Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukrajina traži ekonomsku podršku EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija nije uspela da ubedi Ukrajinu na samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu da potpiše istorijski sporazum koji bi Kijev približio Uniji. Evropski lideri su ponovili da su vrata EU otvorena Ukrajini, a ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je potvrdio da Kijev namerava da potpiše taj sporazum sa EU u bliskoj budućnosti, ali da mu je potrebna ekonomska pomoć. EU je 29. novembra saopštila da neće prihvatiti ruski "veto" na razvijanje njenih odnosa sa bivšim sovjetskim republikama.
Treći samit EU i šest bivših sovjetskih republika završio se tek sa delimičnim uspehom. Unija je parafirala sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Gruzijom i Moldavijom, čije potpisivanje je predviđeno u narednim mesecima, i sporazum o liberalizaciji viznog režima sa Azerbejdžanom, ali ne i sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom kao ključnom zemljom u tom regionu.
"I dalje je status kvo. Ukrajinski predsednik nije spreman da ide dalje u integraciji sa EU", rekla je predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite. Ona je optužila ukrajinske lidere da su izabrali put koji nikuda ne vodi. "Ovo je neuspeh za Ukrajinu", rekla je ona.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 29. novembra rekao da Ukrajina namerava da potpiše sporazum o pridruživanju u bliskoj budućnosti. On je dodao da je Kijevu, da bi to mogao da učini, potrebna ekonomska i finansijska pomoć EU, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ukrajinskog predsedništva.
"Potrebne su nam odlučne mere naših evropskih kolega u vezi sa razvojem i ostvarivanjem programa finansijske i ekonomske pomoći", navodi se u saopštenju.
Evropski lideri su bili jedinstveni u poruci da su vrata EU i njeno tržište od pola milijarde ljudi otvoreni za Ukrajinu. "Ona su otvorena jer je to važno i za njih i za nas", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i izrazila nadu da će do napretka doći vrlo brzo.
Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je rekao da će vrata uvek biti otvorena za Ukrajinu pod uslovom da to žele sami Ukrajinci.
Background EU je pokrenula Istočno partnerstvo na samitu u Pragu u maju 2009, a drugi samit je održan u Varšavi 2011. Ta inicijativa EU obuhvata Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. U okviru Istočnog partnerstva predviđeno je potpisivanje sporazuma o pridruživanju i uspostavljanje zone slobodne trgovine.
U periodu 2010. do 2013. EU je izdvojila oko 2,5 milijardi evra za podršku reformama u tim zemljama, a Evropska investiciona banka je povećala zajmove za te zemlje sa 631 milion u 2010. na oko 1,8 milijardi evra 2013.
Od 2002. do 2012. izvoz robe iz članica EU u zemlje Istočnog partnerstva povećao se sa 11,9 milijardi na 39,5 milijardi evra, a uvoz sa 10,4 milijarde na 36,7 milijardi evra u 2011. da bi nešto opao u 2012. na 35,5 milijardi.
U prvoj polovini 2013. najveći trgovinski partneri zemljama Istočnog partnerstva su bili Nemačka, Italija i Poljska.
Članice EU najviše izvoze i uvoze u Ukrajinu. U prvoj polovini 2013. izvoz EU u Ukrajinu je vredeo 11,2 milijardi evra ili 58% ukupnog izvoza, a uvoz 7,1 milijardu evra ili 44% uvoza.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da "istorijski procesi mogu dugo da traju" i dodala da još treba razgovarati sa Rusijom o tome šta se može učiniti da bi se prevazišlo pitanje ukrajinskog opredeljivanja između Moskve i Brisela.
Janukovič je 27. novembra na samitu upoznao evropske lidere sa ozbiljnim ekonomskim problemima sa kojima se Ukrajina suočava, delom i zbog mera koje je Moskva preduzimala proteklih meseci.
Prema rečima litvanske predsednice, on je ponovo zatražio da se ta pitanja rešavaju zajedno sa EU i Rusijom. Međutim, njegov pokušaj nije imao šanse za uspeh, pošto je EU već prošle nedelje odbacila predlog o razgovorima Kijev-Brisel-Moskva.
On, takođe, nije bio otvoren za argumente evropskih lidera pre svega članica iz istočne Evrope o koristima koje bi Kijev imao od približavanja EU, posebno na ekonomskom i trgovinskom planu.
Kijev i Brisel su o sporazumu o pridruživanju koji je u suštini prošireni sporazum o slobodnoj trgovini, pregovarali pet godina, a Brisel je uložio više milijardi evra u političke i ekonomske reforme Ukrajine.
Međutim, zbog podela u EU oko tog pitanja, Brisel nikada nije izneo jasnu perspektivu integracije bivših sovjetskih republika, kao što je to učinio u slučaju zemalja centralne i istočne Evorpe nakon pada Berlinskog zida.
Mnogi zvaničnici smatraju da bi odluka Kijeva da ne potpiše sporazum sa EU mogla da oslabi zamah u procesu približavanja EU na više meseci i godina, ne samo u slučaju Ukrajine već i drugih zemalja Istočnog partnerstva, strategije koju je EU pokrenula 2009. u cilju stabilizacije i približavanja bivših sovjetskih republika u susedstvu EU.
Ova strategija naišla je na otpor Rusije koja je više puta vršila pritisak na zemlje Istočnog partnerstva i uspela da uključi Jermeniju u svoj projekat Carinske unije.
EU: Ne prihvatamo veto Rusije
Čelnici EU su 29. novembra saopštili da Unija neće prihvatiti "veto" Rusije na razvijanje njenih odnosa sa bivšim sovjetskim republikama.
"Ne možemo prihvatiti veto druge zemlje na našu želju za približavanjem sa tim zemljama", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) na konferenciji za novinare. On je naglasio da je vreme "ograničenog suvereniteta u Evropi prošlo".
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) je rekao na konferenciji za novinare da neki postupci Rusije prema bivšim sovjetskim republikama nisu u skladu sa načinom na koji bi stvari trebalo da se odvijaju u Evropi.
On je pozvao Kijev da ne razmišlja kratkoročno i prihvata pritiske spolja. "Vreme je za odlučnost i hrabrost", rekao je predsednik Evropskog saveta.
On je prethodno na samitu Istočnog partnerstva pozdravio "odlučnost, hrabrost i političku volju" gruzijskih i moldavskih lidera i istakao da će EU poštovati suvernitet tih zemalja.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
