Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Talas ksenofobičnih napada - novi veliki problem Grčke
|
|
|
|
Objavljeno : 03.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka se bori sa ekonomskom krizom, ali i sa talasom rasističkih napada na imigrante koji su meta nezadovoljstva nacije koja grca u teškoćama već petu godinu zaredom. Novi izazov sada su sve češći rasno motivisani napadi na imigrante iz Azije i Afrike, što postaje sve veći problem za vlasti koje su ga do sada donekle umanjivale. Tako je grčki ministar za javni red Nikos Dendias izjavio da rasističko nasilje ostaje "terra incognita" za policiju.
U intervjuu za dnevnik Katimerini objavljen 2. septembra, Dendias je kazao da "za policiju, to područje predstavlja 'nepoznatu zemlju'" i da su rasistički zločini kompleksno pitanje koje mora da bude tretirano sa najvećom obazrivošću.
Grčka je u recesiji već petu godinu uzastopce. Pogođena teškom ekonomskom krizom koja se rešava oštrim merama stednje, veoma nepopularnim među građanima, zemlja se suočava i sa rastom socijalnim i rasističkih napada.
Tako je sredinom avgusta jedan mladi Iračanin pretučen na smrt u Atini, za šta su okrivljena petorica muškaraca koje policija tereti za zločin iz mržnje. U julu, grčka policija je sprovela opsežne pretrage u imigrantskoj zajednici u Atini i uhapsila na hiljade osoba koje borave nelegalno.
Dendias kaže da će prva procena te opsežne operacije nazvane "Zevs za strance" biti izvedena 31. decembra kada će biti definisani sledeći koraci u borbi protiv ksenofobije i rasističkih napada. On je ocenio i da je pitanje ilegalne imigracije "pitanje nacionalnog opstanka" kao i da bi bilo dobro da se pretrage prošire i na ostatak zemlje.
Najveći broj rasističkih napada izveden je u atinskom kvartu Omonia, što je bio razlog da taj centralni deo prestonice poslednjeg dana avgusta posete Dendias i premijer Antonis Samaras.
"Potrebno je da Atinu učinimo sigurnim mestom za život, jer drugačije Grci ne mogu da žive. I to mora da se učini u celoj zemlji... Zaista, moramo da nastavimo", rekao je Samaras nakon sastanka sa lokalnim trgovcima.
Zbog svog geografskog položaja, Grčka je glavna tačka ulaska imigranata koji dolaze iz Azije i Afrike i tajno prelaze u Evropsku uniju. U Grčkoj je, kako navodi Frans pres, registrovano 800.000 imigranata, ali se ocenjuje da u zemlji ima i više od 350.00 ilegalnih imigranata.
Zbog akcije grčke policije i rasističkih napada u Atini je 25. avgusta demonstriralo na hiljade imigranata koji su marširali do zgrade parlamenta noseći transparente sa natpisima "ne islamofobiji" i "neonacisti napolje".
Po oceni Rojtersa, marš oko 5.000 ljudi bio je jedan od najvećih antirasističkih marševa organizovanih poslednjih godina u Atini. Dan pre marša, policija je u zapadnom gradu Korint pritvorila na stotine imigranata koji nisu imali dokumente i smestila ih u bivši vojni kamp.
Kriza je najgora posle Drugog svetskog rata, nezaposlenost je rekordna - po podacima Eurostata u maju je iznosila 23,1%, i to je značajno doprinelo da na junskim parlamentarnim izborima ultranacionalistička stranka Zlatna zora uđe u parlament, prvi put nakon pada vojne hunte 1974. godine. Ta stranka je osvojila 7% glasova, odnosno 18 od 300 poslaničkih mandata.
Kritike na račun Atine ali i EU
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks, litvanski ekspert koji je na tom mestu 1. aprila 2012. zamenio Tomasa Hamamberga, ocenio je da je Zlatna zora "stranka koja je najotvorenije ekstremistička i nacistička u Evropi" i pozvao Grčku da preispita primenu zakona.
Savet Evrope osudio je kampanju nasilja nad imigrantima i posebno praksu nekažnjavanja počinilaca za koje se, kako navodi AFP, pretpostavlja da su bliski stranci Zlatna zora.
