Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EP usvojio politički dogovor o budžetu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.07.2013. |
|
|
|
|
|
|
Evropski parlament je 3. jula odobrio politički dogovor o višegodišnjem budžetu EU za period 2014-2020. i time okončao višemesečni zastoj u procesa donošenja budžeta. Parlament je podržao dogovor o budžetu sa Savetom EU, odnosno članicama pošto je izdejstvovao više ustupaka, uključujući veću fleksibilnost u korišćenju sredstava i reviziju budžeta u srednjeročnom periodu. Evropski parlament će konačnu reč o budžetu dati na jesen a odobriće ga uz uslov da članice u ovogodišnji budžet uplate dodatna sredstva kako se troškovi ne bi preneli na narednu godinu.
Za rezoluciju o budžetu glasalo je 474 poslanika Evropskog parlamenta, 193 je bilo protiv a 42 uzdržano. Protiv štedljivog budžeta je glasala grupa Zelenih koja je kritikovala podršku konzervativaca, socijalista i liberala budžetu sa smanjenim izdvajanjima.
Dogovor o budžetu među institucijama EU je postignut prošle nedelje u pregovorima održanim neposredno pre samita EU u kojima su učestvovali predsendika Evropskog parlamenta Martina Šulca (Schulz), irski premijer Enda Keni (Kenny) i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Politički dogovor o budžetu koji je podržao EP biće formulisan zakonom i pratećim sporazumom među evorpskim institucijama koje Parlament mora da odobri.
Background Iz budžeta EU se finansiraju aktivnosti, politike i programi Unije. Donosi se za višegodišnje razdoblje odnosno na 7 godina, njime se preciziraju iznosi i osnovna namena a stvarni se troškovi utvrđuju godišnje.
Višegodišnji budžet se donosi od 1988. godine i sada je u toku 4. okvir.
Planirani budžet za period 2014-2020. iznosiće 908 milijardi evra u stvarnim plaćanjima, odnosno 960 milijardi u preuzetim obavezama članica.
Rasprave koje se vode o budžetima EU su uvek teške i duge, standardna tačka sporenja je poljoprivredna politika, a problem sada predstavljaju izdvajanja za budžet u trenutku kada se širom EU sprovode mere štednje.
Lisabonskim ugovorom Evropski parlament je dobio pravo učešća u odlučivanju o budžetu EU.
Budžet EU se najvećim delom finansira kroz doprinose država clanica koji se određuju prema njihovom bruto domaćem proizvodu, a delom se finansira od prihoda od određenih poreza, poput carina na uvoz iz zemlja koje nisu članice EU ili dela prihoda članica od poreza na dodanu vrednost.
U budžet za određenu godinu ulaze i nepotrošena sredstva iz prethodnih godina, kao i doprinosi koje zemlje koje nisu članice placjaju kako bi učestvovale u određenim evropskim programima.
O zakonu o budžetu Parlament će se izjasniti u septembru ili oktobru a to glasanje će biti uslovljeno obavezom članica da izdvoje dodatnih 11,2 milijardi evra za budžeta 2013. kako neplaćeni računi ne bi opteretili budžet za 2014.
Francuska će, na primer, morati da doda još 1,8 milijardi evra na 20,4 milijarde koliko je izdvojila za evropski budžet u 2013.
Ministri finansija članica EU će formalnu odluku o isplati prve tranše od 7,3 milijarde evra doneti najkasnije do 9. jula a na jesen će odlučiti o drugoj tranši.
"Parlament neće dati svoje odborenje za zakon o budžetu ili usvojiti budžet za 2014. sve dok Savet EU ne usvoji novi, dopunjeni budžet (za 2013), kojim će se pokriti zaostali deficit koji je utvrdila Evropska komisija", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Preldog budžeta za 2014. koji je iznela Komisija, predviđa da 142 milijarde evra u obavezama i 135,9 milijardi u stvarnim plaćanjima. To treba još da odobre članica i Evropski parlament.
Veća fleksibilnost budžeta
Evropski parlament je uspeo da izdejstvuje više ustupaka koji se pre svega odnose na veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima budžeta.
EP je tražio da se neisplaćena sredstva lakše prenose na druge budžetske linije i iz godine u godinu, odnosno lakšu prenamenu sredstava kako bi mogla da se usmere na zapošljavanje mladih, istraživačke politike, programe Erazums i podršku malim i srednjim preduzećima.
Važno dostignuće Parlamenta je i unošenje odredbe o reviziji budžeta kako bi naredni saziv EP i Evropske komisije, tokom čijeg mandata će se primenjivati, mogli da se izjasne o njemu.
Revizija bi bila sprovedena 2016. godine, a Komisija će predstaviti analizu funkicionisanja višegodišnjeg finansijskog okvira uzimajući u obzir ekonomsku situaciju. Biće razmotreno i skraćivanje perioda trajanja višegodišnjeg budžeta sa sa sadašnjih sedam na pet kako bi se uskladio sa mandatom institucija.
U pregovorima o budžetu je dogovoreno da se sredstva za Evropski fond za pomoć najugroženijima poveća sa 2,5 milijardi na 3,5 milijardi evra. Tih dodatnih milijardi evra članice će moći koriste za pomoć u hrani.
Dogovoreno je i da predstavnici tri evropske institucije razmotre postojeći sistem sopstvenog finansiranja budžeta, kao i da se 2016. održi o tome konferencija na koji bi bili pozvani nacionalni palramenti.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|