Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sve manje šanse za mir u Ukrajini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sukobi između demonstranata i snaga reda u Ukrajini su izmakli kontroli, sa najmanje 25 mrtvih u četvrtak 20. februara. Na situaciju nije uticalo ni prisustvo ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske koji su došli da razgovaraju sa predsednikom Ukrajine o situaciji u toj zemlji. Analitičari smatraju da je zaoštravanje sukoba u velikoj meri umanjilo šanse za politički kompromis u zemlji. Sve nade se zato polažu u međunarodno posredovanje koje, po rečima stručnjaka, ne pruža velike izgleda za uspeh bez uključivanja Rusije.
Kriza je počela kada je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič promenio pravac spoljne politike, odbacivši sporazum o stabilizaciji sa EU zarad jačanja veza sa Rusijom krajem decembra 2013. Protesti koji od tada ne jenjavaju izmakli su kontroli uprethodna tri dana, sa nasiljem kojem je poginulo više od 50 ljudi.
Čini se da je situacija u Ukrajini stigla do tačke bez povratka.
"Postoji rizik da situacija u potpunosti izmakne kontroli i pretvori se u građanski rat", ocenio je direktor Instituta za regionalne i međunarodne studije u Sofiji Ognjan Minčev.
"To se može izbeći samo ostavkom Janukoviča i prevremenim predsedničkim izborima", stav je ovog analitičara.
Specijalista za istočnu Evropu i Rusiju Univerziteta u austrijskom gradu Inzbruku Gergard Mangot odbacio je, međutim, takvu mogućnost, rekavši da nema sukoba između različitih grupa stanovništva, već je reč o sukobu između dela ukrajinskog stanovništva i države. Po njemu, međutim, postoji rizik od dezintegracije zemlje, sa administracijama kkoje je opozicija zaposlea na zapadu i pro-ruskim oupljanjima u nekim regionima, poput Krima.
Mangot je rekao da su svakako radikalnne struje nadvladale, sa obe sukobljene strane. On misli i da je nezamislivo i da demonstranti daju zeleno svetlo za razgovor sa predsednikom "koji ima krvi na rukama". Međutim, on kaže da je isto malo verovatno da se Janukovič povuče jer je teško zamisliti da mu ne bi bilo suđeno ukoliko ode sa mesta predsednika.
Hod po tankoj žici
Regionalna žarišta su pobudila strah od raspada Ukrajine, zemlje koja je na samim vratima EU i ima složene odnose sa RUsijom. Sa jedne strane, Rusiji je stalo da zadrži uticaj u Ukrajini, a deo stanovništva Ukrajine govori ruski, a sa druge strane na dominaciju Moskve se u mnogim delovima zamlje gleda kao na poniženje.
Od početka krize zapadne zemlje - EU i SAD - i Rusija se neprekidno međusobno optužuju za širenje uticaja. Ukrajinske vlasti balansiraju između pretnji sankcijama zapada, kojima bi bili pogođeni pre svega lideri i finansijski krugovi koji su vezani za vlast, i rizika od bankrota i sloma privrede ukoliko okrene leđa Moskvi.
Kada je okrenula leđa Briselu, Ukrajina je od Rusije dobila zajam od 15 milijardi dolara i nižu cenu za uvoz gasa što bi omogućilo uštede od više milijardi dolara godišnje.
Međutim, Moskva koja stalno tvrdi da demonstracije vode "radikali", "ekstremisti", pa čak i neonacisti, isplatila je samo tri milijarde dolara, a za dalje isplate čeka da se situacija u zemlji smiri.
"Politički stratezi Kremlja su, kako se čini, sve uradili da bi Rusija postala jedina nada ukrajinske vlasti. Sada je veoma verovatno da će se taj san i ostvariti", piše liberalni ruski dnevnik Vedomosti u izdanju od 20. februara. Ovaj dnevnik je pozvao ruske vlasti da okrganizuju međunarodnu konferenciju o Ukrajini.
Mogućnost da se organizuje takav međunarodni skup o Ukrajini sa Rusijom u ovom trenutku skoro da je isključena. Potpredsednik ruske vlade Dmitri Rugozin je odložio svoju posetu Kijevu zakazanu za 20. februar. a premijer Dmitri Medvedev je objasnio da ne žele da sarađuju sa vladom o koju "brišu noge".
Ekonomista kompanije za analize IHS Global insajt Lilit Gevorgijan rekla je da će zajednička medijacija EU i Rusije možda biti neophodna za rešavanje krize.
"Zajednički plan koji predviđa da dve strane bez odlaganja zaustave nasilje mogla bi da dovede do formiranja vlade tehnokrata, nakon čega bi usledili predsednički izbori pod visokim nadzorom", nastavila je ona, dodavši da bi smirivanje Ukrajine mogla da bude nova diplomatska pobeda za predsednika Rusije Vladimira Putina.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
