Lideri EU nisu uspeli da se 16. jula na sastanku u Briselu dogovore o tome ko će biti novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost i naredni predsednik Evropskog saveta i ta pitanja su odložili za kraj avgusta. Članice EU, posebno one na istoku, smatraju da ne može biti dogovora o tim funkcijama dok se ne vidi kako će se podeliti mesta u Evropskoj komisiji. Bivše komunističke zemlje ne žele i da visoki predstavnik bude neko ko je popustljiv prema Rusiji.

Šefovi vlada ili država EU su 16. jula odlučili da do narednog vanrednog samita koji će se održati 30. avgusta pokušaju da postignu kompromis u vezi sa izborom predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Van Rompuy) kome mandat ističe u novembru, rekao je da još nema konsenzusa "oko celog paketa", da je to šteta ali da nije ništa dramatično. Ocenio je da je "sasvim normalno da je za ovakva delikatna pitanja potrebno vremene".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su lideri EU naprasno shvatili da su raspodela mesta u Komisiji i izbog novog visokog predstavnika i predsednika Saveta međusobno isprepleteni, piše portal EurActiv.com.

"Uverena sam da ćemo doći do rešenja korak po korak, etapu po etapu", rekla je ona. koja je 16. jula proslavila 60. rođendan uz cveće i šampanjac od kolega.

Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je rekao da je konstatovano da visoki predstavnik ne može biti imenovan bez celog paketa. "A ne može biti celog paketa ako ne postoje izvestan uvid u sastav buduće Komisije", rekao je on.

Nemačka kancelarka je rekla da će lideri EU, pošto Junker predloži podelu mesta u Komisiji, odlučiti ko će naslediti Ketrin Ešton i Van Rompeja na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i predsednika Evropskog saveta.

Ukrajinska kriza i odnosi sa Rusijom

Izbor novog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost je komplikovano i sa stanovišta pogoršanja krize u Ukrajini i na Bliskom istoku. Kao favorit za tu funkciju pominjana je šefica diplomatije Federica Mogerini ali je njena kandidatura naišla na jak otpor.

Baltičke zemlje i Poljska smatraju da je Rim suviše naklonjen Rusiji i žele da spreče da na čelo evropske diplomatije dođe ličnost s popustljivom politikom prema Rusiji. Zato traže da Ketrin Ešton nasledi neko iz novih članica EU. Italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) je negirao da njegova zenlja vodi prorusku politiku kada je reč o ukrajinskoj krizi i istakao da sledi evropsku političku liniju.

Oland je negirao da su članice EU koje su nekada pripadale komunističkom bloku stavile veto na izbor Mogerinijeve. Te zemlje su samo želele uveravanja da će njihovi komesari dobiti značajne resore i mora se naći kompromis, dodao je on.

Sadašnja evropska komesarka za humanitarna pitanja Kristalina Georgijeva iz Bugarske pogodniji jekandiat za sve. U prilog joj ne ide to što pripada desnici ali je iskusna i dolazi iz istočne Evrope koja pokušava da dobije neku visoku funkciju u EU.

Komplikovana podela funkcija

Pitanje izbog komesara i čelnika evropskih institucija je vrlo složeno. Pošto je za predsednika Evropske komisije izabran demohrišćanin Žan-Klod Junker (Jean-Calude Juncker), prilikom izbora druge dve visoke funkcije - visokog predstavnika koji je i šef evropske diplomatske službe i predsednika Evropskog saveta mora se voditi računa o ravnoteži u odnosima desnice i levice u EU, članica na severu i jugu i onih na istoku i zapada, ali i rodnim i generacijskim odnosima.

Merkelova je rekla da će se u donošenju odluke voditi računa o zastupljenosti žena na funkcijama, ali da Nemačka neće, i pored sugestija, odustati od svog kandidature Gintera Etinger koji sada komesar za energetiku.

Nemačka kancelarka je ocenila da bi mesto visokog predstavnika trebalo da gotovo "automatski" pripadne levici, dok izbor predsednika Evropskog predsednika treba da "bude potpuno slobodan". S tim se slaže i Oland koji dodaje da predsednika Saveta treba da bude osoba sposobna da postigne konsenzus.

Levica traži i mesto predsednka Evropskog saveta a Oland insistira da na tu funkciju bude imenovana žena. Kao kandidat se najčešće pominje danska premijerka Hele Toring-Smit (Helle Thoring-Schmidt), socijaldmeokratkinja koja je prihvatljiva i konzervativnim liderima poput Angele Merkel i britanskog premijera Dejvida Kamerona.

Lideri EU kalkulišu sa mestima u Evropskoj komisiji kako bi izdejstvovali što važniji resor za svoju zemlju, što može da se pretvori u pravo nadmetanje. Junker, koji je veteran kada je reč o evropskim pitanjima, želi da sastavi Komisiju bez mešanja sa strane. Ipak, iako Junker dodeljuje resore, članice EU se, takođe, pitaju ko će biti komesar.

Članice EU treba da do kraja jula predlože kandidate za komesare kako bi Junker u avgustu mogao da sastavi tim pre narednog samita EU i predloži ga.

Van Rompej krajem avgusta treba da predloži "paket" koji obuhvata i šefa Evrogrupe. To mesto bi trebalo da pripadne španskom ministru ekonomije, konzervativcu Luisu de Gindosu (Guindos).

Izvor: AFP, EurActiv.com

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Junker: Bez novih članica u narednih pet godina
  
• 

  Vesti

  : Lideri EU odlučuju o novom predstavniku za spoljnu politiku
  
• 

  Vesti

  : Stari predsednik a nove prilike u EP
  
• 

  Vesti

  : Izbor Junkera povećava opasnost od istupanja Britanije
  
• 

  Vesti

  : Eštonova i Van Rompej se povlače krajem 2014.