Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukrajini nakon revolucije preti bankrot
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Svrgavanje režima Viktora Janukoviča u Ukrajini nakon demonstracija u kojima je poginulo više desetina ljudi za tu zemlju ne znači i kraj krize. Dok se na Zapadu strepi od podele te velike zemlje i ulaska u period političke nestabilnosti, jedan od glavnih problema je kako izbeći bankrot. Rusija svoju pomoć jasno uslovljava spoljnopolitičkim vezama Ukrajine. Nakon izbijanja nereda zamrznula je isplatu obećanog kredita za pomoć, a zbog verovatnog približavanja EU sada je najavljeno i moguće povećanje carina za izvoz iz Ukrajine u Rusiju. Iz Kijeva je saopšteno da zemlji treba 35 milijardi dolara u naredne dve godine, a još nije jasno da li su MMF i zapadne zemlje spremne da toliko izdvoje i pod kojim uslovima.
U Evropi uglavnom pozdravljaju odlazak Janukoviča kao početak tranzicije ka demokratskoj vlasti. Međutim, jasnog rešenja za ekonomski opstanak zemlje za sada nema.
Političku krizu je i pokrenulo odustajanje doskorašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča od sporazuma o pridruživanju EU krajem 2013, u čijoj osnovi je jačanje ekonomskih veza sa Unijom. Tada je iz Moskve stiglo obećanje o 15 milijardi dolara pomoći i nižoj ceni za gas, ali je isplata obustavljena nakon izbijanja nereda.
Ukrajini je potrebno više desetina milijardi dolara ove godine da bi izbegla bankrot, što je u javnom obraćanju preko televizije rekao i privremeni predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov. U dramatičnom apelu, rekao je da Ukrajina u prethodne tri godine funkciniše zahvaljujući zajmovima, da nijedna vlada do sada nije funkcionisala u tako ekstremnim uslovima, ali i da je većina službenika napustila radno mesto i da su državne kase prazne.
On je pozvao i Rusiju, za koju je Ukrajina u ekonomskom smislu tesno vezana, da poštuje izbor Ukrajine da se okrene ka EU. Poruke koje stižu iz Moskve, međutim, nisu ohrabrujuće. Rusija za početak smatra da dojučerašnja ukrajinska opozicija nije ispunila nijednu obavezu iz sporazuma koji je 21. februara posrignut sa vlasću, i koji je podrazumevao promenu vlasti kroz institucionalni sistem, što je podrazumevalo da Janukovič ostane na vlasti još nekoliko meseci.
Na poziv Moskvi da poštuje izbor Ukrajine, stigao je brz odgovor ministra ekonomije Rusije Alekseja Oliukaeva.
"Ukrajini poručujemo: naravno da imate pravo da odaberete svoj put. Međutim, u tom slučaju moraćemo da povećamo carinu na uvoz" iz Ukrajine, rekao je on.
Background Protesti u Kijevu počeli su u novembru 2013. godine, nakon što je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odustao od sporazuma o pridruživanju sa EU i odlučio se za jačanje veza sa Rusijom. Sredinom februara 2014. situacija se zaoštrila, došlo je do sukoba između demonstranata i policije i poginulo je više od 80 ljudi. Nakon sporazuma koji je opozicija postigla sa Janukovičem 21. februara, opozicija je preuzela kontrolu nad institucijama u Kijevu, a Janukovič je pobegao u Harkov, nakon čega mu se gubi svaki trag.
Jedna od prvih odluka parlamenta nakon promena bilo je oslobađanje političke suparnice Janukoviča Julije Timošenko iz zatvora. To je bio i jedan od zahteva koji je EU stavljala pred Janukoviča. Timošenko je jedna od vođa narandžaste revolucije a zatvorena je uz optužbe za zloupotrebu položaja nakon dolaska na vlast.
Novi predsednisčki izbori zakazani su za 25. maj.
Nove vlasti su raspisale i poternicu za Janukovičem zbog "masovnih ubistava" i pokrenule krivični postupak protiv njega.
Ruski ministar za takvu pretnju ima i obrazloženje: strah da će Ukrajina, koju će preplaviti evropski proizvodi, postati i kapija za njihov ulazak u Rusiju.
Pored toga, Rusija je povukla i ambasadora iz Ukrajine na konsultacije zbog zaoštravanja situacije.
