Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prvi suficit tekućeg plaćanja u Grčkoj od 1948.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je u 2013. po prvi put u za više od šest decenija zabeležila suficit tekućeg plaćanja. Pored toga, pad bruto domaćeg proizvoda je skoro prepolovljen i iznosio je 3,6%, a očekivanja vlasti su da će recesija u 2014. prestati i zemlja zabeležiti blagi privredni rast. To bi značilo da su se isplatile teške reforme na koje se Grčka odlučila uz nadzor MMF-a i EU, a zauzvrat dobila zajam da bi izbegla krah finansija. Finansijski i ekonomski stručnjaci, međutim, ukazuju da je put do punog oporavka privrede još daleko i da Grčka da bi iskoristila svoje potencijale mora da omogući bolju konkurenciju. Oni takođe ukazuju da je za poboljšanje makroekonomskih pokazatelja delimično zaslužan i pad domaće tražnje.
Narodna banka Grčke je 19. februara saopštila da je Grčka 2013. zabeležila suficit tekućeg plaćanja od 1,24 milijarde evra (0,7% bruto domaćeg proizvoda), dok je godinu dana iznosio 4,6 milijardi evra (2,4% BDP). Grčka je beležila samo deficite još od početka 1948. godine, od kada objavljuje podatke o tekućem platnom bilansu.
Prošlogodišnji suficit je rezultat uglavnom znatnog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita za 2,4 milijarde evra, uz povećanje suficita tekućih transfera za tri milijarde evra, u šta spadaju između ostalo doznake, donacije, poreska plaćanja i strane donacije, kao i usluga za 1,7 milijardi evra. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je pre svega zahvaljujući smanjenju uvoza, ali i povećanom izvozu naftnih derivata, dok je suficitu u uslugama doprineo dobar rezultat u turizmu.
Prihod od turizma iznosio je 11,9 milijardi evra, dok je 2012. bio 10,442 milijardi evra. Grčka je oborila rekorde brojnosti stranih turista 2013. sa više od 17 miliona posetilaca, dok ih je 2012. bilo manje od 16 miliona. Turistički bum je delimično posledica krize u zemljama Magreba, u Egiptu i Turskoj.
Ovome treba pridodati i primarni budžetski suficit, u šta nije uračunato servisiranje duga, i očekivanje vlasti da će Grčka izaći iz krize posle šest uzastopnih godina recesije, kada je zabeležen ukupni pad od 25%, i zabeležiti nisku stopu rasta od oko 0,6% BDP-a, pa je jasan optimizam vlade koja smatra da je zemlja na dobrom putu.
Premijer Grčke Antonis Samaras izjavio je 16. februara da je Grčka premašila očekivanja trojke poverilaca te zemlje - EU, Evropske centralne banke i MMF-a time što je po prvi put u prethodnih 10 godina imala primarni suficit.
Analitičari se slažu da je ostvaren napredak tokom dve godine koliko je Grčka sprovodila bolne mere štednje, smanjivanja javnog sektora i za dlaku izbegla bankrot uz pomoć EU, ECB i MMF-a, ali i ukazuju da je potrebno uspostaviti poverenje i liberalizovati neke sektore privrede
"Ekonomija se stabilizuje, a fleksibilnost tržišta rada doprinosi konkurentnosti, ali veliki problem ostaje uspostavljanje poverenja", ocenio je savetnik sektora za ekonomska istraživanja u Alfa banci Dimistris Marulis.
On smatra da je suficit tekućeg pklaćanja posledica smanjenja deficita u javnom sektoru nakon restrukturiranja i smanjenja unutrašnje tražnje, ali i povećanja konkurentnosti.
Predsednik francuskog investicionog fonda PAI partners LIonel Zinsu nedavno je na konferenciji za novinare u Atini pohvalio Grčku "jedinstvenu logističku" platformu, "povećanje rashoda za istraživanje i razvoj srednjih i malih preduzeća" i "smanjenje nominalnih plata".
Američki Hjulit Pakard (Hewlett-Packard), multinacionalna kompanija Uniliver, proizdocjač duvana Filip Moris i proizvođač telefona Nokija tokom prethodnih meseci su najavili značajne investicije u Grčkoj. Međutim, ozbiljnost njihovih namera tek treba da se potvrdi.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) manje je optimistična. Njene procene ekonomskog rasta razlikuju se od predviđanja grčkih vlasti, pa ona računa na pad BDP-a od 0,4% u 2014. Ova organizacija ukazuje i da postoje prepreke za uspostavljanje konkurencije, pre svega u "turizmu, građevinskim materijalima, prehrambenim proizvodima i maloprodaji". Te prepreke, kako ističu, ograničavaju mogućosti rasta.
"Grčki ekonomski model treba promeniti. Trenutno se mnogo govori o start-apovima, mnogi konkursi se organizju. Ali potrebna je toliko velika promena da će to iziskivati vreme", ocenio je predstavnik platforme za promociju inovativnih preduzeća Endevor (Endeavor) Haris Makriniotis.
Po njegovom misljenju Grčka ima velike potencije a rast u sektorima poljprivrede i prehrambene industrije, turizma, mode, obnovljivih izvora energije, internet usluga i zdravstva.
Neke od tih sektora izdvojila je i konsultantska kuća MekKinzi (McKinsey) još 2011. godine kao sektore koji obećavaju u grčkoj privredi. Na listi ove kuće našli su se proizvodnja generičkih lekova, uzgoj riba, medicinski turizam, nega starih i prerada otpada.
Dve godine kasnije, u zemlji koja prolazi kroz mere štednje, smanjena plata, zatvaranje preduzeća, nedostatak novca u bankama, razvoj ovih sektora još je u povoju, a male trgovine i dalje su kičmeni stub privrede. Poverioci su već nestrpljivi u pogledu sprovođenja reformi, zbog čega i revizija trojke duže traje. Predstavnici EU, ECB i MMF-a treba krajem februara da sevrate u Atinu.
Dimitris Marulis iz Alfa bankerekao je i da predstojeći izbori za Evropski parlament doprinose neizvesnosti, aludirajući time na istraživanja javnog mnjenja, prema kojima je radikalna levica Siriza (Syriza), koja se protivila međunarodnom programu, prestilgla konzervativnu stranku Antonisa Samarasa.
Izvor: Beta i AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