Napade na imigrante oštro su osudile međunarodne organizacije za ljudska prava, na čelu s Visokim komesarijatom UN za izbeglice (UNHCR) koji je krajem avgusta zatražio od grčke vlade da preduzme adekvatne mere.
Predstavnik UNHCR-a za jugoistočnu Evropu Loren Jols (Laurens Jolles) je ocenio da je taj "fenomen" rasno motivisanih napada poprimio zabrinjavajuće dimenzije i da izgleda da je koordinisan od strane grupa i pojedinaca koji se pretvaraju da deluju u ime javnog reda i mira a u stvari "prete demokratskim institucijama", kao i da procedura davanja statusa azilanata nije adekvatna.
Dendias, koji dolazi iz konzervativne Nove demokratije, obećao je, kako navodi UNHCR u saopštenju s sastanka, da će uspostaviti "specijalnu jedinicu za borbu protiv rasističkog nasilja".
Više međunarodnih organizacija za ljudska prava, među kojima su Amnesti internešnel (Amnesty International) i Hjuman rajts voč (Human Rights Watch), osudilo je ono što nazivaju "velika i ilegalna represija" nad ljudima koji nemaju dokumente.
U izveštaju od 10. jula HRW navodi 24 ozbiljna incindenta koji su se dogodili u atinskom kvartu Agios Pantelejmonas, samo par blokova udaljenom od Nacionalnog arheološkog muzeja, kao i podatke i detalje još 19 rasističkih napada u obližnjim kvatovima izvršenim između avgusta 2009. i maja 2012.
Među žrtvama tih napada bili su, između ostalih, jedan 18-godišnji Somalijac koga je pretukla i nožem napala grupa od sedam muškaraca-motociklista, zatim avganistanski bračni par sa statusom izbeglica koje su tukli drvenom motkom s žicom.
Prema izveštaju, incidenti u navedenom periodu su prijavljeni i u Patrasu, na Korintu i Kritu. HRW ukazuje da se na osnovu kontakata sa drugim humanitarnim grupama zaključuje da je u Atini samo u prvoj polovini 2011. godine bilo vise od 300 napada iako policija tvrdi da je tokom cele godine rešavala samo 9 "zločina iz mržnje".
"Prezauzete ekonomskom krizom i zabrinute zbog kontrole ilegalne imigracije, grčke vlasti, ali i EU i cela međunarodna zajednica uglavnom su okrenule glavu" (od rasističkih napada), naveo je HRW u istraživanju.
Ta organizacija pozvala je grčke vlasti da "na najvišem nivou" progovore o ksenofibiji i da pokrenu kurseve obuke policajaca kako bi se okončala postojeća kultura "zanemarivanja" problema, a institucije EU da počnu da pažljivije prate situaciju i Grčkoj daju dodatna sredstva za rešavanje te konkretne sitiuacije.
U novom izveštaju o Grčkoj, od 8. avgusta, HRW oštro kritikuje grčke vlasti tvrdeći da i dalje sprovode racije čiji su cilj osobe koje bi mogli biti migranti, a izvode se samo na osnovu ličnog izgleda. Time se, kako upozorava ta organizacija, krše međunarodni standardi.
Od 4. avgusta 2012, više od 6.000 stranaca za koje se pretpostavlja da su migranti koji nemaju dokumente ispitivano je u policijskim stanicama, a više od 1.500 ih je uhapšeno zbog ilegalnog ulaska. Njima preti deportacija, ukazuje HRW, na šta grčke vlasti imaju pravo ako se radi o ilegalnim imigrantima, ali nemaju pravo da tretiraju te ljude kao kriminalce ili da na osnovu rase i etničke pripadnosti pretpostvljaju da je neko ilegalni imigrant.
Vlasti, međutim, kao da nisu spremne da prihvate ksenofobiju kao jos jedan veliki problem Grčke. Kako su preneli zapadni mediji, vodeći general u Ministarstvu za zaštitu građana Vasileos Kusotis izjavio je: "Po mom mišljenju, nema tendencije rasističkog nasilja. Nismo registrovali porast rasizma ili ksenofobije".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
