Prevare platnim karticama u Evropi u padu su od 2007. godine zato što je tehnološki napredak doneo veću bezbednost transakcija. Razloga za zabrinutost međutim ima i dalje a problemi su posebno evidentni u zemljama sa slabije razvijenom tehnologijom, pokazao je novi izveštaj Evropske centralne banke (ECB). U EU je najveća verovatnoća za prevaru karticama u Irskoj, gde na 1.000 transakcija ide barem jedna prevara. Prosek u zoni evra je jedna prevara na 4.000 transakcija, pri čemu ih je najviše u plaćanjima preko interneta. Istovremeno vrednost transakcija karticama raste i dostiže 3,3 hiljade milijardi evra godišnje.

U 2011. godini vrednost prevara karticama u sistemu jedinstvene evro-platne zone (SEPA), uprkos većem korišćenju kartica, bila je 1,16 milijardi evra, za 5,8% manja nego 2010.

Sistem SEPA obuhvata 32 zemlje - EU, Island, Lihtenštajn, Monako, Norvešku i Švajcarsku, odnosno 516 miliona stanovnika.

Udeo prevara karticama u ukupnoj vrednosti transakcija smanjen je u 2011. godini na 0,036% sa 0,040% u 2010. i sa 0,044% u 2007.

Između 2007. i 2011. godine vrednost prevara opala je za 7,6% dok je ukupna vrednost transakcija porasla za 10,3% i gotovo dostigla 3,3 hiljade milijardi evra godišnje, pokazuju podaci iz drugog izveštaja ECB o prevarama karticama.

Izveštaj je uradio Evrosistem (Eurosystem) - ECB i 17 centralnih banaka zone evra. Korišćeni su podaci iz 25 šema plaćanja karticama, uključujući najpoznatije brendove kartica, banke i druge velike nacionalne izdavaoce, a prevare su istraživane i kod transakcija debitnim i kod onih kreditnim karticama, kao i prema vrsti korišćenja.

Podaci pokazuju da 56% vrednosti prevara u 2011. dolazi iz plaćanja bez kartice (CNP), npr. preko pošte, telefona ili interneta, četvrtina su prevare u plaćanjima robe ili usluga na POS terminalima a petina prevare na bankomatima (ATM).

Unapređenju bezbednosti transakcija karticama značajno su doprineli prelazak na kartice sa čipom sa kartica sa konvencionalnim magnetnim trakama, kao i unapređenje infrastrukture za transakcije. Istovremeno je problem prevara karticama "izmešten" u zemlje u kojima još ne preovlađuju kartice sa čipom.

U izvešaju se navodi da je u 2011. godini 78% svih prevara krivotvorenim karticama obavljeno u zemljama izvan sistema SEPA u poređenju sa 61% u 2010.

Kada je reč o prevarama na bankomatima, 95% svih slučajeva sa lažnim karticama zabeleženo je izvan SEPA prema 67% u 2010. godini.

U prevarama falsifikovanim platnim karticama koriste se informacije koje se kopiraju sa magnetne trake, obično sa kartica kojima se manipulisalo na ATM ili POS terminalima unutar zone SEPA.

U CNP prevarama, kada se kartica ne pojavljuje fizički u transakciji, nakon trenda rasta poslednjih godina, u 2011. je došlo do izvesne stabilizacije. Vrednost tih prevara u 2011. je porasla na 655 miliona evra sa 648 miliona u 2010. a udeo u ukupnim prevarama povećan je na 56% sa 52%. Najveći deo, odnosno 73% CNP prevara, zabeležen je u plaćanjima na internetu.

Zemlje koje su uložile znatne napore da povećaju bezbednost plaćanja na internetu, poput Velike Britanije, ubeležile su pad CNP prevara i Evropski forum za bezbednost plaćanja u maloprodaji preporučio je svim zemljama da uvde bolje bezbednosne mere za transakcije koje idu preko interneta.

Podaci iz izveštaja pokazuju da je kod kreditnih i kartica za odložena plaćanja, koje dominiraju kod plaćanja preko interneta i u prekograničnim transakcijama, na svakih 1.100 evra jedan evro, odnosno 0,09%, potrošen u nezakonitim transakcijama.

Kod debtinih kartica, koje se više koriste za plaćanje robe u prodavnicama ili usluga i za podizanje novca sa bankomata, u nezakonitim transakcijama završi jedan evro na svakih 5.200 evra, što je 0,02%.

Prevare CNP češće su na tzv. zrelim kartičarskim tržištima dok se POS prevare više koriste na manje razvijenim tržištima.

Razlike u EU

Unutar EU postoje velike razlike kada je reč o korišćenju kartica i broj kartica po stanovniku se kreće od 0,6 do 3,3 u proseku, broj plaćanja u toku godine ide od 16 do 236 a vrednost transakcija od prosečno 1.200 evra do više od 12.700 evra godišnje.

Udeo prevara u ukupnoj vrednosti transakcija kreće se od 0,004% u Rumuniji do 0,061% u Luksemburgu a gledano prema ukupnom broju transakcija od 0,001% u Litvaniji do 0,027% u Francuskoj.

Posmatrano prema načinu na koji je obavljena nezakonita transakcija i prema zemlji u kojoj je kartica izdata, udeo peravara na ATM u ukupnim kreće se od samo 2% do 61%, CNP prevara od 21% do 76% a udeo POS prevara od 7% do 55%.

ECB zaključuje izveštaj preporukom da se u borbi protiv prevara karticama ne zaostaje sa unapređenjem tehnologije.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriminalci ukradu sa kartica 1,5 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Letonija želi u zonu evra uprkos krizi
  
• 

  Vesti

  : Poljska odlaže usvajanje evra
  
• 

  Vesti

  : Dragi: Bez veće intervencije ECB u krizi