Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dan odluke u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji će 12. septembar biti u pravom smislu te reči odlučujući dan, od čijeg ishoda će u velikoj meri zavisiti budućnost EU. Tada će Ustavni sud Nemačke objaviti dugo iščekivanu odluku o tome da li je učešće u stalnom fondu EU za pomoć zemljama u krizi, koji tek treba da počne da funkcioniše, u skladu sa ustavom Nemačke, najjače privrede EU i najvećeg finansijera evropskih programa. Samim tim, odlučiće i o sudbini tog fonda, pod nazivom Evropski mehanizam stabilnosti (ESM). Istog dana, u Holandiji se održavaju prevremeni izbori, na kojima će glasati biračko telo u kojem vlada sve veći otpor prema Briselu i programima pomoći EU.
Prvi čin ove drame počeće ujutru, u osam časova po srednjoevropskom vremenu u Strazburu, gde će predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) održati govor o stanju u Uniji pred evropskim poslanicima i najaviti prioritete za naredni period. Izvesno je da će staviti u prvi plan dve stvari - uspostavljanje nadzora u bankarskom sistemu u Evropi i korake ka pravoj političkoj uniji koja je, po Barozovom mišljenju, logična nadogradnja monetarne unije u kojoj je već 17 od 27 članica EU.
Barozo je deo prioriteta već najavio prošle sedmice u Firenci u govoru pred poslanicima Evropskog parlamenta iz redova konzervativaca, odnosno Evropske narodne stranke. "Kriza može da dovede u opasnost sam temelj evropskog projekta", naveo je on. "Pad poverenja građana u Evropu nas obavezuje da pružimo politički odgovor. Naredni meseci biće od odlučjujućeg značaja za izvlačenje Evropljana iz teške situacije i za utiranje puta za budućnost", ocenio je Barozo.
Barozova poruka je da je kriza u EU trenutak kada je potrebno napustiti uobičajeni pristup da se stvari rade po etapama i odjednom napraviti veći korak.
Njegove reči su, međutim, već dovedene u pitanje opaskom poslanika konzervativaca da se traže "dela a ne reči" i da se "malo promenilo" od prošle godine.
Poseban test za održivost planova o dubljem povezivanju Unije biće izbori u Holandiji i, pre svega, odluka suda u Karlsrueu o Evropskom mehanizmu stabilnosti.
Budućnost zone evra pod znakom pitanja
Odluka nemačkog ustavnog suda biće od odlučujućeg značaja za spas zone evra i za budžetski pakt koji je ugovoren u EU.
"Odluka će biti doneta 12. septembra 2012. godine u 10 sati po lokalnom vremenu (9 po srednjoevropskom)", najavio je sud u Karlsrueu. Time su prekinute špekulacije da bi ova važna odluka mogla da bude odložena zbog nove žalbe povodom evropskog mehanizma stabilnosti.
Naime, Peter Gauvajler (Gayweiler), poslanik bavarskog ogranka Hrišćansko demokratske unije, čiji lider je nemačka kancelarka Angela Merkel, objavio je 9. septembra da je Ustavnom sudu podneo novu žalbu da bi odložio odluku. Razlog je novi plan Evropske centralne banke (ECB) da kupuje državne obveznice.
Gauvajler smatra da je ta odluka ECB stvorila "potpuno novu situaciju" i da bi bilo opravdano odložiti odluku o tome da li predsednik Nemačke Joahim Gauk (Joachim Gauck) može da potpiše zakone o Evropskom mehanizmu stabilnosti i Paktu stabilnosti, koje je parlament usvojio sredinom jula.
Sud odluku donosi na osnovu šest žalbi koje su podneli poslanici radikalne levice Di linke (Die Linke), Gauvajler i udruženje koje je nedavno objavilo da je prikupilo skoro 37.000 potpisa građana. Oni smatraju da se Evropskim mehanizmom stabilnosti krši ustav Nemačke jer joj se oduzima deo budžetskog suvereniteta. Prema njihovom mišljenju, njime se krše i evropski sporazumi, a finansije Nemačke se izlažu neograničenom riziku u slučaju bankrota neke od zemalja članica.
Negativna odluka, koju doduše ni političari ni analitičari ne očekuju, sprečila bi ratifikaciju Evropskog mehanizma stabilnosti. Time bi zapravo zapečatila sudbinu ovog fonda i dovela u pitanje budućnost zone evra. Oni, međutim, očekuju pozitivnu odluku.
