Kiparski zvaničnici i dalje traže alternativno rešenje za pribavljanje 5,8 milijardi evra kako bi zemlja dobila neophodnu pomoć međunarodnih kreditora. Zemlja je u groznici: nacionalni parlament je odbacio odluku da sve štediše spasavaju zemlju, a banke na Kipru su zatvorene do sledeće nedelje kako bi se sprečilo masovno podizanje štednje. Na stolu je nekoliko mogućnosti: revidirani plan oporezivanja štediša, prodaja imovine banaka, emitovanje specijalih obveznica, ali i pomoć kiparske crkve. Zvanična Moskva ne krije da je ljuta i zabrinuta za sigurnost depozita ruskih bogataša kojima su kiparske banke medju omiljenim ofšor destinacijama.

U vrlo napetoj situaciji koja vlada na ostrvu, kiparski parlament 21. marta trebalo bi da glasa o kontroli kapitala kako bi se sprečio stampedo štediša na bankarske šaltere kada se banke otvore sledeće nedelje.

Na Kipar ozbiljan pritisak vrši i Evropska centralna banka koja je saopštila da Kipar ima samo 4 dana da nađe novo rešenje kako bi mu bio odobren spasilački paket zajma od 10 milijardi evra. U protivnom će ECB prestati da održava likvidnost posrnulih kiparskih banaka.

Kako piše portal Euobserver, kiparkse vlasti još nemaju plan B gde da pronađu 5,8 milijardi evra koje evrogrupa traži od te zemlje kako bi zauzvrat dobila spasilaccki zajam.

Prvobitnu ideju da se novac pribavi tako što bi se oporezovale sve štediše odbacili su pre nekoliko dana narodni poslanici Kipra.

Ljuta Moskva

Ministar finansija Kipra Mihalis Saris „odleteo“ je u Moskvu u sredu 20. da potraži pomoć, iako će se ruski premijer 21. marta u Moskvi sastati sa liderima EU.

“Eu se ponaša kao slon u staklarskoj radnji“, ocenio je Medvedev. Uvređeni i ljuti Rusi zapretili su da bi mogli deo svojih deviznih rezervi u evrima da zamene nekom drugom valutom.

"Reč je o velikom novcu (ruskih štediša). Ali, za nas kao i za svaku drugu zemlju predvidljivost je važna. Predlog sa oporezivanjem uloga u bankama ne samo da je bio nepredvidljiv već i pokazatelj određenih neravnoteža“, dodao je Medvedev.

Inače, ruski biznismeni koji imaju izdašne bankovne račune u kiparskim bankama došli bi najviše pod udar odluke o porezu na depozite koje su predlagali ministri finansija evro zone.

Međutim, kiparska vlada se odlučila da bol podjednako podeli na sve štediše, čak i na one Kiprane koji na računima imaju manje od 100. 000 evra što je izazvalo bes i proteste širom ostrva.

Kako navodi Euobserver, kiparski ministar finansija traži neku vrstu pomoći od Moskve, iako se spekuliše da bi pomoć mogla stići ako ruski energetski gigant Gasprom dobije pravo da upravlja kiparskim podvodnim rezervama prirodnog gasa.  Spominjala se mogućnost i da Rusija kupi dve vodeće posrnule banke.

Vladimir Riskov, jedan od lidera opozicione ruske stranke Republikanska stranka Rusije rekao je u intervjuu za EurAktiv.com da su sve aktivnosti zvanične Moskve pokušaj da se spase „prljavi novac“ na Kipru.

Moguća rešenja

Zvaničnici u Nikoziji traže druge izvore prihoda koji bi im mogućili da nabave traženih 5,8 milijardi evra koje su uslov za odobravanje pomoći.

Ima ideja da se nacionalizuju penzioni fondovi, da se proda šta još ima od preostale vredne imovine dve vodeće banke ili da se emituje obveznica čiji je prinos povezan sa budućin prihodima od prodaje gasa.

I dalje se razmišlja o oporezivanju štednih uloga, ali uz promenjeni prag kako se ne bi dirali malo depoziti, javio je Rojters.

Da li crkva može da pomogne

Poslednjih dana je aktuelna priča o pomoći Pravoslavne crkve Kipra koja raspolaže zavidnim bogatstvom.Poglavar Crkve, arhiepiskop Hrizostom koji je ponudio da pomogne državi zahvaćenoj finansisjom krizom, na pitanje o tome koliko je crkveno bogatstvo, kaže da je ono "ogromno".

Arhiepiskop je rekao predsedniku Kipra Nikosu Anastasijadisu da je ukupna imovina crkve "na raspolaganju zemlje, da bi se pomoglo kiparskom narodu, da bankarski sistem ne bi propao", piše Verska informativna agencija (VIA), iz Beograda.

Kipar, član EU u krizi jer se tu, zbog povezanosti banaka, preneo finansijski kolaps Grčke, pomoć u novcu zatražio je i od Brisela, i od Rusije, ali, po arhiepiskopu, zemlja treba da stoji "na svojim, a ne stranim nogama".

Kiparska crkva je najveći pojedinačni akcionar "Grčke banke", treće po veličini na Kipru. Ta banka je osnovana 1976, ima 2.000 službenika, a predstavništva u Moskvi i Petrogradu od pre dve godine prikupljala su ruski kapital, a u Kijevu ukrajinski.

Ta banka je 2010. godine uspešno "položila" test kvaliteta Evropske unije (Banking Stress Test).

Vrednost poljoprivrednog zemljišta, šuma i građevinskih parcela kiparske crkve smatra se "neprocenjivom".
Arhiepiskopija je najveći akcionar koncerna "Keo" koji proizvodi pivo i druga alkoholna pića.

Iako bogatstvo u nekretninama i akcijama jeste veliko, ono se teško može sada unovčiti, a stavljanje pod hipoteku ne bi donelo znatnu dobit, kažu eksperti.

VIA prenosi da kiparska crkva tako ima teškoća sa raspolaganjem gotovim novcem, i podseća da je avgusta prošle godine arhiepiskop Hrizostom sebi i arhijerejima smanjio plate.

Crkva tri godine nije ni povećavala plate, a ukinula je i sve bonuse. Mladim sveštenicima koji imaju decu, plate međutim nisu smanjene, dok će penzionisani sveštenici i oni bez dece dobijati manje.

Prihodi crkve Kipra, izneo je poglavar pre više meseci, opali su 2012. godine za 60% u odnosu na prethodne godine.

Crkva je imala 9,5 miliona evra prihoda godišnje od bankarskih akcija, ali od toga 2012. nije dobila "ni jedan evro".

Izvor: EurActiv.rs, Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kipar u šoku, moguće ublažavanje mera
  
• 

  Vesti

  : EU prvi put steže kaiš
  
• 

  Intervju

  : Kipar: Nadamo se otvaranju pregovora sa Srbijom u decembru
  
• 

  Vesti

  : Nikozija - podeljeni grad
  
• 

  Vesti

  : Kipar preuzima predsedavanje EU
  
• 

  Intervju

  : Kipar: Turska vređa celu EU