Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbor Junkera povećava opasnost od istupanja Britanije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbor zagovornika dublje integracije unutar EU Žan-Kloda Junkera na čelo Evropske komisije otežaće posao zagovornicima ostanka Velike Britanije unutar EU. Iako je britanski premijer Dejvid Kameron, nakon što nije uspeo da spreči izbor Junkera, rekao da je spreman da sarađuje s njim, poznavaoci prilika ukazuju da će mu nakon ovog izbora biti potrebni dodatni napori da bi nametnuo reforme koje traži Britanija i ubedio sunarodnike da na referendumu koji bi trebalo da se održi 2017. glasaju za ostanak u Uniji. Evropski parlament bi o Junkerovom izboru trebalo da se izjasni za oko dve sedmice, a lideri EU 16. jula će odlučivati o ostalim rukovodećim mestima u Briselu.
Kameron je vodio bespoštednu borbu protiv izbora Junkera na čelo Evropske komisije, tvrdeći da se od njega ne mogu očekivati reforme koje Britanci očekuju, a neposredno nakon odluke evropskih lidera 27. juna rekao je da je to "mračan dan za Evropu".
Junkeru, kandidatu Evropske narodne stranke, aktivnu podršku je pružila nemačka kancelarka Angela Merkel, čija Hrišćansko demokratska unija pripada toj političkoj grupaciji desnog centra, Izabran je sa 26 glasova podrške. Izboru su se suprotstavili samo Kameron i njegov mađarski kolega Viktor Orban.
Kameron je nakon odluke rekao da je to "mračan dan za Evropu" i da je Junker pogrešna osoba.
"Celog života bio je u srcu evropskog projekta sa ciljem da poveća nadležnost Brisela i smanji moć država", rekao je on.
Dva i po dana nakon toga, 30. juna, Kameron je rekao da je spreman da sa Junkerom sarađuje u "uravnoteženom odnosu".
"Žan-Klod Junker je tokom kampanje najavio da je spreman da odgovori na brige Velike Britanije, a njegov manifest ga obavezuje da radi na ostvarivanju uravnoteženog sporazuma" sa našom zemljiom, naveo je Kameron u tribini za Dejli telegraf.
Kameron je precizirao da pod time podrzumeva da se omoguće različiti stepeni integracija unutar EU.
"Ne suprotstavljam se pojačanoj integraciji u okviru evro zone. Mislim da je neizbežna. Ali znam da Britanci ne žele da budu deo toga", naveo je on.
Kameron je ocenio da će izbor Junkera otežati zadatak pregovaranja o promeni položaja Velike Britanije unutar EU, ali je odbacio stav da je tom planu nanet kobni udarac.
Britanija i EU: Hod po tankoj žici
Background Evroskepticizam u Velikoj Britaniji je na vrhuncu, što je potvrdila pobeda evroskeptičnog Ukip-a na izborima za Evropski parlament u ovoj zemlji.
Kameron je početkom 2013. godine, u jeku narastajućeg evroskepticizma, obećao da će ukoliko njegova stranka pobedi na izborima 2015. godine sazvati referendum o izlasku iz EU za 2017. godinu. Njegov cilj je da do tada pokrene reforme unutar EU i obezbedi da na referendumu prevagnu pristalice Unije.
Nakon izbora Junkera na čelo Komisije, konzervativni Dejli telegraf doneo je ocenu da je to još jedan korak ka izlasku iz Evrope, a takav stav deli i Tajms, deo imperije Ruperta Mardoka, koji na naslovnici navodi "Velika Britanija blizu izlaska iz EU". Za razliku od Dejli telegrafa, koji smatra da Kameron nema velike šanse na zborima sledeće godine, Tajms ocenjuje da je time što je, uprkos tome što je bio usamljen u tome, opstao u protivljenju izboru Junkera ojačao položaj zemlje, kao i svoje šanse da dobije na izborima.
Independent (Independent), naklonjen EU, opisuje situaicju kao "poraz, katastrofu", i donosi ocenu da izolovanje nije način da se istaknu argumenti u korist EU.
Sa ocenom da je Britanija blizu istupanja slaže se i Gardijan, levo orijentisan.
Fajnenšel tajms analizira da je reč o "istorijskoj promeni vlasti u EU", i "opasnom momentu za odnose Velike Britanije sa Evropom".
