Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kipar u šoku, moguće ublažavanje mera
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odluka Evropske unije da zatraži od Kipra da u zamenu za plan spasavanja iz krize oporezuje štedne uloge i to svih - od penzionera od ruskih bogataša, mogla bi da ugrozi ekonomiju te ostrvske zemlje kao važnog finansijskog centra, smatraju analitičari i ekonomisti. Upozorava se i da bi ova odluka mogla da predstavlja presedan za druge zemlje evro zone. Dogovor između kiparske vlade i poverilaca izazvao je nevericu i paniku među građanima Kipra koji su u prvom trenutku pohrlili na bankomate kako bi izvukli pare. Vlasti ipak razmatraju mogućnost da ublaže mere, odnosno da male štediše što više rasterete nameta koji zemlji treba da obezbedi ukupno 5,8 milijardi evra. U bankama na Kipru na računima se nalazi 67 milijardi evra, rekao je kiparski ministar finansija Mihalis Saris.
Nakon višečasovnih pregovora dogovor između Kipra i poverilaca - EU, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), objavljen je 16. marta, a nova kiparska vlada, koja je formirana posle izbora u feburaru, konačno je pristala na ono što smatra linijom preko koje neće ići.
Poverioci su zatražili od Nikozije da uvede jednokratnu taksu od 6,75% na bankarske štedne uloge ispod 100.000 evra i 9,9% iznad te sume. Prema procenama Evrogrupe, odnosno grupe ministara finansija EU, ta mera bi trebalo da donese 5,8 milijardi evra.
U pregovorima sa EU, Evropskom centralnom bankom i MMF-om, kiparska vlada je morala da prihvati i povećanje korporativnog poreza, odnosno poreza na dobit, sa 10% na 12,5%.
Bankarska aktiva na Kipru iznosi osam puta bruto domaćeg proizvoda te ostrvske zemlje, u kojoj se nalazi sedište mnogih ofšor kompanija koje u toj zemlji koriste najpovoljniji poreski sistem za preduzeća u EU.
Kipar je u junu 2012. zatražio pomoć od EU pošto su njegove dve vodeće banke, u teškom položaju zbog grčke krize, zatražile od vlasti pomoć. Gubici tih banaka su procenjeni na 4,5 milijardi dolara.
Kipar je prvobitno tažio 17 milijardi evra, a da bi smanjili svoje učešće u zajmu poverioci su zatražili uvođenje jednokratne takse i povećanje korporativnog poreza. U zamenu za to obećali su pomoć u vidu zajmova od 10 milijardi evra, od čega će MMF obezbediti milijardu evra. Na kraju, prema dogovoru, kiparski dug bi trebalo da 2020. bude 100% BDP-a.
Dogovor sa poveriocima treba da ratifikuje kiparski parlament koji je prvobitno 17. marta trebalo da počne proces ratifikacije, ali je sednica odložena. Raspravu je odložio predsednik Kipra Nikos Anastasijades Anastasijades strahujući da bi sporazum mogao biti odbačen.
Kiparski mediji prenose da će Anastasijades moći da osigura tek prostu većina u parlamentu, u kome njegova desničarska stranka, Dizi, ima 20 od 59 mesta. Ostali partneri u vladajućoj koaliciji kritikuju mere, dok je od parlamentarnih stranaka komunistička Napredna partija radnog naroda (AKEL) koja ima 19 poslanika saopštila da neće podržati sporazum.
Ipak, ocenjuje se da će poslanici morati da odobre plan jer je alternativa bankrot. Bivši kiparski predsednik Jorgos Vasiliu koji podržava evropske integracije pozvao je poslanike da prihvate plan i potvrdio da je to bilo jedino prihvatljivo rešenje za zemlje koje obezbeđuju sredstva poput Nemačke.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je ocenio da plan za spasavanje Kipra mora biti "socijalno prihvaltjiv" i da ne treba da pogađa male štediše.
Pogođeni svi građani, ljuta i Moskva
Kiprani i stranci koji žive na tom ostrvu bili su u šoku 16. marta pošto je objavljen dogovor sa EU o planu spasavanja. Ubrzo po objavljivanju dogovora, Kiprani su pohrlili na bankomate kako bi pokušali da izvuku novac.
Međutim, povlačenje novca neće sprečiti oporezivanje računa štediša, kako rekao je potpredsednik državne revizorske institucije Marios Skandalis, jer su iznosi koji će se oporezovati već blokirani i ne mogu se obavljati transakcije s njima.
Banke ni 18. marta ne rade zbog praznika, a mogle bi, zbog odlaganja sednice parlamenta, da ostanu zatvorene.
