Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Senka recesije nad zonom evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Privreda u zoni evra i celoj EU beleži pad od 0,2% u drugom tromesečju u odnosu na prvi kvartal 2012, pokazuju podaci koje je 14. avgusta objavila evropska statistička služba Eurostat. To bi mogao biti prvi korak ka recesiji u zoni evra koja je već u punom zamahu u zemljama na jugu Evrope. U prvom tromesečju privreda u EU i zoni evra je stagnirala, a analitičari prognoziraju dalji pad u trećem tromesečju. Najveći pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju u odnosu na prvi zabeležen je u Portugaliji (-1,2), a najveći rast u Švedskoj (1,4%). Nemačka privreda, kao vodeća privreda u EU, beleži rast od 0,3%, što je nešto više nego što su ekonomisti očekivali.
Prema preliminarnim procenama koje je 14. avgusta objavio Eurostat, BDP u zoni evra se u drugom tromesečju smanjio za 0,4% a u EU za 0,2% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Podaci pokazuju da Evropa zaostaje za SAD i Japanom. U drugom tromesečju 2012, BDP u SAD je porastao za 0,4% u odnosu na prvo tromesečje, nakon rasta od 0,5% u prvom kvartalu ove godine. Japanska privreda beleži rast od 0,3%, posle rasta od 1,3% u prvom kvartalu. U poređenju sa drugim tromesečjem 2011. BDP je u SAD porastao za 2,2%, a u Japanu za 3,6%.
Podaci o privrednim aktivnostima u EU su u skladu sa očekivanjima, ali ukazuju na velike razlike među zemljama, pre svega između onih na jugu i severu EU. "To je priča o dva područja", kaže ekonomista u holandskoj banci ING Martin van Vliet i dodao da privrede na severu i dalje odolevaju recesiji dok joj zemlje na jugu podležu.
Tako je u Španiji zabeležen pad u drugom tromesečju od 0,4% u odnosu na prvi kvartal, kao i u Porugaliji (-1,2%), Kipru (-0,8) i Italiji (-0,7%).
Međutim, privredna aktivnost je znatno opala i u Belgiji (-0,6%), Finskoj (-1%), zemljama koje su do sada odolevale krizi, što ukazuje da se ona i dalje širi u okviru zone evra. Pad od 0,7% je zabeležen i u Velikoj Britaniji koja nije u zoni evra.
U Francuskoj priveda stagnira već treći kvartal zaredom (0,0%), dok privredni rast u drugom kvartalu beleže Holandija i Austrija za po 0,2%, kao i Nemačka čiji je BDP uprkos blagom usporavanju porastao za 0,3%.
"Glavno iznenađenje je rast nemačke privrede od 0,3%, ali su i Francuska čija je privredna aktivnost stagnirala i Holandija sa rastom od 0,2% takođe imale malo bolji učinak od predviđenog", rekao je DŽonatan Lojns (Jonathan Loynes) iz konsultantske firme Kapital ekonomiks (Capital Economics).
Za Grčku i još nekoliko zemalja ne postoje podaci o rastu u drugom tromesečju u odnosu na prvi. Međutim, situacija u toj zemlji koja je već petu godinu u recesiji, najviše zabrinjava: podaci pokazuju da je grčki BDP u drugom tromesečju 2012, pao za 6,2% u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom tromesečju u odnosu na isti period 2011. zabeležen pad od 6,5%.
"Slika se u celini nije promenila: izostanak rasta u zoni evra i duboka recesija u najranjivijim zemljama zone evra otežavaju napore za budžetsku konsolidaciju i produžavaju dužničku krizu", rekao je Lojns.
Korak ka recesiji
Male su šanse da se situacija poboljša u kratkoročnom periodu: analitičari očekuju novi pad BDP-a u trećem tromesečju (oko -0,2% i 0,3%), što bi označilo da je zona evra ušla u recesiju. U slučaju monetarne unije, to bi bilo drugi put u tri godine.
Tehnička recesija je po definiciji kada se beleži pad privredne aktivnosti u dva uzastopna kvartala. Zona evra je uspela sada da izbegne recesiju iako je zabeležila pad u četvrtom tromesečju 2011. (-0,3%), ali je njena aktivnost stagnirala u prvom tromesečju 2012.
"Čak i da usporavanje inflacije i izvesno smanjenje napetosti na tržištu duga omogući privredi u zoni evra da se stabilizuje u četvrtom kvartalu, pad privredne aktivnosti u celoj 2012. bi trebalo da iznosi 0,5%", rekao je Hauard Arčer (Howard Archer) iz konsultantske agencije za finansijska pitanja INS global insajt (INS Global Insight).
