Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Liberalizacija železnica podelila EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.02.2014. |
|
|
|
|
|
|
Predlog liberalizacije železničkog saobraćaja u EU podelio je evropske institucije. Evropski parlament je 26. februara usvojio predlog Komisije, ali uz amandmane kojima će se otvaranje tržišta usporiti. Evropska komisija je saopštila da je razočarana zbog toga što su u Parlamentu prevagnuli, kako je navela, interesi zemalja članica koje ne žele da se razbiju monopoli velikih železničkih operatera.
Evropski poslanici su usvojili predlog reforme koja podrazumeva tri oblasti: jedinstveni standard za sertifikaciju opreme za železnički saobraćaj, otvaranje putničkog transporta za konkurenciju i razdvajanje operatera i upravljača železničkom mrežom.
Razočaranje komisije izazvala su dva amandmana Parlamenta, usvojena sa 439 glasova za, 207 protiv i 16 uzdržanih. Njima su smanjene obaveze u pogledu razdvajanja upravljanja infrastrukturom i samog transporta, čemu se protive i francuske železnice SNCF i nemački Dojče ban (Deutsche Bahn). Amandmanima je dozvoljeno da se spoj ove dve delatnosti nastavi.
I dok je Parlament rezultate glasanja okarakterisao kao korak ka većoj konkurenciji u železnicama i unapređenju putničkih usluga, evropski komesar za transport Siim Kalas nije krio nezadovoljstvo.
Background Prema podacima Evropske komisije, prihodi železnica u EU iznose 73 milijarde evra, što je 65% prihoda u aviosaobraćaju, i zapošljavaju 800.000 ljudi. Železnice su od ključnog značaja za privredu u Evrope - svake godine zabeleži se više od 8 milijardi putničkih putovanja, a 10% teretnog saobraćaja obavi se železnicom.
Udeo železnica u saobraćaju je u padu.
Subvencije u ovom sektoru su ogromne i 2009. su iznosile 46 milijardi evra, s tim što je novca za ove svrhe sve manje. U više navrata države su morale da priskoče u pomoć železničkim operaterima da bi ih spasle od propasti, a kompanije pojedinih zemalja, poput Španije, Portugalije i Bugarske su zadužene.
"Ovakav ishod glasanja je veoma razočaravajući jer će amandmani ograničiti konkurenciju", istakao je on.
Naveo je da je dobro što je glasanjem utrt put za smanjenje tehničkih prepreka za liberalizaciju, budući da je potvrđen predlog da se Evropska agencija za železnice (ERA) ovlasti za izdavanje bezbednosnih sertifikata i dozvola za vozila koje će biti važeće u celoj EU, ali da je loše što je razdvajanje delatnosti ograničeno.
"To nije jak signal kakav je potreban evropskim železnicama i kakav su želele da bi bile atraktivnije", naveo je on.
Kalas je rekao da je smisao razdvajanja ove dve delatnosti da se spreči da operateri koriste novac zarađen od infrastrukture da bi imali prednost na drugim tržištima.
Pored toga, Evropski parlament je podržao da od 2019. železnice dobiju pravo da nude komercijalne usluge putničkih saobraćaja u svim članicama EU, ali je uvođenje konkuretnih procedura javnih nabavki za ugovore javnih usluga odloženo do 2023. i podložno je dosta velikim izuzecima.
Francuski poslanik socijalista Žil Parnjo (Gilles Pargneaux) ima drugačije gledište i smatra da je dobro što je glasanje "izbacilo iz koloseka liberalizaciju železnice".
"Evropska komisija stalno veliča liberalizaciju, sa potpunim razdvajanjem upravljanja infrastrukturom i oeratera. Za mene je to neprihvatljivo", istakao je on.
Parnjo je naveo i da je branio pravo vlasti u ovom sektoru da odluče da li će javni transport otvoriti za konkurenciju, odnosno da li će sprovoditi javne ponude.
"Mere za sprečavanje socijalnog dampinga moraju od početka pratiti svako eventualno otvaranje tržišta", naveo je on u saopštenju.
Protiv plana Komisije protestovalo je više hiljada mašinovođa ispred sedišta Evropskog parlamenta u Strazburu.
Sada je na vladama zemalja članica da se izjasne o ovom paketu mera i da, na osnovu odluke, otpočnu pregovore sa Evropskim parlamentom. Međutim, evropski komesar Kalas je najavio mogućnost da Komisija predlog promeni ili ga čak povuče, što može da učini isključivo pre nego što predlog dođe do zemalja članica.
"Glasanje na plenarnoj sednici parlamenta je novi pokazatelj otpornosti nacionalnih interesa, koji su se pokazali uverljivijim za poslanike od uravnoteženih i dobro obrazloženih kompromisa", ocenio je Kalas.
Sa druge strane, francuski ministar transporta Frederik Kivilije (Cuvillier) na konferenciji za novinare je ocenio da je reforma železnica koja je u toku u Francuskoj ne samo usklađena sa tendencijama u EU, već da podstiče promene.
On smatra da komesar Kalas "želi da postoji određeni model organizacije koji se nameće u zemljama koje imaju železničku tradiciju", rekao je on. U Francuskoj će Narodna skupština 16. juna u prvom čitanju raspravljati o železničkoj reformi, koja bi trebalo da se primeni od 1. januara 2015. godine.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Jorg Hackemann/Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|