Nakon maratonskih pregovora, Kipar je u ranim jutarnjim satima 25. marta postigao dogovor sa međunarodnim kreditorima o spasilačkom paketu zajmova od deset milijardi evra. Kipar je tako izbegao bankrot a zona evra, čija je članica ta mala ostrvska zemlja, nove potrese. U zamenu za pomoć Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) Kipar je obećao da će urediti svoj predimenzionirani bankarski sektor. Velike gubitke, od oko 30%, pretrpeće vlasnici depozita većih od 100.000 evra, uključujući ruske bogataše, dok će štednja manja od te sume otići u novu, "dobru banku".

Neizvesnost oko Kipra, koji ima oko milion stanovnika, dobro je uzdrmala celu zonu evru sa 300 miliona građana iako je udeo kiparske ekonomije u ukupnoj ekonomiji zone manji od 0,2%.

"Postigli smo sporazum koji je dobar za Kipar i EU", istakao je kiparski predsednik Nikos Anastasiades dok je ministar finansija Mihalis Saris naglasio da Kipar "nije dobio bitku ali je izbegao da izađe iz zone evra".

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard ocenila je da sporazum sa Kirpom pruža sveobuhvatan i kredibilan plan za akciju u sadašnjim uslovima ekonomskih izazova.

"Plan je fokusiran na postupanje sa dve problematične banke i podrazumeva punu zaštitu osiguranih depozita u svim bankama. Usmeren je na rešenje problema u bankarskom sistemu kroz jasnu startegiju koja će osigurati održivost duga i neće predstavljati dodatno opterećenje za kiparske poreske obveznike. Sporazum (sa Kiprom) pruža osnovu za obnovu povrenja u bankarski sistem koji je ključan za podršku (privrednom) rastu", istakla je direktorka MMF.

Kiparska vlada je da bi dobila paket zajmova morala da nađe način da sama prikupi 5,8 milijardi evra. Najveći deo te sume biće osiguran nametanjem gubitaka vlasnicima velikih banakarskih depozita a ostalo će doneti povećanje poreza i privatizacija.

"Uz smanjenje bankarskog sektora, Kipar mora i da skreše budžet, sprovede strukturne reforme i privatizuje državnu imovinu", istakao je predsednik grupe ministara finansija zone evra Jeron Dijselblom (Jeroen Dijšebloem).

Međunarodni kreditori traže fundamentalno restrukturisanje ogromnog kiparskog bankarskog sistema koji je osam puta vredniji od bruto domaćeg proizvoda te zemlje od oko 18 milijardi evra. Oni ističu da je kiparski poslovni model privlačenja stranih investitora, od kojih su mnogi Rusi, kroz niske poreze i labavu finansijsku regulativu propao i da ga treba podići.

Planom koji su potvrdili kreditori predviđeno je da Kipar izbegne finansijsku katastrofu tako što će ugasiti Popular banku, poznatu kao Laiki, i prebaciti njene depozite manje od 100.000 evra u Banku Kipra koja će osnovati "dobru banku".

Depoziti iznad 100.000 evra u obe banke, koji nisu garantovani propisima EU, biće zamrznuti i iskorišćeni za pokrivanje dugova Laiki banke i dokapitalizaciju Banke Kipra, najvećeg kreditora u zemlji, kroz konverziju depozita u akcije.

Očekuje se da posezanje za delom neosiguranih depozita Laikija donese 4,2 milijarde evra, rekao je predsednik evrogrupe.

Kako prenose agencije, portparol kiparske vlade Hristos Stilijanidis rekao je da će prema dogovoru Kipra i kreditora depoziti veći od 100.000 evra biti oporezovani po stopi od oko 30%.

Banka Laiki, druga po veličini na Kipru, biće zatvorena, što znači i gubitak više hiljada radnih mesta.

Depoziti u drugim kiparskim bankama neće biti oporezovani i ni evro od deset milijardi evra koje će Kipar dobiti od "trojke" međunarodnih kreditora neće biti iskorišćen za dokapitalizaciju banaka.

Jedan od portparola EU rekao je da neće biti poreza ili nekih drugih dažbina na depozite u kiparskim bankama a vlasnici velikih depozita u dve najveće banke biće verovatno teže pogođeni planiranim merama nego što je prvobitno planirano.

Pre nedelju dana kiparski parlament odbacio je prethodni sporazum sa EU i MMF koji je predviđao da se svi ulozi u kiparskim bankama jednokratno oporezuju.

Kipar se tada obratio Rusiji za finansijsku pomoć ali su pregovori propali i Nikozija je morala da se vrati pregovorima sa evropskim partnerima.

Procenjuje se da je u kiparskim bankama oko 20 milijardi evra ruskog kapitala.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Sćäuble) rekao je da kiparski parlament neće morati da glasa o novoj šemi jer je ona već ugrađena u propise koji regulišu proceduru rešavanja problema na bankarskom sektoru.

Istovremeno je francuski ministar finansija Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) odbacio optužbe da je EU "bacila Kipar na kolena" rekavši da je kiparski model "ofšor" biznisa propao i dodajući da "Kipar ima kazino ekonomiju koja je bila na rubu bankrotstva".

Sporazum o spasilačkom paketu za Kipar treba da odbri više nacionalnih parlamenata članica zone evra, uključujući nemački, što znači da će do realizacije pomoći doći za nekoliko nedelja. Zavaničnici EU očekuju da program bude odobren do sredine aprila.

Depioziti u kiparskim bankama dostižu 68 milijardi evra uključujući 38 milijardi na računima sa više od 100.000 evra.

Analitičari očekuju da se zbog mera dogovorenih sa međunarodnim kreditorima recesija na Kipru produbi.

Kipar je prvi put zatražio paket zajmova za dokapitalizaciju posrnulih banaka u junu 2012. godine ali su politički pregovori zapali u ćorsokak.

Znatni gubici finansijskog sektora, isčezavanje bogatstva kroz gubitke na depozitima, pad poverenja, potresi i mere štednje koje stižu znače da Kiprane čeka težak period.

"Bliska budućnost će biti teška za zemlju i njene građana", priznao je potpredsednik Evropske komisije Oli Ren dodajući da su te mere "bile neophodne Kipranima kako bi obnovili ekonomiju na novim osnovama".

Inače, kiparske banke su u poslednjih nedelju dana bile zatvorene, dok se radilo na planu spasavanja, i biće otvorene 26. marta. U međuvremenu građani mogu da podižu novac na bankomatima ali je kiparska centralna banka ograničila sumu koju mogu da uzmu iz Laikija i Banke Kipra na 100 evra dnevno kako bi sprečila velika povlačenja od strane štediša zabrinutih za svoju štednju.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kipar traži plan B, Rusija ljuta na EU
  
• 

  Vesti

  : Kipar u šoku, moguće ublažavanje mera
  
• 

  Vesti

  : Nadzor banaka - prvi korak ka bankarskoj uniji
  
• 

  Vesti

  : Nikozija - podeljeni grad