Moskva je upozorila da će porez na bankarske depozite, predviđen novim planom finansijske pomoći koji je Kipar postigao sa Evropskom unijom, zadati težak udarac ruskim kompanijama sa sredstvima u bankama na tom ostrvu.
Rusko izdanje časopisa Forbs objavilo je u svom internet izdanju da su do septembra 2012. samo ruske kompanije na Kipru imale sredstva u iznosu od 19 milijardi dolara, dok su ruske banke na ostrvu bile prisutne sa još 12 milijardi dolara. Imovina ruskih državljana, fizičkih lica, u kiparskim bankama kreće između osam i 35 milijardi evra.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je 18. marta da bi odluka o oporezivanju bankarskih depozita na Kipru bila "nepravedna i opasna".
Moguće ublažavanje mera za male štediše
Kiparski ministar finansija Mihalis Saris i guverner centralne banke Panikos Demetrijades rekli su 18. marta da nastoje da pronađu blažu formulu za oporezivanje bankarskih štednih uloga u slučaju malih štediša.
Nemački član upravnog odbora Evropske centralne banke Jerg Asmusen (Joerg Asmussen) rekao je u Berlinu da kiparska vlada može da izmeni način prikupljanja takse, ali da ukupan iznos treba da ostane isti.
Saris je rekao da je u kiparski banke položeno 67 milijardi evra, od kojih se 30 milijardi nalazi na računima koji su veći od 100.000 evra.
"Sa centralnom bankom razgovaramo o prekomponovanju stope nameta kako bi se približila što više nuli za račune ispod 100.000 evra", uz paralelno povećanje stope za račune sa velikim sredstvima, rekao je kiparski ministar finansija.
Prema kiparskim medijima, stopa bi mogla da se spusti na 3% za račune ispod 100.000 evra, ali bi se povećala i na više od 15% za račune na kojima je 500.000 evra i više.
Saris je rekao da se ECB sprema da, ako parlament ratifikuje dogovor sa EU, obezbedi dodatnu likvidnost kiparskim bankama kako bi se suočile sa masovnim povlačenjem štednih uloga po otvaranju narednih dana.
"Desiće se značajan beg kapitala, ali ćemo to spremno dočekati", rekao je on.
Prema evropskim izvorima, kiparske vlasti su 18. marta razgovarale o poveriocima o revidiranju takse na štedne uloge. "Kiparske vlasti završavaju novi predlog koji bi mogao da usvoji parlament" a kojim bi se ograničio udar taksi na male štediše, rekao je taj izvor.
Dugoročna šteta i nepredvidive posledice
Povodom najavljenog oporezivanja štediša ekonomski analitičar i stručnjak za Kipar Fiona Malen (Mullen) je upozorila da bi šteta mogla da bude dugoročna. "Finansijske i trgovinske usluge su jedini sektori koji stvaraju radna mesta i donose poreske prihode a dvosturko su na udaru: zbog povećanja korporativnog poreza i zbog oporezovanja štednih uloga", rekla je ona za AFP.
Potpredsednik državne revizorske institucije Marios Skandalis je ocenio da postoji veliki rizik da to označi kraj Kipra kao snažnog finansijskog centra koji uživa poverenje. Ove mere pogađaju glavni sektor kiparske ekonomije i negativno će se odraziti na BDP, dodao je on i naglasio da je ugrožen ključni izvor prihoda kiparske privrede.
Hubert Faustman (Faustmann), nemački politički analitičar koji živi na Kipru, rekao je da je oporezivanje štednje "iskustvo" čije su posledice nepredvidive. "Ekonomisti ne znaju kako će investitori reagovati" i šta će se desiti po otvaranju banaka, rekao je on.
Prema njegovim rečima, osobe koje imaju koristi od statusa poreskog raja Kipra i osobe koje poseduju "opran" novac platiće svoj deo, što bi trebalo da zadovolji nemačku javnosti, ali će mera pogoditi stanovništvo i može da uništi privredu Kipra.
Ekonomista Jorgos Teokarides je rekao da se čini da će "svaki račun u svakoj banci biti oporezovan". "Posledice neće biti samo loše po Kipar već i za druge zemlje zone evra", rekao je on.
Potpisnici dogovora su otvorili Pandorinu kutiju, smatra Faustman. "Napravili su presedan koji bi mogao da ima efekat domina: zamislite šta bi moglo da se desi, ako ulagači u drugim evropskim zemljama koje koriste pomoć za izlazak iz krize, odluče da povuku svoja sredstva' u strahu od sličnih mera.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
