Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Fiskalni ugovor stupa na snagu 1. januara
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sporazum o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju u evropskoj Ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU), poznat i kao fiskalni ugovor, koji treba da doprinese jačanju fiskalne discipline u zoni evra, stupa na snagu 1. januara. Fiskalna disciplina u zoni biće ojačana kroz izbalansirana budžetska pravila i automatski korektivni mehanizam, predviđeno je ugovorom čije je stupanje na snagu omogućila Finska, koja ga je ratifikovala kao 12. članica zone evra. Uslov da Sporazum stupi na snagu bio je da ga ratifikuje 12 članica 17-člane zone evra.
Fiskalni ugovor će biti međunarodni sporazum otvoren za zemlje EU koje ga do sada nisu potpisale. Taj sporazum predstavlja strožu verziju Pakta za stabilnost i rast.
Sporazum je 2. marta ove godine potpisalo 25 zemalja EU a dve nisu - Češka i Velika Britanija. Taj dokument sačinjen je nakon što su se lideri zone evra u decembru 2011. godine složili da su potrebne oštrije mere kako bi se u zonu vratila stabilnost.
Kako je saopštio Savet EU, predviđeno je da se odredbe novog ugovora ugrade u postojeće sporazume EU što je pre moguće.
Novim sporazumom od zemlja koje su ga prihvatile zahteva se da im budžeti budu uravnoteženi ili u suficitu. Taj će se cilj smatrati ostvarenim ako godišnji strukturni vladin deficit neke zemlje ne premašuje 0,5% nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Pored toga, deficit će morati da bude u skladu sa specifičnim ciljevima održivosti finansija na dugi rok neke zemlje. Napredovanje ka postavljenom cilju biće ocenjivano svake godine.
Privremeno odstupanje od balansiranih budžetskih pravila biće dozvoljeno samo u izuzetnim ekonomskim okolnostima, npr. u slučaju teškog pada privrednih aktivnosti.
Previđeno je i da ako je državni dug neke zemlje znatno ispod referentne vrednosti od 60% BDP, limit za budžetski deficit može da bude pomeren na 1% BDP.
U slučaju kada neka zemlja ne deluje po balansiranim budžetskim pravilima, na snagu će automatski stupiti korektivni mehanizam. Zemlja koja prekrši pravila dobiće rok da ispravi greške.
Automatski korektivni mehanizam će u punoj meri poštovati prerogative nacionalnih parlamenata.
Predviđeno je da potpisnice fiskalnog ugovora ugrade odredbe o budžetskoj disciplini i automatskom korektivnom mehanizmu u nacionalna zakonodavstva, poželjno bi bilo i u ustave, a rok da to učine je 1. januar 2014. godine.
Zemlje koje to ne urade do tada očekuje Sud pravde čija će presuda biti obavezujuća a Sud može i da ih kazni, ako ne učine po njegovom nalogu, u visini do 0,1% BDP. Kazna će biti uplaćena u Evropski stabilizacioni mehanizam ako zemlja koja je kažnjena koristi evro ili u budžet EU ako kažnjena zemlja koristi nacionalnu valutu.
Sporazumom je predviđeno i znatno odlučnije nego sada automatsko delovanje u slučaju kada deficit premaši projekcije. Pored toga, potpisnica fiskalnog ugovora koja je u proceduri zbog prevelikog deficita moraće da donese "budžetski i ekonomski program" sa detaljima strukturnih reformi koje će uvesti kako bi ozbezbedila efikasnu i trajnu korekciju deficita.
Te programe odobravaće Savet i Komisija a njihovo sprovođenje pratiće se po odredbama Pakta za stabilnost i rast.
Potpisnice će, kako je najavio Savet EU, izveštavati o svojim planovima oko javnog duga Komisiju i Savet i obaveštavaće institucije EU o planiranim reformama.
Za sada su fiskalni ugovor ratifikovali Austrija, Kipar, Nemačka, Dnaska, Estonija, Španija, Francuska, Italija, Grčka, Litvanija, Irska, Letonija, Portugalija, Rumunija, Finska i Slovenija.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
