Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Danski porezi na hranu okrenuli kupce ka Nemačkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danska je nedavno uvela porez na hranu koja goji što je nateralo kupce da sve više kupuju u prodavnicama susedne Nemačke, pokazalo je istraživanje udruženja danskih trgovačkih radnji DSK. Proizvođači se bore sa višim nametima tako što smanjuju gramažu pakovanja ne bi li zadržali istu cenu i sprečili migracije potrošača ka radnjama na granici sa Nemačkom. Iako danske vlasti nameravaju da od sledeće godine uvedu i porez na šećer, proizvođači se nadaju da će vlada odustati od te ideje.
Od 1. januara u Danskoj važe viši porezi na pivo, vino, čokoladu, slatkiše, gazirana pića, led, sladoled, kafu, čaj i energetska pića. Vlada je takođe od 1. aprila povećala porez na duvan.
Istraživanje je pokazalo da je 60% domaćinstava kupilo pivo ili bezalkoholno piće u Nemačkoj u proteklih godinu dana. Pre samo četiri godine, 60% domaćinstava je navelo da nikada nije išlo u pazar na dansko-nemačku granicu.
Velike količine piva koje Danci kupuju u Nemačkoj, u stvari su proizvedene u Danskoj. Prošle godine danske pivare su izvezle 1,2 milijardi pakovanja piva nemačkim prodavnicama na granici.
Prošle godine danske porodice su u proseku kupile 420 pakovanja piva ili sode u prodavnicama na nemačkoj granici, i taj broj raste.
„Rast prodaje na granici je nastao zbog viših poreza koje je danska vlada uvela početkom godine. Sad gledamo efekat toga“, kazao je za Euraktiv Klaus Begelund Nilsen, potpredsednik DSK.
Viši porezi doneli manja pakovanja robe
Više danskih vlada je proteklih godina uvodilo poreze na raznu robu kako bi poboljšale zdravlje nacije i obezbedile budžetske prihode. U oktobru 2011. Danska je postala priva zemlja u svetu koja je uvela porez na meso, mlečne proizvode i jestivo ulje.
Ovaj porez je već uticao na potrošačke navike Danaca, tvrde u DSK. „U januaru i februaru je bilo evidentno da Danci puno hrane kupuju na nemačkoj granici“, rekao je Nilsen.
Otkad je taj porez uveden, u zemlji se vodi žestoka debata među potrošačima i predstavnicima industrije oko cena i administrativnih problema koje je porez izazvao.
Arla, najveća skandinavska mlečna industrija je uvela manja pakovanja proizvoda kako bi zadržala iste cene. “Smatramo da postoji granica preko koje ne možete povećavati cene“, rekao je direktor marketinga Arle Jakob Knusen.
Mnogi proizvođači su, baš kao Arla, odlučili da smanje pakovanja kako bi izbegli da se aktivira psihološki mehanizam „razlika u ceni“ zbog čega bi bilo nemoguće prodati proizvod.
”Velika je razlika ako proizvod košta 19,95 ili 21,65 kruna (2,68 ili 2,91 evra). Zato je normalno da se pokuša da se cena drži u okvirima koje potrošači žele“, ocenio je Ole Linet, direktor krovne organizacije Danska industrija.
Novi porez na šećer će verovatno biti odbačen
I predstavnici industrije i stručnjaci predviđaju da će sve više pakovanja hrane biti sa manjom gramažom ako danska vlada od 1. januara 2013. uvede novi porez na šećer.
Računica pokazuje da će novi porez doneti dodatnih 1,3 milijarde kruna ili 170 miliona evra državnom budžetu. Međutim, prema dnevniku Politika, vlada je već shvatila da će biti teško da se novi porez sprovede u praksi.
Prema prvoj verziji novog zakona, porez bi se odnosio na proizvode koji sadrže šećer koji je dodat osnovnom proizvodu. Međutim, time bi cena lajt jogurta dramatično porasla, dok bi šećerna bomba u vidu krem-kolača samo malo poskupela. Ovaj model zakona je odbačen.
Drugi model oporezivanja o kojem se razmišlja je da se oporezuje tip šećera različitih proizvoda, ali i to bi bio problem jer postoji mnogo različitih vrsta zaslađivača kao što su voćni šećer ili dodati šećer. Ovaj model bi naterao vlasti da posebno ocenjuju na hiljade proizvoda što bi bilo nemoguće.
Jens Klarskov, izvršni predsednik Privredne komore Danske rekao je da bi bila dobra vest ako bi vlada odustala od poreze na šećer.
“Imali smo dovoljno problema sa porezom na nezdravu hranu. Uvođenje još jednog takvog poreza stvara nam mnogo prepreka i ohrabruje trgovinu na granici“, rekao je Klarskov.
Udruženje trgovačkih radnji DSK smatra da je vladina politika došla do tačke kad viši porezi postaju kontraproduktivni. Neki proizvodi će toliko poskupeti da će zbog trgovine na nemačkoj granici država početi da beleži gubitke u prihodima.
Na pitanje da li će rezultati istraživanja DSK-a sprečiti dansku vladu da uvede novi porez na hranu, Nielsen je odgovorio: „Voleo bih da mogu da kažem da. Ali se ne usuđujem“.
Izvor: EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
