Italija je, posle dva meseca političke krize, konačno dobila koalicionu vladu koju će predvoditi drugi čovek Demokratske partije Enriko Leta (Enrico Letta). Letin kabinet nastao je delom kao odgovor na razočarenje građana u političku elitu, ali pre svega kao rezultat iznuđene koalicije njegove stranke levog centra sa strankama desnog centra, uključujući Partiju slobode naroda bivšeg premijera Silvija Berluskonija (Berlusconi). Berluskoni neće biti član vlade ali će moći da vuči konce iza scene. Novu vladu očekuje rešavanje ekonomskih problema, pre svega smanjenje siromaštva i nezaposlenosti, a prema najavama nastojaće da usmeri pažnju EU sa štednje i na druge neophodne mere.

Senku na svečanost polaganja zakletve premijera i članova nove vlade bacio je 28. aprila napad ispred sedišta italijanske vlade u Rimu. Napadač je pucao i ranio dvojicu policajaca i jednu trudnicu, a vlasti su saopštile da je reč o izolovanom incidentu, dok su mediji su preneli da se radi o 46-godišnjem Luiđiju Prijetiju iz Kalabrije, koji je nameravao da se posle tog napada ubije.

Mnogi, međutim, ukazuju na stanje i atmosferu u zemlji koja se već gotovo dve godine bori sa ekonomskom i socijalnom krizom. "To je još jedan znak beznađa", rekla je povodom napada predsednica donjeg doma parlamenta Laura Boldrini. "Političari moraju da konkretno odgovore na potrebe ljudi", rekla je ona.

Letina vlada je prošla i glasanje o poverenju u parlamentu: novu vladu je 29. aprila podržao donji dom parlamenta, a Senat 30. juna.

Nova italijanska vlada nastala je kao plod iznuđene koalicije stranaka levog i desnog centra, čime je okončana dvomesečna politička kriza. Leta je 24. aprila imenovan za mandatara za sastav vlade.

Primoran da uđe u koaliciju sa Berluskonijem, pošto levi centar nije uspeo da prikupi dovoljan broj glasova da bi samostalno vladao nakon izbora u februaru, Leta je obećao da će pokušati da obnovi poverenje u političke institucije u Italiji.

On je obećao i da će rešavati pitanje siromaštva koje pogoršava rast nezaposlenosti koja pogađa oko 12% aktivnog stanovništva i više od trećine mladih. Leta planira i da preusmeri fokus EU sa budžetske štednje i na druge ekonomske mere.

"O Letinoj vladi će se suditi po njenoj sposobnosti da odmah odgovori na probleme na tržištu rada i da zaustavi slabljenje italijanskog proizvodnog sektora koje prati zatvaranje na hiljade malih i srednjih preduzeća", upozorio je uvodničar ekonomskog lista Sole 24 ore Fabricio Forket (Fabrizio Forquet).

Pitanje je, međutim, da li će njegova vlada opstati ceo petogodišnji mandat, ali se očekuje se da će Leta bar brzo sprovesti nekoliko osnovnih reformi, uključujući izmene izbornog zakona i smanjenje saziva parlamenta, piše portal EurActiv.com.

Ključna mesta pristalicama EU

Leta je rekao da je zadovoljan sastavom svog kabineta u kome se nalazi sedam žena, što je rekordan broj. Među njima je i Čečile Kjenge, poreklom iz Konga, koja će biti zadužena za novi resor zadužen za integraciju.

Berluskonijeva Partija slobode naroda koja je dobila pet mesta u vladi povlačiće konce preko sekretara stranke Anđelina Alfana koji je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova u novoj vladi. Berluskoni koji je usred pravne borbe oko presude za utaju poreza i optužbi za seksualne odnose sa maloletnicom, nije u vladi, ali će uticati iz scene i mogao bi da obori vladu ako želi.

