Izgledi za ekonomiju EU na kratak rok nisu dobri ali će se u idućoj godini Evropa postepeno vratiti rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i rast će zatim ojačati u 2014. godini, predviđa Evropska komisija u jesenjim prognozama za 2012-14. Oporavak će biti rezultat strukturnih reformi i jačanja poverenja. Nezaposlenost će međutim ostati veliki problem Evrope jer će početi da slabi, i to samo neznatno, tek 2014. godine.

Ove godine BDP Unije će pasti za 0,3% a zone evra za 0,4%, u narednoj godini Komisija za EU prognozira rasta BDP od 0,4% a za zonu evra od 0,1% a u 2014. godini se očekuje rast od 1,6% u EU i 1,4% u zoni evra.

Proletos je Komisija za tekuću godinu prognozirala stagnaciju za 27-članu EU i pad BDP u zoni evra za 0,3% dok je za 2013. za zonu predviđala rast od 1% a za celu Uniju od 1,3%.

Komisija računa da će interni i eksterni debalansi napravljeni u godinama pre krize u posmatranom periodu biti smanjeni ali će taj proces negativno delovati na domaću tražnju u nekim zemljama i tempo privrednih aktivnosti će se osetno razlikovati od zemlje do zemlje.

Istovremeno će zahvaljujući postepenom oporavku konkurentnosti, koju su neke članice izgubile u prvoj dekadi monetarne unije, evropski izvoz jačati sa ubrzavanjem globalne trgovine. Taj proces rebalansiranja podstaći će, ocenjuje Komisija, dalji napredak u konsolidaciji javnih finansija.

U jesenjim prognozama se navodi i da će preduzete strukturne reforme početi da daju rezultate u iduće dve godine dok će unapređenja na nivou monetarne unije nastaviti da doprinose jačanju poverenja. To će, kako se ističe, utrti put snažnijoj i bolje raspoređenoj ekspanziji u 2014. godini.

Potpredsednik Evropske komisije za ekonomske i monetarne poslove Oli Ren ocenio je da Evropa prolazi kroz težak proces makroekonomskog rebalansa koji će potrajati još neko vreme.

"Evropa mora da nastavi da kombinuje čvrstu fiskalnu politiku sa strukturnim reformama kako bi stvorila uslove za održiv rast koji će doneti smanjenje nezaposlenosti sa sada neprihvatljivog nivoa", naglasio je Ren.

Oporavaku rasta u najvećoj meri doprineće izvoz dok će domaća tražnja, prema očekivanjima, ostati slaba i oživeti tek 2014. godine. Na tražnju će negativno delovati smanjivanje zaduženosti u nekim zemljama EU koje je u toku, kao i preraspodela resursa među sektorima.

Ti procesi odraziće se i na tržište rada pa se prognozira da će stopa nezaposlenosti u 2013. godini biti gotovo 11% u EU a gotovo 12% u zoni evra, pri čemu će se stope znatno razlikovati od zemlje do zemlje.

Ovogodišnju stopu nezaposlenosti u EU Komisija procenjuje na 10,5% a u zoni evra na 11,3% dok za 2014. za EU predviđa stopu od 10,7% a za zonu od 11,7%.

Nezaposlenost ne mori sve pođednako i u tekućoj godini će se kretati od 4,5% u Austriji do gotovo 24% u Grčkoj i nešto više od 25% u Španiji. U Španiji će stopa nastaviti da raste i iduće godine će dostići 26,6% dok će u 2014. biti nešto manja - 26,1%.

Očekuje se i da teškoće na delu evropskog bankarskog sektora i slaba ekonomija nastave da nepovoljno deluju na ponudu kredita.

Kada je reč o inflaciji, čiji su pokretači tokom prethodnih nekoliko kvartala bile cene energije i povećanje indirektnih poreza, u toku iduće godine će se spustiti na 2%. Inflacija u EU u 2012. godini prognozira se na 2,7%, u 2013. na 2% i u 2014. godini na 1,8% a u zoni evra na 2,5% u tekućoj godini, 1,8% u 2013. i 1,6% u 2014. godini.

Za tekuću godinu za EU se prognozira deficit od 3,6% BDP a za zonu evra od 3,3% dok podaci iz budžeta za 2013, ukazuju na izvesnu konsolidaciju i pad manjka na nivou EU na 3,2% BDP a u zoni evra na 2,6%.

Javni dug će, prema prognozama iz Komisije, ove godine biti 92,9% BDP u zoni evra i 86,8% BDP u EU dok će u narednoj godini porasti na 94,5% u zoni i 88,5% BDP u EU da bi se nakon toga stabilizovao. Tako će 2014. godine javni dug u EU biti na nivou 88,6% BDP a u zoni evra 94,3%.

Komisija je upozorila da bi nezaposlenost, ako bude veće od prognozirane, mogla da potkopa poverenje u EU i budući rast. S druge strane, a zahvaljujući političkim odlukama donetim u poslednje vreme, bojazni vezane za finansijsko tržište u EU mogle bi da izblede brže nego što se očekivalo dok bi poverenje moglo da ojača i više od prognoziranog, što bi pozitivno delovalo na domaću tražnju.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Greške na nivou 3,9% ukupnog budžeta EU
  
• 

  Vesti

  : Anketa: 48% građana Srbije za ulazak u EU
  
• 

  Vesti

  : Kriza produbljuje razlike među članicama
  
• 

  Vesti

  : Reformama do smanjenja nezaposlenosti
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje nedovoljne
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost mladih 50% u Španiji, Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Zona evra: zatišje pred buru