EU je predložila da se obnovi izrada Sporazuma o pridruživanju, koji je trebalo da bude potpisan krajem 2013. godine, ali i jasno stavila do znanja da je potpisivanje moguće tek nakon izbora najavljenih za 25. maj. To u svakom slučaju na kraći rok ne može da reši goruće probleme Ukrajine, budući da je reč o trgovinskom sporazumu, a za iskorišćavanje trgovinskih povlastica potrebno je ispuniti uslove i izgraditi poslovne veze.
Međunarodni monetarni fond je najavio da je spreman da pruži pomoć Ukrajini, kao i Vašington, ali za sada nije bilo reči o konkretnim iznosima i uslovima. Ipak, u Evropskoj komisiji jasno stavljaju do znanja da će pomoć morati da ide paralelno sa reformama. MMF je i ranije nudio pomoć Ukrajini uz program reformi, ali Janukovič na to nije želeo da pristane.
I Rusiji pomršeni računi
Iako je Ukrajina u nepovoljnom položaju, ni Rusiji ne odgovara da joj izmakne kontrola nad Kijevom, koju ostvaruje jakim ekonomskim uticajem. Rusija je najznačajniji trgovinski partner Ukrajine, koja u potpunosti zavisi od Rusije za snabdeanje energentima. U januaru je dug Ukrajine Rusiji za gas iznosio 2,7 milijardi dolara.
Prema rečima Aleksandra Konovalova sa Instituta za strateške studije u Moskvi nisu očekivali tako brz odlazak Janukoviča sa vlasti. Sada se okleva delimično zbog toga što su oni koje su u Rusiji nazivali "banditima" danas u novoj vladi.
Povlastice koje Rusija pruža Ukrajini svakako su značajna poluga uticaja, pa bi se Kijev mogao naći u problemu.
Međutim, okretanje Ukrajine ka Zapadu moglo bi da ugrozi vojne interese Rusije. Jedan problem je eventualna želja Ukrajine da se približi NATO, a druga da preispita status baze Sevastopolj na Krimu. Tamo se nalazi ruska crnomorska flota, čime Rusija ima direktan pristup Mediteranu.
"Moguće je da Rusija nastavi svoju pomoć Kijevu, ali to će zavisiti od sporazuma o floti na Crnom moru, izostanka pregovora sa NATO i poštovanja prava ruskog stanovništva u Ukrajini", ocenio je analitičar Fjodor Lukijanov iz revije Rusija u svetskoj politici.
Najzad, nova situacija u Ukrajini, "bratskoj zemlji Rusije", označiće kraj sna ruskog predsednika Putina za osnivanjem ekonomskog saveza zaemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Bez Ukrajine, zemlje od 46 miliona stanovnika, sa velikim poljoprivrednim i industrijskim kapacitetima, takva zamisao gubi na značaju.
Strah od podele zemlje
U Kijevu 24. februara boravi i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton na razgovorima o merama za političko rešenje krize.
Pored ekonomskih problema, postoji i strah od podele zemlje, što se može videti i iz izjava lidera evropskih zemalja. Naime, čini se da su zbivanja proteklih sedmica dodatno produbila jaz između istočnog dela zemlje, koji je blizak Rusiji i u kojima se govori ruski, i zapadnog dela, koji je više okrenut Zapadu, ukrajinskom nacionalizmu i jeziku.
"Jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje se moraju poštovati", istaknuto je 24. februara uveče u saopštenju francuskog predsedništva nakon sastanka francuskog predsednika Fransoa Olanda i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Prema Olandovom mišljenju, najbolje rešenje bi bila vlada narodnog jedinstva i što brže raspisivanje izbora nakon toga.
Merkel je prethodno razgovarala i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, nakon čega su saopšteni slični zaključi - da je potrebno što brže formirati vladu i očuvati teritorijalni integritet.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, koji je dosta doprineo sporazumu između Janukoviča i opozicije, poručio je da ne sme biti osvetoljubivosti i da nova vlada sve mora da čini kako bi osigurala jedisntvo u budućnosti.
Zabrinutost EU delii SAD, čiji predsednik Barak Obama je rekao da podela Ukrajine i povratak nasilju nisu u interesu ni Ukrajine, ni Rusije, a državni sekretar Džon Keri sastao se i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim i preneo mu takvu poruku.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
