Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi ocenio je da snažan evro predstavlja pretnju nesigurnom ekonomskom oporavku 18 članica Evropske unije koje koriste zajedničku evropsku valutu. Dragi je međutim ponovio da kurs nije cilj politike ECB ali da je svejedno značajan pokretač buduće inflacije u zoni evra. Evropa strahuje da se slabašan oporavak privrede ukočio i čuju se pozivi, posebno iz Francuske, za devalvacijom evra i smanjenjem pritiska na izvoznike. Jak evro loš je za poslovanje izvozno orijentisanih kompanija. U prvom kvartalu 2014. bruto domaći proizvod zone evra porastao je za 0,2% a inflacija je u junu, kao i u maju, bila 0,5%.

"Naravno da je aprecijacija (evra) od sredine 2012. godine naovamo uticala na stabilnost cena", kazao je Dragi 14. jula u Odboru za ekonomske i monetarne poslove Evropskog parlamenta u Strazburu dodajući da u "sadašnjim uslovima viši kurs predstavlja opasnost za održivost ekonomskog oporavka".

Evro se sada menja za 1,36 dolara, što je ispod ovogodišnjeg maksimuma od gotovo 1,40 dolara, koji je bio i maksimum za dve i po godine.

Prvi čovek ECB rekao je u Strazburu da banka, iako nema ciljani kurs, prati efekte svake aprecijacije evra jer ona utiče na inflaciju koja jeste posao ECB.

Dragi je dao mali nagoveštaj spremnosti centralne banke za nove mere za povećanje inflacije i podsticanje ekonomije. ECB je naime povećala mogućnost za kupovinu finansijske imovine, poput vladinih obveznica, radi "ubacivanja svežeg novca u ekonomiju". Cilj bi trebalo da bude rast zabrinjavajuće niske inflacije od samo pola procenta. Drugi cilj, navode analitičari, mogao bi da bude i slabljenje vrednosti evra prema valutama vodećim konkurentima.

S obzirom da evropska ekonomija jedva da raste i da se ne otvara mnogo radnih mesta, političari pojačavaju pritisak na ECB koja može, ako je potrebno, da dodatno olabavi monetarnu politiku kroz smanjenje kamata ili monetarnim stimulansima, poput onih kojima su pribegle američke Federalne rezerve i Banka Engleske. Ti programi uključuju ubacivanje svežeg novca u ekonomiju kupovinom obveznica i druge finansijske imovine na veliko.

Na pitanje o kupovini finansijske imovine, Dragi je podsetio Odbor na saopštenje sa prethodnog sastanka ECB u kome se navodi da je spreman na takva "nekonvencionalna oruđa" ako se izgledi za inflaciju pogoršaju i cene ne krenu da rastu prema od strane ECB utvrđenom cilju od tik ispod 2%.

Neki ekonomisti smatraju da će Dragi nerado izabrati taj put, delom i zbog tehničkih problema, poput onog kako kupovati imovinu ili čiju iz bloka koji ima 18 članica.

Dragi je rekao da je program kvantitativnog popuštanja "u mandatu banke" i da može da bude iskorišćen ako bude potrebe.

Debati se "priključio" i Međunarodni monetarni fond (MMF) mišljenjem da ECB treba, ukoliko inflacija ne krene naviše, da deluje, uključujući kupovinom imovine.

U redovnom izveštaju o stanju ekonomije zone evra MMF je ocenio da ECB treba da kupuje vladine dugove članica zone evra radi "smanjenja prinosa na obveznice, podsticanja vrednosti akcija i korporacijskih obveznica i eventualno rasta tražnje i izgleda za inflaciju u zoni".

Očekuje se da se Dragi, za sada, odupre tim pritisicima. Narednih meseci pritisci će međutim biti sve jači ako privredni rast i inflacija ostanu anemični.

Ipak, ECB se nije držala po strani poslednjih meseci. Trenutno centralna banka zone evra preispituje finansijsko stanje najvećih evropskih finansijskih grupa i planira da im ponudi više jevtinijih zajmova ako budu više kreditirale privredu.

Takođe je ECB smanjila referentnu kamatu na rekordni minimum od 0,15% i utvrdila negativnu stopu za depozite koje banke čuvaju u centralnoj banci u nadi da će ih time naterati da više kreditiraju.

Pored toga, ECB je produžila važenje ponude nelimitiranih kratkoročnih kredita bankama do 2016. godine.

Izvor: AP, EurActiv.rs

Foto: ECB

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Deflacija - pritajena opasnost u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Slovaci uvereni da im je evro pomogao, za Čehe bauk
  
• 

  Vesti

  : Zemlje na istoku EU ne žure u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Dragi: Politička unija nije uslov za budućnost EU