Avgust bi mogao da bude tek kratko zatišje za zonu evra koja je više nego ikada opterećena pitanjem opstanka. Nakon letnje pauze očekuje se zbog toga niz ključnih sastanaka na visokom nivou. Grčka pokušava da izdejstvuje odlaganje obaveza, Španija se suočava sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, a kako se najavljuje, Evropska centralna banka (ECB) će verovatno sniziti prognozu rasta za zonu evra. Stopa nezaposlenosti u zoni evra je već 15 meseci oko ili iznad praga od 10%, a broj nezaposlenih se u periodu od godinu dana povećao za 2,05 miliona.

Umirujuće izjave predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija (Draghi) tokom leta umanjile su tenzije na tržištima i pre svega omogućile Španiji i Italiji da finansiraju svoj dug po zatno nižim kamatama proteklih nedelja.

Međutim, Dragija na oku drže tržišta koja očekuju konkretne mere. On neće imati pravo na grešku kada se bude obratio javnosti 6. septembra nakon narednog sastanaka Odbora za monetarnu politiku ECB-a. Njegova odluka da 31. avgusta ne učestvuju na seminaru za predstavnike centralnih banaka u DŽekson Holu, u SAD, protumačena je kao znak da se ECB priprema da objavi program kupovine obeznica.

Program o otkupu obveznica Dragi bi trebalo da guvernerima centralnih banaka predstavi za vikend ili početkom sledeće nedelje, piše dnevnik Fajnenšl tajms (Financial Times, FT). Guverneri će najverovantije do 6. septembra postići dogovor o planu. Međutim, postavlja se pitanje da li će postojati dovoljno jak konsenzus o nekim operativnim pitanjima.

FT navodi da neslaganja postoje u vezi s tri pitanja, a da je najspornije to kako će ECB namentuti uslove, koje je utvrdila EU, zemljama čije bi obveznice mogla da kupi. Dragi je više puta rekao da je za kupovinu obveznica uslov da vlade prihvate obavezu da smanje budžetski deficit i primene strukturne reforme.

Neki članovi Saveta guvernera ECB, međutim, strahuju da bi ECB mogla da se nađe u situaciji da nastavi da kupuje obveznice, iako zemlje ne ostvaruju ciljeve koje je postavila EU.

Tom programu se oštro protivi predsednik Bundesbanke, nemačke centralne banke, Jens Vajdman (Weidmann), koji je čak nudio svoju ostakvu, piše nemački list Bild 31. avgusta. Prema pisanju Bilda, savezna vlada ga je ubedila da to ne učini. Vajdman je nedavno takvu politiku uporedio sa "finansiranjem zemalja štampanjem novca", ocenivši da bi mogla da postane "droga" od koje će zemlje u teškoćama postati zavinse.

Uticaj njegovih kritika je, međutim, ograničen pošto on ima samo jedna glas u Savetu ECB, kao i drugi guverneri centrlanih banaka zone evra.

Dragi je početkom avgusta rekao da će ECB intervenisati na sekundarnom tržištu obveznica kako bi ublažila pritisak na stope prinosa zemalja koje su u krizi. To će se, kako je naglasio, činiti samo u skladu sa delovanjem fondova za pomoća, sadašnjim EFSF i budućim stlanim mehanizmom ESM, kako bi se članice koje traže pomoć primorale da sprovedu suštinske reforme.

Diplomatski ples

U međuvremenu, lideri vodećih zemalja zone evra počeli su "diplomatski ples" krajem avgusta. To će se nastaviti i narednih nedelja sastancima nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), italijanskog premijera Marija Montija i njegovog španskog kolege Marijana Rahoja (Mariano Rajoy).

Grčki premijer Antonis Samaras je to pokrenuo svojom "ofanzivom šarma" u Berlinu i Parizu čiji je cilj bio da se poverioci uvere u napore Grčke i da joj se odobri produženje roka za sprovođenje budžetskih ciljeva za dve godina, do 2016.

Odluka će zavisiti od zaključaka poverilačke trojke koju čine EU, ECB i Međunarodni monetarni fond (MMF) a koja će posetiti Atinu prvih dana septembra. Izveštaj bi trebalo da bude spreman do kraja septembra ili počektom oktobra, a ministri finansija EU bi mogli da ga razmotre na sastanku 8. oktobra u Luksemburgu.

Malo je verovanto da će taj izveštaj biti gotov za neformalni sastanak Evrogrupe koji će se održati 14. septembra u Nikoziji. Na tom sastanku ministri finansija zone evra bi mogli da razgovaraju o odobravanju pomoći Kipru, odnosno kiparskom bankarskom sektoru, ali će pre svega biti reči o Španiji, četvrtoj privredi zone evra, koja se suočava sa velikim finansijskim teškoćama.

