Grupa članica Evropske unije dogovorila se da od 2016. godine uvede porez na finansijske transakcije kako bi zauzdala spekulacije i povratila prihode koje su vlade izgubile spasavajući banke. Procenjuje se da će novi porez uvećati poreske prihode za oko 30 milijardi evra godišnje. Zemlje protivnice poreza na finansijske transakcije, uključujući Veliku Britaniju, Dansku i Švedsku, smatraju da će taj porez negativno delovati na ekonomski rast i tržište kapitala i dovode u pitanje pravnu osnovu sporazuma o porezu čije će efekte osetiti i zemlje koje ga ne uvode.

Deo EU, uključujući najveće evropske ekonomije - Nemačku, Francusku, Italiju i Španiju, za početak će oporezovati samo trgovinu akcijama i nekim finansijskim derivatima, navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom 6. maja na marginama sastanka ministara finansija 28 članica Unije.

Dogovoreni porez na finansijske transakcije neće biti na nivou koji su priželjkivali oni koji ga podržavaju. Međutim, zemlje iz grupe koja uvodi taj namet ističu da se nadaju da će se kasnije porez na finansijske transakcije primenjivati u trgovini većinom finansijskih proizvoda.

Oni koji su se zalagali za "robinhudovski porez" smatraju da predlog grupe nije dovoljno ambiciozan. Tako u Oksfamu (Oxfam) tvrde da "kompromis za sada ne obezbeđuje da finansijski sektor konačno plaća svoj deo poreza".

EU procenjuje da će porez na finansijske transakcije doneti oko 30 milijardi evra dodatnog poreskog prihoda godišnje.

Austrijski ministar finansija Mihael Špindeleger (Michael Spindelegger), koji je imao jednu od glavnih uloga u pregovorima o porezu, kazao je da će grupa sada raditi na prevazilaženju preostalih prepreka kako bi se do kraja godine završila izrada zakonodavstva.

Evropski zvaničnici zalažu se za porez na finansijske transakcije od finansijske krize 2008-09. kada su vlade morale da daju stotine milijardi evra novca porekih obveznika za spasilačke pakete zajmova kako bi se izbegao krah finansijskog sistema. Međutim, dogovor o zajedničkom rešenju na nivou EU nije postignut.

Velika Britanija, čiji je Siti finansijski centar EU, oštro se protivila uvođenju poreza na finansijske transakcije s obrazloženjm da je reč o populističkoj meri koja će naneti štetu ekonomiji i potkopati globalnu konkurentnost banaka.

"To nije oporezivanje bankara, to je oporezivanje zapošljavanja, investicija, penzija. Zato Britanija ne želi da bude deo toga", rekao je britanski ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne).

Istovremeno je nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble) izrazio optimizam da će se uspešnim uvođenjem poreza na finansijske transakcije izvršiti pritisak na 17 članica EU koje ga nisu prihvatile da se priključe grupi kasnije.

"Predlog je ambiciozan. Prethodno smo imali debate bez kraja. Sada je rok kraj ove godine", kazao je francuski ministar finansija Mišel Sapen (Michel Sapin).

Njegov španski kolega Luis de Gindos (Guindos) rekao je da konačno rešenje predstavlja "najmanji zajednički imenilac" pozicija grupe.

Za uvođenje poreza na finansijske transakcije u sklopu procedure "poboljšane saradnje" izjasnilo se 11 zemalja - Austrija, Belgija, Estonija, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Portugalija, Slovačka, Slovenija i Španija.

Međutim, ministar finansija Slovenije nije potpisao zajedničko saopštenje jer je vlada te zemlje pala 5. maja.

Predloženim pravilima u zemljama iz grupe uvodi se harmonizovana minimalna poreska stopa od 0,1% za transakcije svim vrstama finansijskih instrumenata osim derivatima za koje će se primenjivati stopa od 0,01%, navodi se na sajtu Saveta EU.

Za i protiv

Nemački ministar finansija priznao je da predloženi opseg poreza na finansijske transakcije nije širok koliko se nadao dodajući da je i to bolje od "nedostižnog traganja za savršenim rešenjem koje će svi prihvatiti u dalekoj budućnosti".

"Najmanje idealno rešenje bilo bi da smo svi za porez ali ga mi nismo dostigli", rekao je Šojble.

Britanski ministar finansija upozorio je da su detalji predloženog poreza nepoznati i zapretio da će Britanija osporiti svaki porez na finansijske transakcije ako on utiče na ekonomije EU koje ne učestvuju u novoj šemi.

"Ako žele da nanesu štetu zapošljavanju i investicijama u ostalom delu Evrope (koji nije u šemi), mi ćemo to osporiti", istakao je Ozborn.

Inače, Evropski sud pravde prošle nedelje odbacio je britanski zahtev za zabranu poreza na finansijske transakcije kao prevremen jer porez tek treba da bude uveden.

Velika Britanija tvrdi da je porez na finansijske transakcije nelegalan po zakonima EU jer će njegove efekte osetiti čak i zemlje koje ga ne uvedu.

Izvor: AP, EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EP usvojio set zakona o bankarskoj uniji
  
• 

  Vesti

  : Kamate za minus do 81 odsto
  
• 

  Vesti

  : Novi mehanizam za posrnule banke glomazan
  
• 

  Vesti

  : Građani više neće pomagati bankama u krizi