Broj projekata iz oblasti prekogranične saradnje stalno se povećava i iskorišćenost ugovorenih sredstava veća je od 90%, rekao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević 26. septembra na konferenciji o pretpristupnim fondovima EU i prekograničnoj saradnji. Na skupu je rečeno i da Srbija treba da priprema projekte bez obzira na usaglašavanje budžeta EU kako bi bila spremna kada bude usvojen. Najavljeno je da i da će u oktobru biti raspisan konkurs za projekte ukupne vrednosti 3,5 miliona evra a koji se odnose na Dunavsku strategiju.

Na otvaranju 3. Nacionalne konferencije o prekograničnoj saradnji, Pajević je izrazio nadu da će iz fondova Evropske unije do kraja godine biti finansirano više od pet stotina projekata u Srbiji u okviru prekogranične saradnje čime će, kako je ocenio, EU stići u sve krajeve Srbije.

U ovom trenutku na nacionalnom nivou u toku je osam projekata od čega sedam sa susedima, a jedan sa zemljama jugoistočne Evrope, rekao je Pajević.

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić ocenila je na skupu u beogradskom Domu omladine da je prekogranična saradnja veoma važna tema naročito za lokalne samouprave zbog toga što se ona na lokalnom nivou vrlo često najlakše uspostavlja jer nema opterećenosti politikom. Govoreći o koristi prekogranične saradnje, Grubješić je navela projekte poput pomoći malim i srednjim preduzećima, seoskom turizmu, borbi protiv poplava i uspostavljanju HASAP standarda.

Šef Delegacije EU Vensan Dežer rekao je da je prekogranična saradnja veoma važna jer podrazumeva osnovne vrednosti Evropske unije - stabilnost i prosperitet. Dežer je ocenio da je Srbiija mnogo učinila u prethodnom periodu u toj oblasti i da postoji potencijal za razvoj saradnje uprkos ekonomskoj krizi.

Predstavnik EU u Srbiji je najavio da će poseban napor biti uložen u decentralizaciju upravljanja sredstvima EU kako bi se što više projekata prenelo na lokalnu samoupravu pod uslovom da se obezbedi kontrola trošenja.

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić rekao je da Srbija ne treba da čeka rasplet oko budžeta Evropske unije nego da mora da priprema projekte i bude spremna na njihovu realizaciju kada se pojave sredstva.

Mirić je posebno ukazao na značaj Dunavske strategije i ocenio da je to velika šansa za promovisanje makroregionalnih projekata. On je naveo da Srbija godišnje može da računa na ukupno 200 miliona evra sredstava iz IPA fondova, ali da je značaj takvih projekata i u tome što je Srbija u njima ravnopravan partner sa članicama EU.

"Takve strategije su veoma korisne. One, naravno, neće rešiti sve makroregionalne probleme, ali predstavljaju koristan instrument", rekao je Mirić. Dodao je da je preduslov za funkcionisanje takvih strateija da učesnici ne budu fokusirani samo na nacionalne ciljeve. Mirić je podsetio na program saradnje Srbije i Rumunije u okviru Dunavske strategije, čija vrednost je oko pet miliona evra, koji predstavlja prvi takav projekat u Evropi.

Mirić je naveo da će uskoro biti raspisan konkurs za projekte ukupne vrednosti 3,5 miliona evra, a pojedinačne od 100.000 do 300.000 evra i pozvao sve zainteresovane da konkurišu. Ti projekti treba da budu povezani sa prioritetima Dunavske strategije.

Koordinator projekta kontrole i tehničke podrške u programima prekogranične saradnje Mark Baret pozvao je sve zainteresovane za projekte da prilikom konkurisanja vode računa da to budu projekti koji će privući novac, a koji su istovremeno korisni za građane. "Postoje, planovi, propisi i potencijalno nerealni rokovi, ali sve to što je propisano procedurom mora se poštovati", rekao je Baret. On je dodao da je suština da se novac namenjen projektima troši pravilno i ukazao da zbog toga mora da postoji kontrola.

"U sistemu zajedničkog upravljanja imamo prvostepenu kontrolu koja koja je u nadležnosti Ministarstva finansija", rekao je Baret. On je dodao da finansijsku kontrolu sprovodi i Delegacija EU i Ministarstvo finansija.

Prema njegovim rečima, trenutno se realizuju projekti u vrednosti od nešto više od šest miliona evra, dok su u procesu ugovaranja programi čija je vrednost nešto više od osam miliona evra. Baret je naglasio da je moralna obaveza da se taj novac troši za ono za šta je i namenjen, jer se radi o odgovornosti prema EU i njihovim poreskim obveznicima.

Pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Sanda Šimić navela je da Srbija trenutno koristi samo prve dve od ukupno pet komponenti IPA, pretpristupnih fondova EU.

Šimić je istakla da su projekti najbolji način promovisanja vrednosti EU. Ona je objasnila da postoje dve vrste programa, oni koji se sprovode u saradnji sa članicama EU i oni koji sprovode države koje nisu članice Unije. Kao glavne ciljeve projekata istakla je promovisanje javnog i privatnog partnerstva, jačanje institucionalne saradnje, kao i socijalno-ekonomski razvoj.

"EU radi zumiranje prioriteta i oblasti za naredni period", rekla je Šimić i navela da će među tim prioritetima biti jačanje pristupa kvalitetnijim informacijama, jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i podsticanje tehnološkog razvoja. Kao važnu komponentu Šimić je istakla decentalizaciju i podsetila da su sva ministarstva Vlade Srbije uključena u taj proces, a posebno Ministarstvo finansija.

Nacionalna konferencija o prekograničnoj saradnji treći je takav skup u Srbiji od 2008. godine. Konferenciju je organizovala Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije i Ministarstva finansije i privrede. Projekat finasira Evropska unija.

Na konferenciji je učestvovalo oko 250 gostiju, među kojima su bili predstavnici EU, civilnog društva, međunarodnih organizacija, lokalnih i regionalnih vlasti i zainteresovani za učešće u projektima.

Izvor: Euractiv.rs i Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Više sredstava IPA moguće od 2014.
  
• 

  Vesti

  : Srbija se prijavila za poljoprivredne IPA fondove
  
• 

  Vesti

  : Od 2014. pomoć EU prilagođenija potrebama regiona
  
• 

  Vesti

  : Fondovi EU ključni za ekonomski oporavak Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Korak ka samostalnom upravljanju IPA fondovima
  
• 

  Vesti

  : Bugarska: Mali napredak u apsorbovanju sredstava EU