Nemačka vlada usvojila je 2. aprila nacrt zakona o uvođenju minimalne zarade koji predviđa da od 2015. svi zaposleni imaju pravo na bruto minimalnu zaradu od 8,50 evra po satu. To predstavlja radikalan zaokret, pošto je do sada pitanje minimalne zarade rešavano u pregovorima između socijalnih partnera u različitim sektorima. Nova mera bi trebalo da poboljša položaj više od 4 miliona zaposlenih u Nemačkoj, a preostaje da je još usvoji nemački parlament što bi trebalo da protekne bez problema. Protivnici opšte minimalne zarade upozoravaju na rizik od gubitka radnih mesta i poskupljenja, mada predstavnici poslodavaca tvrde da se mera neće katastrofalno odraziti na privredu, jer većina poslodavaca već plaća taj iznos.

"Put je otvoren" za uvođenje minimalne zarade, rekla je ministarka rada Andrea Nales (Nahles) na konferenciji za novinare posle sednice vlade. "Rad neće više biti potplaćen, daćemo mu vrednost", rekla je Nalsova, ministarka iz redova Socijal-demokratske partije Nemačke (SPD), koja je vrlo brzo predstavila nacrt zakona po formiranju vlade.

Ona je ocenila da je ovaj nacrt zakona "najsloženiji i najuspešniji zakon iz domena rada" u proteklih nekoliko decenija i da predstavlja prekretnicu u socijalnim odnosima u zemlji.

Prema predlogu koji je usvojila nova vlada kancelarke Angele Merkel, bruto minimalna zarada u Nemačkoj će od 1. januara 2015. biti 8,50 evra za sat. Predviđen je i prelazni period za sektore u kojima će još važiti ugovori socijalnih partnera o minimalnoj zaradi u toj privrednoj grani.

Dvogodišnji prelazni period, koji je po oceni konfederacije sindikata DGB predug, omogućiće sektorima u kojima su minimalne zarade daleko ispod budućeg iznosa, da se prilagode. To je slučaj sa taksistima koji žele da do kraja 2014. sklope sektorski ugovor o minimalnoj zaradi kako bi produžili prilagođavanje novoj meri zbog potencijalnog gubitka radnih mesta ili povećanja tarifa.

Minimalna zarada će najkasnije biti uvedena 2017. za sve osim za mlađe od 18 godina, osobe koje su na praksi - šegrti i stažisti, i u prvih šest meseci za one koji se zaposle nakon dugotrajne nezaposlenosti.

Minimalna zarada u Nemačkoj od 8,5 evra biće niža od one u Francuskoj koja iznosi 9,53 evra po satu, ali i nešto viša od minimalne zarade u Velikoj Britaniji koja je 6,31 funti ili 7,60 evra.

U Srbiji je neto minimalna zarada za period januar-jun 2014. godine 115 dinara po satu, a na osnovu toga bruto minimalna zarada bi bila oko 164 dinara.

Uvođenje minimalne zarade za sve u Nemačkoj predstavlja revoluciju, pošto se u toj zemlji pitanje minimalne zarade tradicionalno prepušta socijalnim partnerima, odnosno predstavnicima poslodavaca i zaposlenih.

Većina građana je ipak podržala tu meru, pošto se Nemačka u proteklih nekoliko godina suočava sa problemom malih plata i pojavom "siromašnih radnika". Prema anketi sprovedneoj prošle godine tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Nemačkoj, više od 80% ispitanika je podržalo uvođenje minimalne zarade za sve.

Novije istraživanje javnog mnjenja je pokazlao da 56% Nemaca smatra da će ta mera pomoći nemačkoj privredi, a 40% građana misli suprotno.

Druge članice EU, predvođene Francuskom, nadaju se da će to pomoći da se u nekim sektorima, pre svega u poljoprivredno-prehrambenom, prevaziđe problem "socijalnog dampinga", odnosno slanja radnika zaposlenih u nekoj firmi u jednoj članici sa manjima troškovima rada u članice sa višim doprinosima i porezima na rad. Članice se nadaju i da će uvođenje minimalne zarade podstaći potrošnju u Nemačkoj, prvoj evropskoj privredi.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju predvodi Merkelova, nerado je pristala na tu meru kako bi obezbedila učešće socijaldemokrata u vladi nakon izbora u septembru 2013.

Konzervativci i privredni krugovi su se nadali da će umanjiti uticaj te mere i borili su se za niz izuzeća, uključujući i to da mera ne važi u istočnom delu zemlje. Ministarka Nales nije međutim imala sluha za većinu zahteva. Ostala je pri tome da polje primene bude široko i da mera važi na celoj teritoriji Nemačke.

Prema procenama instituta za ekonomska istraživanja DIW, 4,5 miliona nemačkih radnika će zarađivati manje od 8,50 evra na sat u trenutku stupanja na snagu mere o minimalnoj zaradi. Nemačka ima 39 miliona zaposlenih i 42 miliona radno aktivnih stanovnika.

S druge strane, protivnici ove mere upozoravaju da će na stotine hiljada radnih mesta biti zatvoreno. Udruženje poljoprivrednika DBV koje je bezuspešno tražilo da se od mere izuzmu sezonski radnici, upozorilo je 1. aprila da će zbog novih propisa poskupeti voće i povrće.

Međutim, u celini "minimalna zarada nikako nije katastrofalna za ekonomiju", pošto većina preduzeća već plaća taj iznos, rekao je 1. aprila predsednik udruženja poslodavaca BDA Ingo Kramer. On je dodao da će ipak od slučaja do slučaja "za neke zaposlene biti ključno da znaju da li će sačuvati posao".

Prema njegovim rečima, na loš prijem pre svega nailazi to što se politika meša u pregovore o platama i naknadama.

Sličan stav dele i sindikati. Oni u ime socijalne pravde podržavaju uvođenje minimalne zarade ali samo kao rešenje u sektorima u kojima su "socijalni partneri slabi", rekao je nedavno predsednik sindikata metalskih radnika u Nemačkoj IG metal (IG Metall) Detlef Vecel (Wetzel).

"IG metal nikada nije rekao: državo, pobrini se ti za to", rekao je on.

Predlog zakona nakon vlade treba još da odobri nemački parlament. Očekuje se da donji dom, Bundestag, razmotri zakon početkom juna, a gornji dom, Bundesrat, na jesen.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Levica napada starosnu granicu za minimalac
  
• 

  Vesti

  : Formiranje nemačke vlade u rukama SPD
  
• 

  Vesti

  : Troškovi rada u EU od 3,7 do 39 evra po satu
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra
  
• 

  Vesti

  : Najviši troškovi rada u Belgiji u EU
  
• 

  Vesti

  : Komisija predlaže minimalne zarade u celoj EU