveden nakon pristupanja EU kako bi ispravile nedostatke koje do tada nisu. Poznavaoci prilika stalno ističu da se ovaj mehanizam naknadnog nadzora nije pokazao kao dovoljno efikasan, zbog čega će se od zemalja koje tek pristupaju, uključujući i Srbiju, tražiti da sve potrebne uslove ispune pre pristupanja. Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da građani ove dve zemlje uglavnom podržavaju pritisak EU da se gorući problemi reše.

U preliminarnoj verziji izveštaja se posebno ističe da vladajuća većina levog centra u Rumuniji, u pokušajima da svrgne s vlasti predsednika iz redova desnog centra Trajana Baseskua, ne preza od poteza koji čak vode do ukidanja ključnih demokratskih načela raspodele moći. Ona nije oklevala da osporava sudske odluke, narušava Ustavni sud i zaobilazi utvrđene procedure.

Sve to se, kako se ističe, ne može objasniti samo ekstremnom polarizacijom političkog života u Rumuniji, pa se postavlja pitanje da li vlada i "razume" šta znači pravna država u pluralističkom demokratskom sistemu. "Komisija smatra da nedavni koraci koje je preduzela vlada Rumunije izazivaju zabrinutost u pogledu poštovanja osnovnih načela EU", ističe se u izveštaju.

Oštre kritike dolaze u politički veoma turbulentnom trenutku u Rumuniji, kada je u toku proces svrgavanja predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koji je pokrenula rumunska vlada.

Komisija smatra da Rumunija treba da "povrati poštovanje pravne države", na šta se obavezao i premijer Viktor Ponta. Ponta je dan pre objavljivaja izveštaja, nakon više ispravki, objavio listu obaveza koje je preuzeo pred Briselom i koje će, ukoliko ih "ispuni kao što je najavio" u potpunosti zadovoljiti zahteve Brisela. Komisija je, međutim, istakla da je od ključnog značaja da se te obaveze ispune "efikasno i brzo".

U štampi su one poznate kao "11 zapovesti". Ponta ih je dobio 12. jula tokom posete Briselu na zahtev predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso). Njihov susret završen je bez uobičajene konferencije za novinare, a na televizijskom snimku vidi se da je Barozo bio namršten, što odudara od njegovog uobičajeno veselog izraza lica tokom sastanaka sa liderima zemalja članica.

Izveštaj o Rumuniji je izuzetno negativan i u poređenju sa izveštajem o njenom susedu, Bugarskoj, za koju se navodi da je "na putu" da ispuni ciljeve iz mehanizma nadzora. Kada je reč o Rumuniji, međutim, ocenjeno je da bi "mogla" da dostigne te ciljeve, ukoliko "zadrži pravac i upusti se u primenu reformi".

Napredak samo uz pritisak iz inostranstva

Pored toga, Komisija planira da uspostavi stroži nadzor nad Rumunijom. Naredni izveštaj o nadzoru biće objavljen pre kraja godine, dok se za Bugarsku očekuje do kraja 2013. godine.

Komisija je dala i dosta odsečnu ocenu da su i promene koje su načinjene u Rumuniji uglavnom bile rezultat spoljnog pritiska. "Činjenica da je spoljni pritisak i dalje neophodan pokreće pitanje održivosti i nazadovanja u reformama", navodi se u dokumentu.

U njemu se ističe i da Rumunija može da povrati poverenje evropskih partnera samo ukoliko dokaže da je vladavina zakona iznad političkog interesa.

U izveštaju, koji je podeljen na politički i tehnički deo, detaljno su razmotrene manjkavosti u primeni zakona u Rumuniji, gde poslanici i zvaničnici vlade često izmiču pravdi. Komisija govori o nekoliko drastičnih slučajeva, uključujući dva poslanika koja su i dalje u Parlamentu uprkos optužbama za korupciju. U prethodnih pet godina, kako se ističe, nije ostvaren napredak u skidanju imuniteta poslanicima.

Pravosuđe se, kako se ističe, na poseban način odnosi prema značajnim ličnostima u Rumuniji.

