Evropska komesarka za obrazovanje i mlade Andrula Vasiliu (Androulla Vassiliou) založila se da se u sklopu programa razmene studenata Erazmus (Erasmus) narednih godina obrati veća pažnja na nezaposlenost mladih. Prošle godine u programu Erazmus učestvovalo je rekordnih četvrt miliona studenata a od pokretanja programa ukupno tri miliona. Rast broja studenata koji studiraju u inostranstvu beleži se u gotovo svim zemljama učesnicama u programu. Od 2014. godine Erazmus će prerasti u Erazmus plus koji će zameniti brojne programe učenja za mlade. U sklopu tog programa predviđeni su i zajmovi za master studije u inostranstvu pod povoljnim uslovima.

Program Erazmus omogućava studentima da provedu između tri i 12 meseci u nekoj evropskoj zemlji na studijama ili na radu u kompanijama ili organizacijama. U programu učestvuju 33 zemlje - članice EU, Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska i Turska.

Evropska komisija saopštila je da je u 2011-12. Erazmusove stipendije dobilo gotovo 253.000 studenata, za 9% više nego u prethodnoj školskoj godini. Iz evropskih fondova izdvojeno je u proseku 252 evra mesečno po studentu.

Od 1987. godine, kada je Erazmus pokrenut, u programu je učestvovalo ukupno tri miliona studenata čiji je broj rastao iz godine u godinu osim u školskoj 1996-97. U 2009-10. broj studenata koji su koristili Erazmus prvi put je premašio 200.000.

U 2011-12. tražnja stipendija iz Erazmusa bila je, kako se ističe, veća od ponude u gotovo svim zemljama obuhvaćenim programom.

Najveći rast broja studenata koji studiraju u inostranstvu ubeležen je u Hrvatskoj (62%), koja se programu priključila u 2009-10. Slede Danska sa rastom od 20% i Slovenija i Turska sa po 17%.

Istovremeno je pad broja studenata koji su učestvovali u programu Erazmus pao na Kipru, Islandu i Rumuniji, za između 0,6% i 2,7% u poređenju sa prethodnom školskom godinom.

Najpopularnije destinacije za studente u 2011-12. bile su Španija, Francuska i Nemačka a Španija je prevodila i brojem studenata koji su iz te zemlje otišli na studije u inostranstvo.

Oko 205.000 studenata, odnosno 80% ukupnog broja koji su zahvaljujući Erazmusu studirali van zemlje, provelo je u 2011-12. u proseku šest meseci studirajući na univerztetima i drugim visokoškolskim institucijama u inostranstvu.

Komisija je navela i da je u prethodnoj akademskoj godini iz Erazmusa finansiran boravak u inostranstvu radi učenja i obuke 46.500 predavača i administrativnog osoblja.

U programu razmene akademskog i administrativnog osoblja u 2011-12. učestvovalo je 2.336 visokoškolskih institucija, za 3,6% više nego godinu dana ranije.

Prosečno je boravak u inostranstvu radi učenja i obuke predavača trajao 5,7 dana a korisnici su u proseku, uz redovnu platu, dobili 713 evra prema 662 evra u 2010-11.

Erazmus plus

Evropska komesarka kazala je da podaci o rekordnom broju studenata u Erazmusu ukazuju na njegovu rastuću popularnost dodajući da je taj program bio "značajniji nego ikada" u vreme ekonomskih teškoća i visoke nezaposlenosti mladih.

"Veštine i međunarodno iskustvo koje dobiju Erazmusovi studenti doprnosi da se oni lakše zapošljavaju i da su mobilniji na tržištu rada", ocenila je Vasiliu.

Komisija je u sklopu nastojanja da smanji stopu nezaposlenosti mladih, koja je gotovo 24% u zoni evra, pokrenula niz mera, uključujući program garancija od osam milijardi evra kako bi se za one ispod 25 godina obezbedio posao ili dalje školovanje u roku od četiri meseca pošto završe srednju školu.

EU se složila i oko unapređenog programa Erazmus plus koji će biti pokrenut u januaru 2014. godine. Taj program treba da obezbedi da četiri miliona mladih ljudi dobije priliku za usavršavanje, stažiranje ili volontiranje u inostranstvu u periodu 2014-20, odnosno za vreme trajanja novog sedmogodišnjeg budžeta EU.

Vasiliu očekuje da se za Erazumus plus izdvoji 14,5 milijardi evra u posmatranom periodu, što je za 40% više nego da sadašnje EU programe učenja.

"Novina u programu je novi fond za zajmove za završetak master studija u inostranstvu. To je prvi put ... jer poslodavci traže mlade sa masterom", istakla je Vasiliu, preneo je EurActiv.com.

Zajmovi za master studije biće 12.000 ili 18.000 evra i to pod povoljnim uslovima, uključujući malu kamatu i otplatu pošto se korisnik kredita zaposli.

Erazmus plus će ujediniti sadašnje inicijative iz Programa celoživotnog učenja koji čine Erazmus, Leonardo da Vinči, Komenius (Comenius) i Gruntvig, kao i druge programe, uključujući Erazmus mundo, Mladi u akciji i Edulink.

Program Erazmus plus će prvi put uključiti i obrazovanje i obuku u sportu.

Inače, nedavno obajvljeno istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazalo je da su visokoobrazovani mladi mnogo "otporniji" na ekonomsku krizu i da je među njima stopa nezaposlenosti niža.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Privatni fakulteti prednjače u borbi za studente
  
• 

  Vesti

  : Teške prilike za mlade na jugoistoku Evrope
  
• 

  Vesti

  : Pomoć na putu do visokog obrazovanja
  
• 

  Vesti

  : Ponestaje novca za program Erazmus