Prošle sedmice, nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) rekao je da je "siguran" da ustavni sud "neće blokirati te ugovore". Evropski mehanizam stabilnosti trebalo je da počne da radi u julu ove godine i da u budućnosti zameni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) iz kojeg sada Grčka i druge zemlje u krizi dobijaju pomoć.
Stalni mehanizam ESM imaće na raspolaganju 500 milijardi evra i moći će direktno da dokapitalizuje banke i kupuje obveznice država i na primarnom i na sekundarnom tržištu.
Holandija: za ili protiv Evrope
Na prevremene izbore u Holandiji gleda se kao na pokazatelj zamora od rešavanja evropskih problema. Holandska vlada desnog centra pala je u aprilu ove godine zbog neslaganja oko paketa štednje Evropske unije, pa je trenutno na vlasti privremena vlada koju čine predstavnici više stranaka s dosadašnjim premijerom Markom Ruteom (Rutte) na čelu.
Manjinska vlada desnog centra Marka Rutea podnela je ostavku u aprilu baš zbog sukoba u pogledu smanjenja deficita sa svojim saveznikom u parlamentu, strankom ekstremne desnice Gerta Vildersa (Geert Wilders). Holanđani imaju sve veći otpor prema Briselu i evropskim integracijama, ali ne žele da napuste evro, za šta se zalažu Gert Vilders i njegova Partija za slobodu (PVV). PVV će prema mišljenju analitičara izgubiti nekoliko mesta u parlamentu u odnosu na prethodne izbore iz 2010 i u pregovorima o formiranju vlade će imati veoma malu ulogu.
Prema najnovijim anketama, najviše glasova će dobiti Liberalna i Radnička partija, proevropske stranke koje su uprkos sve manjem strpljenju građana prema Briselu izbile na prva mesta po anketama.
Holandsko biračko telo, prema pisanju Frans presa, ima sve veći otpor prema EU i planovima pomoći zemljama na jugu starog kontinenta. Mnogi Holanđani imaju utisak da moraju da podnesu oštre budžetske rezove kako bi se pomoglo zaduženim Grcima. I na same prevremene izbore se gleda kao na pokazatelj sve manjeg strpljenja zemalja severne Evrope prema ekonomskoj krizi Evropske unije.
"U mnogo čemu Holandija je kao Nemačka, gde su birači sve nezadovoljniji Evropskom unijom", rekao je za AFP Alfred Pejpers (Pijpers), nekadašnji istraživač instituta Klingendal koji je specijalizovan za međunarodne odnose. Holandsko biračko telo sve je više neprijateljski nastrojeno prema Briselu i planovima pomoći za zemlje južnog sela kontinenta, rekao je on, dodavši da mnogi Holanđani imaju utisak da se budžetskom štednjom žrtvuju da bi pomagali Grcima.
Pobornici evropskih integracija - liberali i laburisti - uprkos svemu su uspeli da ostvare vođstvo u istrazivanjima. Oni jesu zaoštrili ton prema Briselu, ali su uspeli da ubede javnost u to da je za izlazak iz krize neophodno nastaviti zajedničkim putem u EU, dodao je Pijpers.
Analitičari predviđaju da će se nakon izbora te dve stranke, koje će prema istraživanjima dobiti 35 od 150 poslaničkih mesta, udružiti i formirati vladu proevropskog centra. S obzirom na to da glasači mogu da biraju između 21 stranke, otvaraju se različite mogućnosti za postizborne koalicije, podseća Dojče vele.
Međutim, odluka Ustavno gsuda u Nemačkoj imaće uticaja i na situaciju u Holandiji. "Ukoliko Nemci podignu glas, Holandija će isto to učiniti", rekao je Pejpers. Odlazeći premijer Mark Rute, koji je došao na vlast u oktobru 2010. godine, nedavno je nagovestio da zeli da nastavi program koji je započeo pre dve godine, odnosno da uvede red u finansije u zemlji i ojača dobre odnose sa Finskom i Nemačkom da bi se postepeno rešavala kriza u zoni evra.
Ruteov rival iz radničke stranke Diderik Samsom (Diederik) je po stavovima bliži francuskom socijalističkom predsedniku Fransoa Olandu (Francois Hollande) nego nemačkoj konzervativnoj kancelarkiAnfgeli Mekel i zalaže se pre svega za program podsticanja privrede, ukazao je Pijpers.
Izvor: AFP
Ilustracija: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
