Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija zbog Šengena blokirala odluku o Srbiji?
|
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Evropske unije odlučili su 1. marta da ponovo odlože odluku o ulasku Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, ovog puta za septembar. Dve zemlje su očekivale da odluka bude odložena zbog protivljenja Holandije, ali su se nadale da će biti odložena do leta. Pitanje njihovog prijema u Šengen je nezvanično dovođeno u vezu sa protivljenjem Rumunije dodeljivanju statusa kandidata Srbiji. Prema diplomatski izvorima, Rumunija je htela da na taj način pokaže u kakvom se položaju nalazi i da izvrši pritisak na ostale članice.
Pitanje prijema Bugarske i Rumunije u Šengen je, kako navodi Frans pres, uticalo i na odlučivanje o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji, pitanje koje je po prirodi udaljeno od toga. Kočenjem napretka Srbije Bukurešt je želeo da pokaže koliko takav stav može da oteža stvari zemlji koja je uložila mnogo nade u nešto, rekao je diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
Međutim, zvaničnici EU su odbacili te tvrdnje. Na pitanja novinara da li je pitanje ulaska Rumunije u šengenski prostor bilo vezano za kandidaturu Srbije, Van Rompej je odgovorio da to "ni u jednom trenutku nije bilo dovođeno u vezu ni od rumunskog predsednika niti u raspravama na samitu".
Vođa rumunske opozicione Socijaldemokratse partije Viktor Ponta (Victor) je kritikovao postupke rumunskih vlasti. "Ideja je da se Holandiji pokaže da greši a ne da sebe dovedemo u situaciji da grešimo", prema Srbiji, rekao je on.
Za razliku od Rumunije, Bugarska koja takođe ima nacionalnu manjinu u Srbiji bila je uzdržana. Na pitanje kako njegova vlada planira da rešava probleme sa bugarskom manjinom u Srbiji, Borisov je rekao da je Sofija oduvek podržavala kandidaturu Srbije, a da o problemima sa kojima se suočava bugarska manjina redovno razgovara prilikom susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Povodom holandskog veta, Borisov je rekao da je pitanje prijema u Šengen za njega zatvoreno, pošto je Bugarska ispunila sve neophodne uslove. On je rekao da je kontrola na bugarskoj granica sa Turskom već u skladu sa šengenskim standardima.
Background Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bio je prvobitno planiran za mart 2011, ali je odložen zbog odluke Francuske i Nemačke da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformama. Odluka o prijemu te dve zemlje u Šengen je zatim više puta odlagana.
Ulazak u EU ne znači automatski da zemlja postaje i deo šengenske zone. Svaka zemlja mora prvo da dokaže da je spremna da preuzme kontrolu spoljne granice EU i da izdaje šengenske vize. Mora imati dobru saradnju sa drugim članicama u oblasti policije i pravosuđa kako bi mogla da garantuje visok nivo bezbednosti nakon ukidanja granicne kontrole. Odluku o prijemu neke zemlje u šengensku zonu moraju jednoglasno doneti sve zemlje EU.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenska zona od 19. decembra 2011. ima 26 članova pošto joj se priključio i Lihtenštajn.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je 2. marta odluku Evropskog saveta da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, ali je istovremeno ocenio da "način na koji su Savet ministara spoljnih poslova i jučerašnji samit EU doneli odluku, ostavlja gorak ukus i osećaj da se EU i dalje bavi sama sobom".
"Herman van Rompej može da pokuša da porekne da je rumunsko iznuđivanje bilo zbog njihovog ulaska u šengenski prostor, ali to postaje sve jasnije i očiglednije... dogovor Srbije i Rumunije o zaštiti manjina pomogla je EU i pružena ruka Srbije kako bi EU lakše izašla iz unutrašnje blokade", ocenio je Kacin.
Kompromisna odluka o Rumuniji i Bugarskoj
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) je saopštio nakon prvog dana samita EU da će se o prijemu Bugarske i Rumunije u šengenski prostor odlučivati u septembru 2012. Do tada, Evropa će pomoći Bukureštu i Sofiji da utvrde i preduzmu mere koje će im omogućiti da na jesen uđu u šengenski prostor.
Rumunija i Bugurska su očekivale da odluka bude odložena, pošto se Holandija usportivila njihovom ulasku u Šengen, jer smatra da nisu ostvarile dovoljan napredak u kontroli granice i borbi protiv korupcije. Dve zemlje su se ipak nadale da će im ulazak u Šengen biti odobren na leto, ali je odluka na kraju odložena za septembar.
Holandiju, međutim, neće biti lako ubediti. "Mi smatramo da Bugarska i Rumunija nisu učinile sve što treba. One jesu napredovale, ali ne dovoljno da bi ispunjavale šengenske kriterijume", rekao je u Briselu holandski premijer Mark Rute (Rutte). Rute je rekao da je zbog problema na grčkoj granici prema Turskoj važno znati da li su Bugarska i Rumunija u stanju da pravovremeno i u praksi primene sve šegnenske kriterijume.
Van Rompej je pokušao da umiri Bukurešt i Sofiju koji postaju sve nestrpljiviji. "Mislim da sada postoji snažna politička volja da se ovo dovrši u septembru", rekao je on ali je dodao da će to biti moguće kada se ispuni uslovi. On je rekao da sada, nakon "intenzivnih pripremnih konsultacija proteklih nedelja", postoji mapa puta. "Zatražili smo od Saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova da u septembru usvoje odluku, a da se u međuvremenu utvrde i primene mere koje će doprineti uspešnom završetku procesa", rekao je predsednik Evropskog saveta.
Rumunski predsednik Trajan Basesku (Traian Basescu), bugarski premijer Bojko Borisov i holandski premijer Mark Rute su se sastali u Van Rompejovom kabinetu neposredno pre početka samita. Tada je postignut dogovor koji omogućuje uslovno pristupanje dve zemlje kasnije ove godine. To, kako su Van Rompej i predsednik Evrope komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) objasnili na konferenciji za novinare, znači da je Rumuniji i Bugarskoj dato "zeleno svetlo" za ulazak u Šengen, ali da će konačna odluka biti doneta u septembru kad se ispune i svi tehnički i drugi uslovi za to.
Odluka o prijemu Bugarske i Rumunije u šengenski prostor donosi se zajedno za obe zemlje i problemi sa kojima se jedna od njih suočava odražavaju se i na drugu zemlju. A, prema diplomatskim izvorima, Holandija posebno ima rezerve prema napretku ostvarenom u Bugarskoj.
Na pitanje koliko će Holandija insistirati na svom stavu, šef holandske vlade je rekao da će ostati pri tom stavu dokle god to bude potrebno. Rute je istakao da taj stav ima "široku političku podršku" u njegovoj zemlji. "Sve je u rukama Rumunije i Bugarske", rekao je on i pozvao Bukurešt i Sofiju da preduzmu mere kako bi poboljšale vladavinu prava i borbu protiv korupcije i kako bi osnažile nezavisnost pravosuđa.
Holandija bi eventualno mogla da promeni stav nakon narednog izveštaj o napretku dve zemlje koji će Evropska komisija objaviti na leto.
Izvori u Evropskoj komisiji su rekli za briselski EurAktiv da je Komisija bila pod priličnim pritiskom svih strana uključenih u šengensko pitanje. Tako je u decembru Rute tražio od Baroza da zvanično poveže nadzor Bugarske i Rumunije u okviru Mehanizma za saradnju i verifikaciju sa njihovim pristupanjem Šengenu. Barozo je to odlučno odbacio, rekli su ti izvori.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
