Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza uzdrmala položaj Berluskonija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dužnička kriza je uzdrmala i političku scenu Italije. Ukoliko bi, kao što se strahuje, i Italija zapala u krizu to bi imalo teške posledice za celu zonu evra, pa Evropska unija traži od te zemlje, kao i od Grčke u kojoj se nastavljaju pregovori o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, da poštuje svoje obaveze. U takvim okolnostima i položaj italijanskog premijera Silvija Berluskonija (Berlusconi) je doveden u pitanje, a izjašnjavanje parlamenta 8. novembra o budžetskom izveštaju za 2010. biće, kako se ispostavilo, odlučujuće za njegov politički opstanak.
Berluskonijeva vlada je pod velikim pritiskom da brzo sprovede reforme, kako bi sprečila produbljavanju dužničke krize u Italiji. Međutim, s reformama se kasni zbog slabe koalicije.
Italijanski dnevnik Korijere dela sera (Corriere della Sera) piše o prilikama u Italiji kao "dugoj agoniji" koja nosi "dodatne troškove" aludirajući na skok kamatnih stopa na italijanske obveznice. Nakon neizvesnosti koju su 7. novembra podstakle glasine da će Berluskoni podneti ostakvu, što je on demantovao, prinos na desetogodišnje italijanske obveznice skočio je na 6,73%, što je najviši nivo od uspostavljanja zone evra 1999. godine. Takav nivo je neodrživ na duže staze, s obzirom na veliki dug zemlje koji iznosi 1.900 milijardi evra ili oko 120% BDP.
Ujedno je i vrlo blizu granice od 7% koja je naterala Grčku, Irsku i Portugaliju da prihvate spasilačke pakete zajmova zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda. Kamatne stope na italijanske obveznice su u porastu od 4. novembra, kada su Međunarodni monetarni fond i EU najavili da će nadzirati reforme koje se provode u Italiji.
"Tržišta su jasno stavila do znanja: najveći problem Italije je nedovoljni politički kredibilitet", rekao je profesor ekonomije na Politehničkom univerzitetu u Milanu Djulijano Noči (Giuliano Noci). Noči je izrazio bojazan da Italija neće moći više da refinansira dug zbog nedovoljne potražnje, što bi bila "tačka bez povratka".
Rim se 7. novembra uveče našao pod pritiskom partnera u zoni evra koji su saopštili da će i Evropska centralna banka (ECB) nadgledati sprovođenje obaveza Italije. U tom smislu, Italija neće biti daleko od toga da bude tretirana kao članice zone evra koje su bile primorane da traže pomoć i u kojima mere redovno kontrolišu stručnjaci Evropske komisije, ECB i MMF. Takođe, misija eksperata Evropske komisije trebalo bi da ove nedelje poseti Italiji kako bi proverila sprovođenje obećanih reformi.
"Ključno je da Italija poštuje svoje budžetske obaveze i da pojača strukturne reforme", rekao je 7. novembra evropski komear za ekonomska pitanja Oli Ren (Ollie Rhen), dok je austrijska ministarka finansija Marija Fekter ocenila da "Italija zna da se zbog svoje veličine ne može nadati spoljnoj pomoći" i da zato sada ulaže ogromne napore.
Politička situacija u Italiji je nestabilna. Berluskoni se bori za opstanak i 7. novembra se našao u situaciji da demantuje glasine da će podneti ostavku tokom dana. On je, takođe, odbacio mogućnost formiranja vlade nacionalnog jedinstva koja bi uključivala i levicu.
Ključan test za Berluskonijev opstanak će, kako se ispostavilo, biti glasanje u italijanskom parlamentu 8. novembra popodne o završnom izveštaju o budžetu za 2010. Italijanska štampa ocenjuje da bi za ovaj tehnički dokument moglo da glasa ne više od 311 ili 312 poslanika, odnosno manje od većien koja iznosi 316 poslanika. Niko, međutim, ne potcenjuje sposobnost Berluskonija da ubedi neodlučne i da u poslednjem trneutku prevagne, ali ako bi dokument bio usvojen sa manjom većinom od apsolutne, to bi značilo da premijer nema više većinu koja bi mu omogućila da vlada. Opozicija je, pritom, najavila da će biti uzdržana.
Zbog opasnosti od produbljavanja krize, zona evra mora što pre da osnaži zaštitni mehanizam za evro, odnosno Evropski fond za finansijsku stabilnost, čiji su kapaciteti načlenim dogovorom od 27. oktobra povećani na 1.000 evra, jer u suprotnom ne bi bio dovoljan za spasavanje većih ekonomija poput Italije ili Španije.
Ministri finansija članica evro zone sastali su se 7. novembra kako bi razmotrili načine da povećaju kapacitete EFSF, a konačna odluka se očekuje 29. novembra. Pre toga, od investitora i agencija za kreditni rejting će biti zatraženo da iznesu svoje mišljenje o predloženim rešenjima. "Na sledećem sastanku Evrogrupe će se odlučiti o uslovima i načinima (za jačanje EFSF). Shodno tome, cilj je da se pravni i operativni rad završi do kraja novembra, a da primena usledi u decembru", rekao je šef Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
EU traži da se Grci i pisanim putem obavežu
Istvoremeno, Grčka s nestrpljenjem 8. novembra očekuje objavljivanje imena mandatara buduće koalicione vlade koju će formirati vladajući socijalisti i opoziciona desnice. Dogovor o formiranju vlade nacionalnog jedinstva postignut je 7. novembra, a odlazeći premijer iz redova socijalista Jorgos Papandreu i vođa Nove demokratije Antonis Samaras nastavljaju 8. novembra razgovore kako bi postigli dogovor o mandataru, rekli su izvori u grčkoj vladi. Papandreu je 8. novembra zatražio od ministara u sadašnjoj vladi da podnesu ostavke.
Zona evra je i pored postignutog dogovora i dalje nepoverljiva prema Grčkoj, pa je zatražila 7. novembra da se, pre nego što se odobri nova tranša pomoći Grčkoj od osam milijardi evra, dve vodeće grčke partije pisano obavežu da će poštovati data obećanja u vezi sa budžetskom politikom i reforamama.
Nova tranša pomoći je ključna za Grčku da bi sprečila da se do polovine decembra državna kasa potpuno isprazni. Ren je najavio da bi u najboljem slučaju isplata mogla da bude tokom novembra. Zona evra je u načelu ranije odobrila deblokadu tih sredstva, ali je najava referenduma u Grčkoj o novom planu pomoći i odustajanje od njega, poremetilo prvobitne planove.
Francuska vlada je 7. novembra saopštila da Francuska ne sme da rizikuje da postane žrtva dužničke krize i objavila novi plan štednje od sedam milijardi evra koji će se, pre svega, uštedeti tako što će se, pre svega, penziona reforma sprovesti ranije nego što je bilo predviđeno. "Reč bankrot više nije apstraktna", upozorio je francuski premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon). Cilj vlasti je da deficit Francuske bude 4,5% BDP u 2012.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
