Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mere EU za podsticaj rasta nedovoljne
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri zone evra su se u noći između 28. i 29. juna dogovorili da merama vrednim 120 milijardi evra podstaknu oporavak evropske ekonomije i pristali na određene ustupke koji treba da pomognu Italiji i Španiji da povrate poverenje tržišta bez povećanja javnog deficita. To će im se omogućiti kroz direktnu dokapitalizaciju banaka i kupovinu obveznica iz evropskih fondova pomoći. Ove mere finansijske stabilizacije su do sada nailazile na protivljenje više zemalja, pre svega Nemačke. Dogovor o paktu za rast je već ocenjen kao nedovoljan za oporavak zone evra koja je u recesiji.
Nakon niza sastanaka posvećenih jačanju budžetske disipline, Evropljani su odnedavno počeli da se bave i rastom. Tu temu je nametnulo nezadovoljstvo građana više zemalja zbog drakonskih mera štednje, kao i loša ekonomska predviđanja za Evropu. Da rast ponovo postane prioritet doprineo je i socijalista Fransoa Olanda (Francois Holland), novi predsednik Francuske, koji insistira na tome da uz mere budžetske discipline idu i mere za rast.
Pakt za rast se dosta oslanja na raniji predlog Evropske komisije, a oslanja sе velikim delom na korišćenjem postojećih fondova. Mere za oporavak predviđaju 120 milijardi evra, što je 1% BDP EU. Taj dogovor podrazumeva da se za 60 milijardi evra poveća kapacitet Evropske investicione banke za finansiranje projekata u oblasti inovacija, malih i srednjih preduzeća, energetske efikasnosti i strateške infrastrukture. Iz sturkturnih fondova koji nisu iskorišćeni biće obezbeđeno 55 milijardi evra, a EIB će uvesti i takozvane projektne obveznice tokom leta kako bi finansirala saobraćajnu i energetsku infrstrukturu, u iznosu od 5 milijardi evra.
U okviru dogovora za podsticanje rasta, članice su odbobrile dokapitalizaciju Evropske investicione banke (EIB) sa 10 milijardi evra.
Za pakt za rast se posebno zalagao novi francuski predsednik, dok je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, s druge strane, dogovor bio potreban kako bi dobila podršku opozicionih socijaldemokrata i Zelenih prilikom glasanja o paktu o budžetskoj disciplini u Bundestagu.
Analitičari ocenjuju da, međutim, pakt za rast neće biti dovoljan. Frederik Serizije (Grederique Cerisier) iz banke BNP Pariba (BNP Paribas) rekla je da to neće biti dovolnja protivteža politici štednje i da njena banka ne planira da revidira ekonomske prognoze zbog novih mera. Pol De Grov (Paule de Grauwe), profesor Londonske ekonomske škole, ocenio je da je sve išlo u prilog takvom programu, ali da je iznos dosta ograničen. Pored toga, trebaće dosta vremena da se svi ti projekti primene, što će umanjiti neposredan efekat na rast, dodao je on.
Formalni pristanak članica na pakt je obezbeđen i pre samita ali su ga Italija i Španija formalno blokirale zahtevajući kratkoročne mere koje će ima pomoći bez povećanja deficita da snize visoke kamatne stope na obveznice koje im nameću tržišta.
Članice zone evra su im izašle u susret pristavši da se uspostavi mehanizam koji će omogućiti dokapitalizaciju banaka iz fondova za pomoć uz određene uslove, u prvo vreme iz privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnosti (EFSF) a zatim i iz stalnog Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM) koji bi u počektom julu trebalo da bude pokrenut. Nakon sastanka predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) je rekao da će taj mehanizam biti uspostavljen do kraja godine.
Na sastanku je odlučeno i da ESM ubuduće nema "prioritetni status", zbog koga bi privatni investitori koji ulože u obveznice zaduženih zemalja mogli biti u drugom planu prilikom resturkturiranja duga. To pre svega ne bi podsticajno delovalo na banke da ulože u kupovinu dugova. Reč je o važnom ustupku Nemačke koja je insistirala da prilikom stvaranja ESM na prioritetnom statusu.
Pitanje da li će se iz EFSF ili ESM izdvojiti pomoć za španske banke već nedeljama potresa tržišta. Tržišta su bila sklonija prvom mehanizmu pomoći jer nije pravio razliku među investitorima u slučaju restrukturiranja. Suprotno tome, članice zone evra su više bile za ESM.
Zona evra je takođe spremna da omogući korišćenje fondova za pomoć za kupovinu obveznica zemalja pogođenih krizom na tržištima. "Na zahtev Italije unet je, nakon duge rasprave, paragraf o mehanizmu za stabilizaciju tržišta za članice koje poštuju preporuke i Pakt za stabilnost" i koje nailaze na teškoća u finansiranju na tržištu zbog visokih stopa, rekao je italijanski premijer Mario Monti. On je dodao da je Italija u takvoj situaciji u ovom trenutku ali da Rim neće tražiti za sada pomoć putem tog mehanizma.
Na samitu zone evra dogovoreno je da se uspostavi jedinstven mehanizam za finansijski nadzor, u okviru koga će Evropska centralna banka imati ključnu ulogu, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Dugorčno, lideri zone evra su se složili da se produbi ekonomska i monetarna unija. Van Rompej je nedavno objavio izveštaj u kome se predlaže uspostavljanje "prave ekonomske i monetarne unije" u narednih 10 godina. Van Rompej je rekao da su lideri zone evra dali zeleno svetlo za pripremu mape puta za produbljavanje ekonomske i monetarne unije i najavio da bi prve predloge mogao predstaviti u oktobru. Jedna od glavnih mera biće centralizovanog nadzora nad budžetima članica zone evra.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
