U protekloj deceniji troškovi za odbranu i rashodi po vojniku u Evropi kretali su se u suprotnim smerovima. Od 2001. do 2011. ukupni rashodi pali su 16,5%, dok su se davanja po vojniku povećala 31,5%. To je, sa jedne strane, posledica značajnih ušteda i sa druge strane napora evropskih vlada da više ulože u regrutovanje, obuku i opremu svakog vojnika, navodi se u analizi američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Analitičari očekuju da će rashodi za odbranu u Evropi i dalje padati zbog čega budućnost industrije zavisi od sposobnosti i kompanija i evropskih vlada da osvoje tržišta Latinske Amerike, Bliskog istoka i Azije.

Autori izveštaja "Evropski trendovi u odbrani u 2012." zaključuju da uprkos padu u ukupnim rashodima za odbranu, evropske armije se transformišu u male, ali bolje obučene i opremljene snage.

Rashodi za odbranu pali su sa 263,1 milijarde evra u 2001. godini na 220 milijardi evra u 2011. Rashodi su smanjeni u svim kategorijama, a najmanje za vojne operacije i opremu. Potrošnja po vojniku skočila je sa 76.700 evra u 2001. godini na 100.800 evra u 2011.

Pad broja vojnika je bio značajan, čak 35,6%, u posmatranom periodom: sa 3,4 miliona 2001. godine na manje od 2,2 miliona deset godina kasnije.

To je ipak 760.000 više vojnika nego u SAD što znači da i dalje postoji značajan prostor za smanjenje broja vojnika i za dalje uštede u ljudstvu, a samim tim i za uštede u vojnoj infrastrukturi EU zbog zatvaranja pojedinih baza, ocenjuju autori.

Ako se analizira učešće rashoda za odbranu u BDP-u, samo dve zemlje, Velika Britanija i Grčka, su u 2011. dostigle minimalni cilj prema NATO standardima od 2% BDP rashoda.

U analiziranoj deceniji, ukupna potoršnja za odbranu pala je u 22 zemlje, a samo tri zemlje su zabeležile relativno mali pad. Ostalih 19 država je imalo značajnije uštede. Najveća smanjenja rashoda za obranu imale su Makedonija, Turska, Srbija, Rumunija i Grčka.

Evropske zemlje su najviše štedele na istraživanju i razvoju što je uobičajeno u krizi.

Gledano u apsolutnim iznosima, Velika Britanija je na početku decenije bila lider u Evropi po izdvajanjima za istraživanja i razvoj u sektoru odbrane sa potrošenih 4,2 milijardi evra 2001. godine. Do 2010. ta suma se i više nego prepolovila na 1,9 milijardi evra. Ogromne uštede u ovom segmentu imala je i Francuska.

Jedine zemlje koje su povećale izdvajanja za istraživanja su Danska, Finska, Holandija i Slovenija.



Trendovi u budućnosti

Očekuje se da će rashodi za odbranu u Evropi padati u bliskoj budućnosti, čak i ako ne bude velikih geopolitičkih ili socioekonomskih promena.Takav trend će verovatno dovesti do toga da će evropske vojne snage biti manje i recipročno tome manje sposobne.

Pad u budžetima za odbranu evropskih zemalja u kombinaciji sa otvorenošću tržišta odbrane moglo bi da dovede do konkurentnijeg poslovnog okruženja ovog tržišta.

Proizvođači vojne opreme moraće da računaju na manje nabavke i manje zarade, a neke će možda i izaći iz biznisa. Manje učesnika na tržištu automatski znači manje inovacija i konkuretnosti, gubitak poslova, pa će politički lideri morati da odluče koliko će prihvatiti od ovih trendova kako bi sačuvali evropsku industriju.

Kako se ocenjuje, budućnost evropske namenske industrije zavisi od sposobnosti evropskih kompanija da izvozom nadomeste pad prihoda na domaćem tržištu. Pad na evropskom tržištu je u periodu 2011-2010. nadomešten osvajanjem američkog tržišta koje je jačalo zbog ratova u Avganistanu i Iraku.

Međutim, tržišta u Latinskoj Americi, Bliskom istoku i Aziji će biti sve važnija za evropsku namensku industriju. Uspeh vojne industrije Evrope na ovim tržištima zavisiće od konkretnih napora kako samih kompanija tako i nacionalnih vlada.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Članstvo Srbije u NATO bi bilo značajno za region
  
• 

  Vesti

  : Unaprediti civilnu kontrolu nad sektorom bezbednosti
  
• 

  Vesti

  : Samo 3% žena obavlja operativne poslove u vojsci
  
• 

  Dosije

  : Reforma sektora bezbednosti
  
• 

  Vesti

  : Oficiri iz Srbije uskoro u misiji Atalanta