Madrid, kome su članice zone evra obećale pomoć i do 100 milijardi evra za spasavanje bankarskog sektora, čeka na objavljivanje procene revizora kako bi utvrdio tačan iznos koji mu je potreban za banke. Njihov izveštaj se očekuje do kraja septembra.

Međutim, Španija bi mogla da narednih nedelja dospe u situacija da zatraži finansijsku pomoć uopšte a ne samo za bankarski sektor, pošto joj u oktobru dospeva na naplatu 26 milijardi evra duga. Pritom, Madrid mora pomoći i regionima, a samo je Katalonija zatražila od centralnih vlasti pomoć od 5 milijardi evra.

Kako bi se što pre pomoglo zemljama u krizi, Rahoj je pozvao da se što pre uspostavi bankarska unija, čije formiranje je u načelu odobreno na samitu EU u junu.

Prva etapa u formiranju unije biće uspostavljanje jedinstvenog mehanizma za nadzor banaka. Evropska komisija završava predlog koji bi mogla da predstavi 12. septembra, najverovatnije prilikom obraćanja predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso) o stanju u EU.

Taj 12. septembar biće ključan iz još najmanje dva razloga. Nemački Ustavni sud treba da se izjasni o uspostavljanje stalnog mehanizma pomoći za zonu evra ES). Prema ocenama ekonomista, ova odluka bi mogla da bude presudna za opstanak monetarne unije, pošto ESM neće biti uspostavljen bez podrške Nemačke, kao zemlje koja će izdvojiti najviše sredstava u taj fond.

Istovremeno, 12. septembra će se u Holandiji održati parlamentarni izbori u Holandiji čiju predizbornu kampanju karakterišu obećanja protiv štednje. Ako takva opcija pobedi na izborima, odnos snaga u zoni evra bi mogao da se promeni, odnosno da se Nemačka još više izoluje.

Negativno predviđanje rasta

ECB bi trebalo da 6. septembra objavi nova tromesečna predviđanja prilikom sastanka Saveta guvernera ECB a, kako je rekao zvaničnik te finansijske institucije Evald Novotni (Ewald Nowotny), verovatno će revidirati procene rasta na niže u zoni evra.

"Neće biti poboljšanja (predviđana), pre će biti pogoršanja", rekao je Novotni na marginama ekonomskog skupa u Albahu, u Austriji, prenela je agencija Dau džons njuzvajer (Dow Jones Newswire).

Razlike u rastu u okviru zone evra između članica na jugu i severu su se produbile, rekao je Novotni koji je guverner austrijske centralne banke. "Procenjujemo da će govoto sve zemlje na jugu imati negativan rast u 2012", rekao je on i dodao da se u Francuskoj očekuje stagnacija.

ECB je u junu objavio procenu da će se BDP u zoni evra u 2012. beležiti negativna rast od 0,1%, a u 2013. rast od 1%.

Stopa nezaposlenosti je u zoni evra u julu bila 11,3% u radno aktivnom stanovništvu, a u celoj EU 10,4%, saopštila je 31. avgusta evropska statistička služba Eurostat, navodeći da su obe stope stabilne u odnosu na juni. I pored toga stopa u evro zoni predstavlja rekord, a nezaposlenih je u odnosu na juni bilo 88.000 ljudi više.

Procene Eurostata su da je bez posla u zoni evra u julu bilo 18 miliona ljudi, a u celoj EU 25,2 miliona.

U julu 2011. je stopa nezapsolenosti u zoni evra iznosila 10,1%, a od tada se broj nezaposlenih povećao za 2,05 miliona u zoni evra.

Među članicama zone evra, najniža stopa nezaposlenosti je u Austriji (4,5%), zatim Holandiji (5,3%) i Nemačkoj i Luksembrugu po 5,5%. U Španiji je, s druge strane, stopa nezaposlenosti čak 25,1%, a sledi Grčka u kojoj je prema poslednjim podacima dostavljenim u maju bila 23,1%.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Holandski socijalisti pobeđuju uz izbornu anti-EU kampanju
  
• 

  Vesti

  : Dragi: Politička unija nije uslov za budućnost EU
  
• 

  Vesti

  : Španija povećava PDV na 21%
  
• 

  Vesti

  : Mere EU za podsticaj rasta nedovoljne
  
• 

  Vesti

  : Kriza - podsticaj za stvaranje ekonomske unije u Evropi