Prema njegovim rečima, pad cena nafte i evra bi mogao da podstakne potrošnju i konkurentnost zone evra, ali ne dovoljno da se preokrene trend.
Lojns očekuje da će pad bruto domaćeg proizvoda u evro zoni biti veći u narednim mesecima i prognozira pad od 1,0% za celu godinu.
Privredna aktivnost i u Nemačkoj usporena
Podaci Eurostata o rastu nemačkog BDP-a u drugom tromesečju od 0,3% poklapaju se sa preliminarnom procenom nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Taj rast je nešto bolji nego što su ekonomisti predviđali (0,2%), ali analitičari ocenjuju da će ipak uskoro morati da usledi korekcija.
Rast nemačkog BDP-a u drugom tromesečju od 0,3% ukazuje na usporavanje privrednih aktivnosti nakon rasta od 0,5% BDP u prvom tromesečju.
Rast najjače privrede u Evropi podstaknut je porastom izvoza koji se povećavao brže od uvoza, navodi se u saopštenju Destatisa. Tome su doprineli i povećanje potrošnje nemačkih domaćinstava, kao i javna izdvajanja, omogućivši da se nadoknadi pad investicija.
U odnosu na isti period prošle godine, nemački BDP je porastao 0,5% u drugom tromesečju ove godine, pokazuju prve procene, i za 1% kada se otkloni uticaj sezonskih faktora.
Prema oceni Destatisa, sa tim "umerenim" rastom, Nemačka je prošla bolje od svojih evropskih partnera.
Francuski Nacionalni instiut za statistiku ekonomska istraživanja (Insee) objavio je 14. avgusta da je, prema prvim procenama, francuska privreda u drugom tromesečju 2012. stagnirala u odnosu na prethodno tromesečje. To potvrđuju i podaci Eurostata.
"U Nemačkoj nema govora o recesiji", kaže analitičar u banci Berenberg Kristijan Šulc (Christian Schulz) i ocenjuje da je rast nemačkog BDP realan. "Rast potrošnje i smanjenje ulaganja ne bi trebalo da iznenađuju", smatra on. Stabilnost tržišta rada, zajedno sa niskom inflacijom, podržava potražnju dok na investicije utiče neizvesnost povezana sa dužničkom krizom u zoni evra.
"Kriza evra je u punom jeku, dok trgovinski suficit Nemačka sa zonom evra nastavlja da pada, ali izvoz van EU nadoknađuje i više nego dovoljno taj pad", rekao je Šulc.
Nemački trgovinski suficit u junu se povećao na 17,9 milijardi evra u odnosu na 15,6 milijardi u maju, pokazuju najnoviji podaci Destatisa. Takođe, izvoz, glavni adut prve evropske privrede, povećao se u junu na 94,6 milijardi sa 92,7 milijardi u maju.
"Nemačka privreda je i dalje relativno otporna i očekivani uticaj krize u zoni evra je ograničen", rekla je Analiza Pijaca (Annalisa Piaža) iz grupe za finansijske usluge Njuedž (Newedge).
Analitičari, međutim, upozoravaju da kriza možda neće poštedeti ni Nemačku. "Većina zemalja na jugu Evrope je i dalje u recesiji i potražnja van Evorpe je odnedavno slabija", rekao je Tomas Harjes (Thomas Harjes) iz Barklis risrč (Barclays Research).
Porudžbine za nemačku industriju su takođe pale za 1,7% u junu u odnosu na prethodni mesec, što je pre svega posledica smanjenja narudžbina za industriju iz zone evra (-4,9%).
"Treba očekivati korekciju (rasta) naniže u mesecima koji dolaze", rekla je Analiza Pjaca.
"Kratkoročno, kriza evra će se nesumnjivo negativno odraziti na nemački rast", ocenio je Šulc koji očekuje stagnaciju BDP-a u trećem tromesečju.
Nemačka vlada predviđa rast BDP-a za celu godinu od 0,7%, mada neki analitičari prognoziraju i malo bolje rezultate.
Ekonomista banke ING u Briselu Karsten Bržeski rekao je da su novi podaci dobri ali da se nazire dalje usporavanje nemačke privrede zbog pada narudžbina iz drugih zemalja koje koriste evro.
"Nemačka privreda je ponovo izbegla tehničku recesiju kroz koju prolaze mnoge druge zemlje evro zone," rekao je Bržeski i dodao da nemačka ostaje stabilan deo evro zone, ali da ne treba izgubiti iz vida da je i to uporište već zahvaćeno "virusom evro krize".
Izvor: AFP i Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