Fabricio Sakomani (Fabrizio Saccomanni), dosadašnji direktor Banke Italije, imenovan je ministra ekonomije, a bivša evropska komesarka Ema Bonino (Emma) biće ministarka spoljnih poslova. Sakomani je rekao za list Republika od 28. aprila da planira "prekompoziciju" javnih troškova kako bi se podstakao rast i to u ovkiru "pakta" između banaka, potrošača i preduzeća.

Stranka centra, Građanski izbor, koju predvodi bivši premijer Mario Monti, dobila je tri mesta, a njen poslanik Mario Mauro biće ministar odbrane.

Letin kabinet je oblikovan delom kao odgovor na razočarenje građana u političke elite, što je pokazao uspeh Pokreta pet zvezda koji je predvodio komičar Bepe Grilo (Beppe Grillo).

Novom premijeru će biti potrebna sva diplomatska veština da upravlja vladom i drži pod kontrolom tenzije u iznuđenoj koaliciji sa desnim centrom, s obzirom na duboku sumnjičavost koja vlada između dva rivalska bloka.

Mnogima u Letinoj Demokratskoj partiji je odvratna ideja o formiranju koalicije sa Berluskonijem, koji im je već dve decenije neprijatelj, a desni centar, s obzirom na solidnu prednost prema istraživanjima javnog mnjenja, ne pokazuje preteranu želju da budu pomirljiviji.

I pre nego što je Letina vlada položila zakletvu, Berluskonijeva stranka je tražila ukidanje poreza na imoviniu IMU koji je uveden prošle godine, i vraćanje tih para. To je Berluskoni obećao u predizbornoj kampanji, a taj korak bi u ovogodišnjem budžetu napravio rupu od 8 milijardi evra.

Italijanski privrednici se nadaju smanjenju poreskih opterećenja i birokratskih prepreka. Ali, Leta ima malo prostora za manevar s obzirom da su javne finansije već "rastegnute", a predviđa se da će javni dug dostići 130% BDP.

Na prve nagoveštaje prošle nedelje da dolazi kraj dvomesečnoj političkoj neizvesnosti finansijska tržišta su pozitivno reagovala, ali je oprez i dalje prisutan.

Ko je Enriko Leta

Leta (46) ima veliko političko iskustvo u politici u kojoj je od mladosti. Važi za opreznog čoveka i smatra se mladim na političkoj sceni Italije gde je Napolitano sa skoro 88 godina ponovo izabran za šefa države.

Analitičari zato ocenjuju da bi Letine godine mogle da mu idu u prilog pošto su Italijani na poslednjim izborima izrazili želju za obnovom političke klase.

Enriko Leta je rođak Đanija Lete, čoveka od poverenja Silvija Berluskonija.

Rođen je u Pizi gde je diplomirao političke nauke i međunarodno pravo. Bio je ministar evropskih poslova 1998. u vladi Masima d'Aleme koji ga je godinu dana kasnije postavio za ministra industrije.

Bio je 2004. godine poslanik u Evropskom parlamentu, a 2006. je imenovan za sekretara vlade Romana Prodija.

Leta je umereni katolik i veoma oprezan prema reformama uključujući i pitanje abortusa. Na ekonomskom planu je takođe umeren, a kao i njegova stranka, pružio je bezrezervnu podršku tehničkoj vladi Marija Montija i merama štednje.

Idoli su mu bivši poljski predsednik i vođa sindikata Solidarnost Leh Valensa i ikona borbe protiv aparthejda Nelson Mandela. Prvi javni nastup imao je još kao student kada je na demonstracijama osudio sovjetsku invaziju na Avganistan.

Dva puta se ženio i otac je troje dece, sluša Dajer strejts (Dire Straits), a nedavno je izjavio da bi voleo da bude kao strip junak Dilan Dog, inteligentan i popularan među ženama.

Izvor: EurActiv.com i Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Italija u postizbornom ćorsokaku, investitori zabrinuti
  
• 

  Vesti

  : EU za Montijeve reforme i posle Montija
  
• 

  Vesti

  : Mere EU za podsticaj rasta nedovoljne
  
• 

  Vesti

  : Kriza uzdrmala položaj Berluskonija