Građanima Evropske unije kriminalci ukradu milijardu i po evra godišnje sa debitnih i kreditnih kartica a krađe su najčešće u inostranstvu, posebno u SAD, gde neki bankomati ne zadovoljavaju u punoj meri globalne standarde bezbednosti. Ipak, kako se ocenjuje u novom izveštaju Evropske policijske agencije Europol, krađe sa platnih kartica su poslednjih godina u padu zahvaljujući tehnologiji koja je povećala bezbednost transakcija. Broj platnih kartica u EU premašio je 726 miliona a vrednost bezgotovinskih transakcija sa karticama veća je od tri hiljade milijardi evra.

Bezbednosne funkcije ugrađene u kartice izdate u EU, poput čipova i pin tehnologije, u SAD se lako zaobilaze jer neki bankomati u toj zemlji nisu potpuno kompatibilni globalnim standardima bezbednosti zasnovanim na novoj tehnologiji.

"Zahvaljujući tome, ali i činjenici da ne postoje posebni sporazumi o naknadi štete zbog slabo zaštićenih terminala, najveći deo gubitaka po osnovu prevara sa karticama pretrpe izdavaoci kartica iz EU", naglašava se u izveštaju Europola.

Nedovoljna zaštita bankomata na važi međutim samo za SAD i Evropska policijska agencija je utvrdila da bande koristeći istu tehniku bez većih problema kradu novac i u Dominikanskoj Republici, Kolumbiji, Rusiji, Brazilu i Meksiku. Upozorava se i da organizovane kriminalne grupe relativno brzo unapređuju tehnike krađe.

U EU je smanjenju broja prevara sa karticama odlučujuće doprinelo uvođenje čip i pin tehnologije koja nudi bolju zaštitu od klasičnih magnetnih traka za samu karticu, infrastrukturu za transakciju i vlasniku platne kartice čiji su podaci osetno sigurniji.

Ipak, u 2011. je u EU registrovano više kriminala vezanog za bankomate nego u 2010. godini - 20.244 prema 12.383. U to su uračunate sve vrste kriminalnih radnji, uključujući provlačenje ukradenih kartica i obijanje bankomata.

Europol navodi i da su rizici za one koji kradu sa platnih kartica minimalni jer su vlasti loše "pravno opremljene" za borbu sa tom vrstom prekograničnog kriminala. Umešani u te kriminalne radnje u EU najčešće dobijaju blage kazne ili prolaze sa kaucijom pošto je najveći deo kriminala počinjen van jurisdikcije EU.

U inostranstvu se bande izvlače korumpiranjem policije ili, pošto su u mogućnosti da priušte najbolje advokate, osujećivanjem krivičnih istraga.

Rešenje za problem krađe sa platnih kartica, smatraju u Europolu, predstavljalo bi uvođenje čip tehnologije na globalnom nivou, uklučujući postizanje kompatibilnosti bankomata u SAD sa evropskim.

Međutim, troškovi uvođenja standarda bezbednosti na nivou sveta bili bi ogromni i neke banke i dalje daju prednost profitu uz "prihvatljiv nivo prevara sa karticama".

"Cilj bankarskog poslovanja je profit pa im smanjenje nelegalnog prihoda kriminalaca nije uvek prioritet kada uvode nove bankarske proizvode ili usluge", ističe se u izveštaju Europola.

Građani EU takođe su žrtve prevara u transakcijama sa kreditnim karticama na internetu.

"Onlajn" zaštita podrazumeva zaustavljanje kriminalaca u pokušaju da ukradu lične podatke, brojeve kreditnih kartica i druge važne informacije od kojih bi mogli da razviju nelegalan ali unosan biznis.

Međutim, o takvim krađama i upadima u sisteme podataka retko se izveštava jer "onlajn" industrija želi da očuva reputaciju.

"U većini slučajeva količina kompromitovanih detalja sa kartica je znatna i omogućava kriminalcima da prodaju podatke na internetu", upozorili su iz Europola.

Informacije sa kreditnih kartica i bankarskih računa jedan su od "prozvoda" kojima se najviše trguje u ilegalnoj internet ekonomiji. Ti ukradeni podaci koriste se za pravljenje kartica "klonova" koje se koriste za "onlajn" kupovine u EU.

Prevare sa platnim karticama Europol je podelio na one "sa karticom" - kada je kartica ili njen vlasnik ili onaj ko je ukrao tu, i transakcije "bez kartice", odnosno kada se nešto naručuje telefonom ili preko interneta.

Udeo prevara "bez kartice" u ukupnim raste jer u slučaju takvih transakcija čip ili pin tehnologija ne mogu da pomognu. Procenjuje se da oko 60% gubitaka iz prevara sa platnim karticama, ili oko 900 miliona evra svake godine, potiče iz transakcija "bez kartice".

U izveštaju se kao najveći izazovi u borbi sa prevarama sa karticama izvajaju prekogranični kriminal, dobro organizovane bande, saradnja sa sudstvom, svest vlasnika kartica, saradnja sa privatnim sektorim i finansijskim institucijama.

Europol je naveo i da je u prošloj godini pružio podršku nadležnicma u EU u više stotina međunarodnih istraga prevara sa platnim karticama.

Ove godine u sklopu Agencije otvoren je novi Evropski centar za sajber kriminal čiji će rad, kako se očekuje, značajno doprineti borbi sa "onlajn" kriminalom. Taj centar će pomoći članicama i institucijama EU da izgrade operativne i analitičke kapacitete za istrage i saradnju sa međunarodnim partnerima.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropski potrošači nezadovoljni uslugama banaka
  
• 

  Vesti

  : Nadzor banaka - prvi korak ka bankarskoj uniji
  
• 

  Vesti

  : Sumnjive transakcije u srpskim menjačnicama
  
• 

  Vesti

  : Veća zaštita kupaca na internetu u EU