Pozitivno je ocenjen rad antikorupcijske agencije DNA koja je u periodu od 2008. do 2011. godine pravosuđu prepustila slučajeve ukupne koji su prouzrokovali štetu od 1,13 milijardi evra. Njene istrage dovele su do optužnica protiv 14 poslanika i 9 ministara, uključujući i bivšeg premijera.

Pohvaljen je i rad Nacionalne agencije za integritet uprkos propustima u njenom radu. Ona je sprovela 4.000 istraga, koje su dovele do samo jedne optužnice.

Bugarska jedinstvena po organizovanom kriminalu

U preliminarnoj verziji izveštaja o Bugarskoj posebno se ističe problem organizovanog kriminala, po čijim razmerama je Bugarska "jedinstvena" u EU. Kako se ističe, kriminal ima veliki uticaj na privredu te zemlje.

Navode se podaci evropske policijske službe Europol, po kojima su grupe organizovanog kriminala te zemlje aktivne u 15 članica EU, što znači da su najrasprostranjenije u Evropi. Njihova "specijalnost" je trgovina ljudima i zloupotrebe platnih kartica.

Najveći problem je, međutim, veliki uticaj kriminala u samoj zemlji. "Njihova uloga i uticaj van Bugarske mogu se uporediti sa drugim grupama organizovanog kriminala, ali je njihova uloga u Bugarskoj jedinstvena", navodi se u izvrštaju.

One utiču na privredu Bugarske, smanjuju konkurenciju i odvraćaju strane investicije,navodi se u izveštaju, uz napomenu da je moguć i uticaj na političke procese i državne institucije.

Kao jedan od velikih problema Bugarske navode se i naručena ubistva visokog nivoa. "Prihvaćeno je da se više od 15 ubistava u prethodnoj deceniji može okarakterisati kao poručena ubistva", navodi Komisija, uz opasku da je mali deo dospeo do suda, a za još manji broj je bilo presuda.

Problem je i pranje novca. Komisija smatra da poseban rizik predstavljaju velika ulaganja u nekretnine u turističkim područjima, i da to treba aktivno istraživati. Tokom prethodnih godina, u najprivilačnijim delovima zemlje nikla su luksuzna mesta, a pravi vlasnici i poreklo njihovog novca nisu poznati.

Pored toga čini se da veliki broj dela ostaje nekažnjeno.

Građani podržavaju pritisak EU

Tri od četiri stanovnika Rumunje i Bugarske (po 76%) smatra da EU treba da odigra ulogu u smanjivanju korupcije i manjkavosti u pravosuđu njihovih zemalja. Procenat onih koji to snažno podržavaju nešto je manji u Bugarskoj (43%) nego u Rumuniji (57%),

Mladi više podržavaju ulogu EU.

Kada je reč o stavu prema razmerama problema u prethodnih nekolio godina, manjina misli da je situacija poboljšana, a optimizam je nešto veći u Bugarskoj nego u Rumuniji.

Svaki peti Rumun smatra da se situacija u pogledu pravosudnog sistema popravila, a 45% da je pogoršana, dok kada je reč o korupciji 13% smatra da je sada bolje nego pre nekoliko godina, a 53% da je lošije.

Bugari su nešto optimističniji, pa 38% njih smatra da je problem organizovanog kriminala sada manji, a 28% da je veći. Kada je reč o pravosuđu, svaki treći smatra da je ono pobljšano, a 27% da je pogoršano. U pogledu korupcije preovladava pesimizam, 27% smatra da je korupcija smanjena, a 31% da je povećana.

Ono što je karakteristično za obe zemlje je da mladi imaju negativniji stav po pitanju napretka u prethodnih pet godina.

Ubedljiva većina građana Bugarske i Rumunije, preko 90%, smatra da su ovi problemi na koje je ukazala Komisija, zaista ozbiljni u njihovim zemljama.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Ilustracija: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU zabrinuta zbog prilika u Rumuniji
  
• 

  Vesti

  : Inicijativa za smenu predsednika Rumunije
  
• 

  Vesti

  : Rumunski spor: predsednik ili premijer na samitu EU
  
• 

  Vesti

  : Rumunija zbog Šengena blokirala odluku o Srbiji?
  
• 

  Vesti

  : Rumunija i Bugarska: bilans pet godina članstva u EU
  
• 

  Vesti

  : Svaki peti Bugarin bi prodao svoj glas