Glavni mediji ocenili su da je Velika Britanija sada korak bliže od izlaska iz EU, analitičari ukazuju da će za odluku na referendumu 2017. od ključnog značaja biti da li će Kameron uspeti da obezbedi izuzeća za svoju zemlju, dok građani nakon izbora Junkera ne veruju u reforme unutar EU.
"Epizoda Junker je bez sumnje značajan poraz za Dejvida Kamerona, i ukoliko se to ne ublaži povećava se rizik od izlaska iz EU", ocenio je direktor londonskog instituta Otvorena Evropa (Open Europe) Mats Person.
On je međutim ukazao da pokušaj Kamerona da izgura reforme unutar EU nije osuđen na neuspeh i da se može dogoditi da evropski lideri, zahvaljujući poimanju povećanog rizika od istupanja Britanije, stanu iza Kamerona. Na njemu je, kako je dodao, da udostruči napore kako bi objasnio koje reforme traži od Evrope.
Jedan od ključnih trenutaka mogao bi da bude naredni samit lidera EU 16. jula, gde će se odlučivati o ostalim ključnim pozicijama u EU, i gde bi Velika Britanija na primer mogla da dobije neko od ključnih mesta, a neki njen saveznik dobije položaje poput predsedništva Evropskog saveta.
Politolog Londonske škole ekonomije (LSE) Sajmon Hiks ocenio je da je ključno da Kameron dobije reforme u pogledu jedinstvenog tržiša i izuzeće za svoju zemlju u pogledu nekih evropskih zakona.
Britanci naime cene koristi koje donosi ekonomska unija, ali nisu naklonjeni izgradnju političke Evrope i napuštanju suvereniteta u određenim oblastima. Hiks je ocenio da je "epizoda Junker" katastrofa za buduće odnsose Velike Britanije i EU.
"To će ojačati konzervativne poslanike sa najizraženijim evroskeptičnim stavom, koji će reći 'vidite, Evropa ne može da se reformiše i naš pokušaj da dobijemo novi status za Veliku Britaniju će propasti", ocenio je Hiks.
Prema istraživanju instituta Ju gov (You Gov) objavljenom 29. juna za ostanak u EU izjasnilo bi se 39% Britanaca, za istupanje 37%, dok bi 19% bilo neopredeljeno.
Nepovoljna okolnolst je što, kako je pokazalo to istraživanje, Britanci ne veruju da Kameron može da "progura" reforme unutar EU.
Tako je 42% ispitanika ocenilo da neće biti vraćanja nadležnosti njihovoj zemlji, dok 29% smatra da će promene na tom planu biti male.
London i Brisel: Istorija uzburkanih odnosa
Velika Britanija od početka izgradnje Evrope ima uzburkane odnose sa Briselom, pa će ukoliko građani glasaju za ostanak ova kriza biti samo jedna u tom dugom nizu.
Za početak, Velika Britanija je zatražila prijem u evropsku zajednicu još 1961, četiri godine nakog njenog osnivanja Ugovorom iz Rima. Tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol na taj zahtev je stavio veto dva puta, 1963. i 1967. godine, kao obrazloženje n avodeći opasnost od prijema prevelikog broja zemalja, nedovoljne kohezije i stvaranje ogromne zajednice pod američkim upravljamnem. Britanija je primljena 1973.
Margaret Tačer je na početku svog mandata 1979. godine zatražila povraćaj novca iz evropskog budžeta sa brazoločenjem da Britanija mnogo više daje nego što dobija. Čuveni rabat koji je dobila 1984. i dalje se primenjuje.
Gvozdena lejdi takođe je 1988. godine u jednom govoru postavila temelje evroskepticizma, govoreći da ne želi novu dominaciju Brisela.
Kada je 1992. godine evropska zajednica prerasla u EU Sporazumom iz Mastrihta, London je uspeo da dobije izuzeće za socijalnu povelju i usvajanje evra.
Britanija je takođe dva puta ulagala veto na kandidaturu predsednika Evropske komisije, 1994. i 2004, oba puta zato što je kandidat bio isuvše naklonjen federalizmu.
Kameron je 2011. godine želeći da zaštiti britanski finansijski sektor odbio novi evropski sporazum za jačanje budžetskih pravila u zemljama članicama.
Cilj Kamerona, međutim, nije da izvede Britaniju iz EU, već da se izbori za promene unutar EU, kako bi dobio povlastice za zemlju i umanjio evroskepticizam koji je trentno na rekordnom nivou u zemlji.
Izvor: AFP i S.V:
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
