Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU ipak počinje pregovore sa SAD o slobodnoj trgovini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je odlučila da počne pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD i pored tenzija u odnosima zbog otkrića o nadzoru komunikacija evropskih institucija i predstavništava kojim je rukovodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA). Paralelno s početkom pregovora evropski i američki stručnjaci će razjasniti šta su sve obuhvatale špijunske aktivnosti Amerikanaca. Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU bio bi najambiciozniji takav sporazum u svetu, a obe strane u njemu vide potencijal za oporavak privrede. Prema procenama, sporazum o slobodnoj trgovini bi mogao da donese EU godišnje oko 120 milijardi evra a SAD 95 milijadi.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je 3. jula u Berlinu u prisustvu nemačkih i francuskih lidera saopštio da će pregovori između SAD i EU ipak početi 8. jula, ali da paralelno s tim radne grupe treba da razjasne šta je sve obuhvaćeno američkim špijuniranjem.
"Danas smo se saglasili o sledećem: mi verujemo u transatlantske odnose, ali želimo istovremeno i radne grupe" koje će analizirati uticaj aktivnosti Amerikanaca, rekao je Barozo.
Pregovori o slobodnoj trgovini su bili dovedeni u pitanje nakon medijskih izveštaja da je američka NSA prisluškivala institucije EU u Briselu, ali i njene kancelarije u Vašingtonu i Njujorku, što je između ostalog otkriveno na osnovu informacija koje je obelodanio bivši saradnik NSA Edvard Snouden.
Nakon tog otkrića, Francuska i Nemačka su imale različite poglede na pokretanje pregovora o slobodnoj trgovini sa SAD. Berlin je bio za to da se pregovori što pre otvore dok je Pariz bio za "privremenu suspenziju" procesa.
U međuvremenu, američki predsednik Barak Obama je razgovarao telefonom sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u noći između 3. i 4. jula, nastojeći da je uveri da SAD vrlo ozbiljno shvataju zabrinutost svojih evropskih saveznika i partnera posle otkrića o američkom špijuniranju Evropljana.
Obama i Merkelova su se dogovorili su se da organizuju sastanak bezbednosnih zvaničnika dve zemlje na visokom nivou kako bi se detaljnije razmotrili navodi o špijuniranju američke NSA u inostranstvu, saopštila je Bela kuća.
Bela kuća je takođe navela da će se eksperti iz SAD i Evrope sastati već 8. jula da razmene informacije o američkom programu nadzora komunikacija "Prizm", koji, prema oktrićima Snoudena, takođe pogađa evropske građane.
Novi diplomatski problem u vezi sa Snoudenom je zakomplikovao odnose evropskih zemalja sa još jednom zemljom američkog kontinenta - Bolivijom.
Avion bolivijskog predsednika Eva Moralesa je prilikom leta iz Moskve za La Paz bio 3. jula primoran da sleti u Beč, pošto je više evropskih zemalja zabranilo prelet u njihovom vazdušnom prostoru, zbog sumnje da je u avionu Snouden. Austrijske vlasti su potvrdile da u avionu nema Snoudena.
Morales je na konferenciji za novinare na austrijskom aerodromu zbog prizemljenja koje je trajalo 13 sati žestoko kritikovao evropske zemlje, posebno Francusku, Italiju, Portugaliju i Španiju.
"To je praktično otmica koja je trajala 13 sati", rekao je on i dodao da je reč o istorijskoj grešci i provokaciji Bolivije i cele Latinske Amerike.
Pariz je izrazio žaljenje zbog zabrane preleta u francuskom vazdušnom prostoru.
Oland je rekao da je odmah odobrio prelet pošto je saznao da je u avionu bolivijski predsednik. "Informacije o putnicima u avionu bile su kontradiktorne", rekao je francuski predsednik. "Čim sam saznao da je to avion bolivijskog predsednika, odmah sam odobrio prelet", rekao je on.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
