Evropski parlament podržao je dve rezolucije u kojima se kritikuje manjak demokratske odgovornosti "trojke" međunarodnih kreditora i pozvao na osnivanje evropskog monetarnog fonda za pomoć prezaduženim zemljama. Poslanici EP zalažu se za transparentnija i obavezujuća pravila koja će za rezultat imati podelu zadataka između članova "trojke" i traže od EU da izbalansira makroekonomske aspekte kreditnih programa sa socijalnim. Parlament ukazuje na rast nezaposlenosti u zemljama koje su dobile pakete spasilačkih zajmova, posebno među mladima koji zato što nemaju posla emigriraju, kao i na propast velikog broja malih preduzeća i rast siromaštva, uključujući među srednjom klasom.

U dva izveštaja parlamentarnih odbora - za ekonomska i monetarna pitanja i za zapošljavanje i socijalna pitanja, priznaje se da je "trojka pomogla da se izbegne dalje pogoršanje ekonomske situacije" ali i kritikuju njene metode rada i manjak demokratske odgovornosti.

Takozvana trojka, koju čine predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prati reforme dogovorene u zamenu za finansijsku pomoć Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Kipru.

"Raspodela odgovornosti između tri nezavisne institucije 'trojke' je neravnomerna, mandati su različiti, tu su i pregovaranje i odlučivanje sa različitim nivoima odgovornosti, i sve to za posledicu ima manjak odgovarajućeg nadzora i demokratske odgovornosti u celini", navodi Evropski parlament.

Parlament kritikuje i "previše optimističke pretpostavke 'trojke", kao i slabe rezultate programa za spas prezaduženih članica EU.

Poslanici Evropskog parlamenta ocenili su da uslovi postavljeni prezaduženim zemljama u zamenu za spasilačke pakete zajmova imaju velike socijalne posledice pošto nije bilo odgovarajuće prethodne procene uticaja smanjenja izdavajanja za zdravstvo, povećanja nezaposlenosti, migracije mladih i rasta siromaštva.

Parlament krivi i ministre finansija EU i "evrogrupu" (ministre finansija zone evra) "što nisu dali jasne i konzistentne političke indikatore Komisiji i što nisu poneli svoj deo odgovornosti za konačne odluke".

Evropski monetarni fond

Ti zaključi naveli su poslanike da predlože osnivanje evropskog monetarnog fonda koji bi preuzeo ulogu Evropske komisije. U tom slučaju bi ECB bio "nemi posmatrač" a učešće MMF bilo bi "neobavezno". Poslanici su naveli i da bi takvo telo trebalo da bude utemeljeno u pravu EU.

"Na kratak rok 'trojki' su potrebna interna pravila kako bi povećala transparentnost odlučivanja", rekao je autor jednog od dva izveštaja, Austrijanac Otmar Karas (Othmar), preneo je EurActiv.com.

"Na dugi rok posao 'trojke' treba da sprovodi novi evropski monetarni fond na bazi zakona EU", ocenio je Karas. On je dodao da će se tako obezbediti da evropske odluke o reformama i programima pomoći dobiju demokratski legitimitet i budu "pod lupom" Parlamenta. Karas je istakao da će samo u tom slučaju programi pomoći i uslovi za njih bili bolje prihvaćeni među građanima.

Dalje preporuke odnose se na uvođenje transparetnih i obavezujući pravila za interakciju unutar "trojke", kao i u cilju poboljšanja komunikacije.

Pored toga, poslanici Evropskog parlamenta žele da EU ima "plan B", ako se pokaže da su procene bile pogrešne. Takođe zemlje koje su dobile programe pomoći treba da uspostave "radne grupe za rast", navodi se u jednom od izveštaja.

Drugom rezolucijom Evropskog parlamenta Komisija i Savet pozivaju se da obrate istu pažnju na socijalne debalanse kao na makroekonomske.

Navodi se da članice i Unija, kada najgore u krizi prođe, treba da donesu planove za povećanje broja radnih mesta vodeći posebno računa o stvaranju povoljnih uslova za poslovanje malih firmi - npr. obnovom sistema kreditiranja.

Komisija, ECB i "evrogrupa" treba da prate i razmatraju utvrđene mere a EU treba da podrži značajnim finansijskim sredstvima obnovu standarda socijalne zaštite, zaključili su poslanici Evropskog parlamenta.

Inače, Evropski parlament je četiri godine pošto je počela evropska dužnička kriza pokrenuo istragu uloge "trojke" međunarodnih kreditora u upravljanju krizom. Cilj istrage bio je da se "baci svetlo" na delovanje "trojke" u krizi kako bi se ojačali njen demokratski legitimitet i učešće Parlamenta u njenom radu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Prvi suficit tekućeg plaćanja u Grčkoj od 1948.
  
• 

  Vesti

  : Sloveniji je bolje da izbegne spasilački paket
  
• 

  Vesti

  : Zeleno svetlo EP za mehanizam nadzora banaka
  
• 

  Vesti

  : Kipar u šoku, moguće ublažavanje mera